ANGELA MERKEL ODLAZI IZ POLITIKE POSLE 15 GODINA NA VRHU: Da li će ovaj čovek biti njen NASLEDNIK?

- Čestitam Angeli Merkel na 15 godina na položaju nemačke kancelarke. Kancelarka Merkel poduzela je odlučne korake kako bi ojačala Evropu u izazovnim vremenima i danas je jedan od najcenjenijih lidera na svetu.

Ovim je rečima druga moćna žena EU, predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, čestitala Angeli Merkel veliku godišnjicu. Nitko osim Helmuta Kola nije u posleratnoj Nemačkoj tako dugo bio na vlasti: u nedelju se navršilo 15 godina otkako je Angela Merkel, kao prva žena na toj dužnosti, preuzela kancelarsku funkciju.

Merkel na svojoj poziciji namerava da ostane do kraja mandata sledeće godine. "Večita kancelarka" nakon toga će se, kako je sama najavila, povući iz politike. Apeli Angeli Merkel da još jednom promisli o svojoj odluci o povlačenju postali su glasniji tokom pandemije koronavirusa, kada se još jednom pokazala kao pragmatična i odlučna političarka koja svoju zemlju uspešno vodi kroz krizu, a bilo je i informacija da je planirala ostati na položaju u slučaju da Donald Tramp pobedi na izborima.

Bitka sa "dečacima"

Angela Merkel rođena je 1954. u Hamburgu kao Angela Kasner u porodici protestantskog sveštenika koji se preselio u Demokratsku Republiku Nemačku (DDR, Istočnu Nemačku) kako bi pomogao da verski život u "zemlji radnika i seljaka" ne zamre u potpunosti. Angela je 1986. nakon studijskih boravaka u Rusiji doktorirala fiziku i vodila miran život naučnice sve do događaja koji su prethodili padu Berlinskog zida. Tada ulazi u članstvo Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i vrlo brzo postaje Kolova štićenica. On joj je krčio karijerni put, a nazvao ju je "Mädchen" ("Devojčica").

Taj se odnos lomi nakon izbornog poraza 1998. godine, kada su se pojavile vesti o malverzacijama u stranci. Merkel bez milosti okreće leđa Kolu i 2000. godine preuzima vođstvo nad CDU-om. "Dečacima iz Berlina", a to se pre svega odnosi na Volfganga Šojblea, sadašnjeg predsednika Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta, to se nije sviđalo. Bili su uvereni da će Merkel ubrzo propasti, ali to se nije dogodilo.

Na izborima 2005. preuzima kancelarsku funkciju i odstranjuje i drugog moćnog "dečaka", Fridriha Merca, koji se sada vraća u politiku iz visokog biznisa sa željom da preuzme stranku.

"Dečaci" joj zameraju što je u tri koalicione vlade sa SPD-om stranku previše odvela ulevo od desnog centra. Nisu je uspeli srušiti tokom izbegličke krize 2015. godine, ali su počeli pripremati teren za to. Nakon saveznih parlamentarnih izbora 2017. smatrali su da je dovoljno oslabila, posebno zato što je morala ući u novu koaliciju sa SPD-om, pa su pričekali jesen 2018. godine i loše rezultate na izborima u saveznoj državi Hesen, koji su usledili nakon loših rezultata sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Bavarskoj. U tom je trenutku radikalno desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) snažno rasla na populističkom talasu i "dečaci" su pripremili plan da smene Merkel.

Ona je za to saznala i preduhitrila ih: dala je ostavku na mjesto predsednice stranke, ali ostala kancelarka. Krajem godine za predsednicu CDU-a izabrana je njena štićenica Anegret Kramp-Karenbauer. Ali, rat se nastavio i nakon što je stranački vrh u saveznoj državi Tirinškoj odbio izričit nalog predsednice da ne sudeluje u destrukciji vlasti s AfD-om, Kramp-Karenbauer daje ostavku.

Ali, čelno mesto je i dalje prazno: stranački kongres s proleća je, zbog epidemije, prvo pomeren na decembar, a zatim za januar iduće godine. Merc smatra da su mu vrata otvorena jer ima podršku vrha stranke, a druga dva kandidata imaju ozbiljne probleme: Armin Lašet je predsednik najveće savezne države, Severne Rajne - Vestfalije, ali smatraju da bi njegov izbor bio Merkel nakon Merkel. Tako da mogući sukob dvojice vodećih kandidata otvara prostor trećem: Norbert Retgen je CDU-ov stručnjak za spoljnu politiku i mogao bi, kao u izboru za papu, iskočiti kao kompromisno rešenje.

Merc napao stranku

Jedno je već sada jasno: nakon izbora, najkasnije u septembru sledeće godine, CDU će i dalje biti najjača stranka u zemlji. Ali, birači će pomno pratiti lidera koji bi mogao postati kancelar. Merc do sada, osim silne ambicije da postane predsednik CDU, nije pokazao ništa više. Odgodu stranačkog kongresa u decembru je doživeo kao direktni napad i javno tvrdio da je ta odluka donesena samo kako bi se njemu onemogućilo da dođe na vlast. Budući predsednik CDU-a nije samo unutrašnje nemačko pitanje. Reč je o osobi koja će preuzeti vodeću poziciju u EU u vrlo osetljivom periodu ekonomskog oporavka, redefinisanja Unije na unutrašnjem i globalnom planu.

Merkel je bila majstor u postizanju kompromisa između severa i juga, čak i istoka i zapada. I sada se suočava s najvećim izazovom, mađarskom i poljskom blokadom budžeta EU. Evropski mediji gotovo jednoglasno navode da jedino Merkel može pronaći izlaz iz ove situacije. Kako bi se snašao Merc, koji nije spreman na kompromis?

Nemačka je toekom krize prigrlila natrag svoju "Mutti". I nije isključeno da bi najradije da ostane i dalje u kancelarskoj kancelariji.

Sled događaja koji će odrediti novu nemačku vladu nakon izbora

Radikalno desna Alternativa za Nemačku je oslabila, leva Die Linke nije ojačala, a socijaldemokrati i liberali su i dalje na relativno niskim granama. Pandemija okreće javnost prema demohrišćanima.

1. Evropski budžet: Pitanje koje definiše budućnost EU

Angela Merkel mora prvo, uz pomoć predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen i Šarla Mišela, predsednika Evropskog veća, pronaći mehanizam da se osigura konsenzusno prihvatanje Višegodišnjeg finansijskog okvira i, zajedno s njim, Fonda za ekonomski oporavak. Poljska i Mađarska ih blokiraju zbog zahteva zemalja sa severa da se sredstva iz Fonda vežu uz stanje vladavine prava u svakoj od zemalja. Ali, poslednje informacije govore da nije isključeno rešenje i do kraja godine u formi političke izjave. Ali, ako pregovori ne uspeju i finansijski paket ne bude dogovoren, iduće godine neće biti moguće isplatiti sredstva za pomoć što bi otežalo poziciju većine članica EU.

2. Kongres CDU: Ko će od trojice osvojiti veliku nagradu

U januaru će se konačno izabrati novi predsednik Hrišćansko demokratske unije. Ali, nije sigurno hoće li on biti istovremeno i kandidat za kancelara. Naime, Markus Seder, bavarski premijer, trenutno u svim anketama stoji bolje od bilo kojeg kandidata CDU. On neprestano odbacuje bilo kakvu ideju kancelarske kandidature, ali ako se potvrdi da novi predsednik ne može računati na dodatnu podršku biračkog tela nije isključeno da stranačka tela odluče da se okrenu se lideru sestrinske Hrišćansko-socijalne unije. Ali, od Drugog svetskog rata naovamo, dva je puta kandidat CDU-CSU na izborima bio iz bavarske stranke i oba je puta demohrišćanska koalicija izgubila izbore.

3. Izbori na jesen: Koalicija

CDU će gotovo sigurno biti najjača stranka. Očekuje se da će Zeleni biti drugi. Ali, pitanje je u kojoj će meri doći do rasipanja glasova na ostale stranke. Preciznije, koliko će osvojiti SPD koji se ipak malo oporavio, a koliko radikalno desni AfD. Svi se nadaju da više neće biti treća stranka po snazi. Svi će gledati i u rezultate liberala, FDP i Die Linke. Naime, Zeleni bi rado vladu sa SPD-om i Die Linke gde bi oni bili vodeća snaga u koaliciji. Ali, to je sada teško ostvarivo. CDU će, s novim vošstvom, pokušati na svaki način izbeći SPD, Die Linke ne dolazi u obzir. Zeleni će postavljati ozbiljne uslove i pregovori će u svakom slučaju biti teški.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)