PROCURELI SNIMCI RAZGOVORA LJUDI IZ VRHA SZO: Sada se saznalo MNOGO TOGA!

Novi talas koronavirusa Svetska zdravstvena organizacija dočekala je suočena sa dva velika politička problema. Jedan je kako preduzeti nužne unutrašnje reforme, a drugi je, nadati se da će novoizabrani američki predsednik Džo Bajden poništiti odluku svog prethodnika Donalda Trumpa kojom Sjedinjene Američke Države izlaze iz članstva u WHO.

Organizacija ove nedelje održava svoje redovno godišnje okupljanje, a ove godine su na udaru dela javnosti koji smatra da nisu preduzeli dovoljno snažne mere da svet obrane od pandemije.

Nezadovoljstvo je snažno i unutar same agencije. Kako javlja AP, procurile su snimke internih sastanaka iz ranih dana pandemije na kojima su neki od vodećih naučnika pristup nekih zemalja opisali kao "nesrećne laboratorije za proučavanje virusa" te mračni, makabristički prostori za izučavanje koje medicinske mere "rade", a koje ne.

Bajden je obećao da će promeniti Trumpovu odluku, što je za WHO itekako značajno, jer znači i povratak američkog finansiranja te globalne organizacije. Ipak, širom sveta i dalje se vodi rasprava o značaju WHO-a, a naročito je sporno, smatraju kritičari, što organizacija nema nikakvu mogućnost da naredi zemljama što da rade, pa čak ni da sprovede samostalne istrage unutar drugih zemalja. Umesto toga, rad WHO-a bazira se na sastancima i nadi da će druga zemlja članica sarađivati

Greške velikih zemalja

Kritičari kažu kako se već tradicionalna WHO-ova suzdržanost da se sukobi s članicama kada je potrebno obila o glavu čitavom svetu tokom pandemije. Dok se covid širio, WHO se udaljavao od zemalja u nevolji, dok su zemlje koje imaju veliku finansijsku ulogu u funkcionisanju organizacije, poput Japana, Francuske i Velike Britanije, činile jednu grešku za drugom.

Pozivajući se na destine dokumenata s internih sastanaka, AP tvrdi kako je WHO na udaru jer je propustio iskoristiti svoj autoritet kako bi sprečio zemlje da donose štetne odluke oko suzbijanja virusa.

- Moramo imati Svetsku zdravstvenu organizaciju koja je hrabra i koristi svoje političke mogućnosti da imenuje i javno prozove one koji su odgovorni za ovako strašne posledice. Ovo je njihov španski grip. Kada ćute dok druge zemlje prave velike greške, WHO podcenjuje svoj uticaj, a planeta gori - kaže profesorica međunarodnih odnosa s Queen Mary Universityja u Londonu, Sophie Harman.

Ipak, drugi smatraju kako ne bi bilo politički pametno da se WHO previše razmeće svojim stavovima u situaciji dok nema jasnu političku moć. Zemlje poput Nemačke i Francuske već su predložile da se organizaciji povećaju ovlašćenja u trenucima naučne krize.

- Kada bi Tedros (Ghebreyesus, predsjednik WHO,op.a.) zauzeo agresivan stav prema članicama, bilo bi posledica - rekla je Suerie Moon, zamenica direktora Globalnog zdravstvenog centra iz Ženeve.

Ne kritikuju članice?

Glasnogovornik WHO-a Farah Dakhlallah kaže kako je od početka izbijanja epidemije organizacija bila, i biće, "iskrena i otvorena za razgovor sa vladama drugih zemalja. Dodao je kako su ponosni na svoj rad i kulturu organizacije koja je usmerena ka pronalaženju rešenja za spas ljudskih života.

Jedan od naučnika koji je prisustvovao sastancima, specijalista za hitna stanja dr. Michael Ryan rekao je kako organizacija nije spremno odgovorila na medijska pitanja o tomu što rade i rade li dovoljno.

- WHO se ne uključuje u javne debate niti kritikuje naše članice u javnosti. Pokušavamo raditi s drugim zemljama konstruktivno - kazao je. No, AP upozorava kako to nije sasvim tačno te da ne bi bilo prvi put da WHO kritikuje druge.

Tako su zapretili zatvaranjem svoje kancelarije u Kini kada je ta zemlja umanjivala brojeve obolelih od SARS-a, 2003. su glasno tražili od Nigerije da prestane da bojkotuje vakcinu za dečju paralizu, te su optužili Tanzaniju da prošle godine skriva informacije o obolelima od ebole.

Kritike na rad Svetske zdravstvene organizacije dolaze u kritičnom trenutku kada je agencija ključna za pomoć u nabavi i distribuciji vakcine za koronavirus širom sveta, naročito u siromašnijim zemaljama. Neke zemlje, poput Rusije i SAD-a, odbile su se uključiti u tu globalnu akciju, ali glavna WHO-ova naučnica dr. Soumya Swaminathan rekla je kako se nada da će Bajdenov izbor otvoriti vrata američkoj saradnji s organizacijom.

Svi problemi počeli s Kinom

AP podseća kako su već upozoravali na to da su svi problemi počeli s Kinom. Uprkos ranijem sastanku Ghebreyesusa i kineskog predsednika Si Đipinga, informacija o pandemiji nije izašla u javnost sve do februara.

Maria Van Kerkhove, WHO-ova tehnička voditeljka aktivnosti vezanih uz koronavirus, rekla je kako je agencija tada imala premalo detalja o bolesti te da se nije znalo "šta daje, a šta ne daje rezultate".

Ipak, šef organizacije nedugo nakon tog je sastanka izašao pred medije i rekao kako "Kina čini mnogo dobrih stvari koje usporavaju širenje virusa".

Snimci sastanaka otkrivaju i kako su naučnici unutar WHO-a u februaru bili jako zabrinuti za stanje u Japanu. Nakon što se 1. februara putnik s kruzera testirao i bio pozitivan, već na sljedećoj stnici broda u Yokohamu zabeleženo je deset slučajeva, a 3.711 putnika s broda je stavljeno u karantin. Ryan je tada rekao novinarima kako ne treba preterivati, ali već 10. februara broj slučajeva bio je gotovo udvostručen.

Premalo epidemiologa

- To nije iznenađujuće s obzirom na narav ove istrage. Ako se broj zaraženih udvostruči u danu na jednom brodu, nešto nije u redu - rekao je kasnije Ryan na internom sastanku dodajući kako je premalo epidemiologa zaduženo za pandemiju.

WHO-ov voditelj tima za akutne događaje dr. Thomas Grein kolege je pak izvestio kako je organizacija raspravljala o pandemiji s japanskim kolegama, ali nisu uspeli da dobiju mnogo informacija.

- Ovo je vrlo osetljivo pitanje kojem se mora oprezno pristupiti - rekao je još u februaru.

AP otkriva i kako su naučnici ipak videli "svetlo u tunelu", jer su smatrali da je ovaj problem, na žalost, istorijska mogućnost da se vidi kako se virus širi. Nedugo nakon toga na luksuzni kruzer otišao je japanski epidemiolog dr. Kentaro Iwata. Rekao je kako je stanje koje je tamo zatekao "potpuno haotično". WHO je naknadno objavio kako je više od polovine zaraženih na svetu izvan Kine sa kruzera firme Diamond Princess.

- Već na prvom kruzeru bilo je jasno da stvari idu u pogrešnom smeru i WHO je trebao da reaguje. Kada zemlje pogrešno reaguju na javnonaučnu krizu, WHO im to mora reći - smatra Lawrence Gostin, direktor WHO-ovog Kolaborativnog centra za javnonaučno pravo i ljudska prava pri Univerzitetu u Georgetownu.

Da WHO ne funkcioniše dobro dao je naslutiti i čelnik Ghebreyesus još 26. februara, rekavši kako je epidemija pogodila jako mnogo zemalja, ali organizacija još ne može prikupiti sve potrebne podatke. Tokom februara i marta, koronavirus se tako proširio Južnom Korejom, Singapurom, Iranom...

Evropa je pretvorena u epicentar pandemije kada je virus stigao u Italiju. I tada su se čelnici WHO-a žalili da od evropskih zemalja dobijaju premalo korisnih i potrebnih informacija. Ipak, Tedros je 8. marta na svom Twitteru objavio kako "Italija poduzima čvrste i hrabre poteze za usporavanje virusa".

Gostin ističe kako je WHO bio dužan izvestiti javnost da neke države ne dostavljaju tražene podatke.

- Ako zemlje ne daju dovoljno epidemioloških i bioloških informacija, svet je tada slep, a to ne možemo dozvoliti - rekao je.

Imunitet krda

Na jednom od sastanaka u WHO-u se raspravljalo i o praksi zapadnih zemalja da gomilaju zalihe medicinskih potrepština.

- Juče smo imali strašnu situaciju s našim zalihama lične zaštitne opreme, sve je otišlo u Francusku - rekao je Ryan kolegama dodavši kako WHO mora naći načina da izvrši pritisak na zemlje i kompanije kako bi se izbegle takve situacije.

Raspravljalo se i o tome zašto samo Velika Britanija tokom lockdowna nije zaustavila masovna okupljanja tokom marta, a Ryan je to slikovito pojasnio rekavši kako nema nijednog sporta u Evropskoj uniji osim Premijer lige u Velikoj Britaniji, te je britansku strategiju borbe protiv pandemije označio krajnje problematičnom. Na tom se sastanku povela i rasprava o "imunitetu krda".

- Da bi se to dogodilo, stotine i hiljade će se zaraziti i biće mnogo umrlih. Milioni će biti zaraženi - rekao je Ryan.

Ipak, složio se kako bi različiti pristupi zemalja u borbi protiv zaraze mogli dati dobar uvid u ponašanje virusa i o tome koji pristup najbolje deluje.

- To bi bila masova ekološka studija. To je mračno, ali je realno - dodao je.

Naposletku je zaključeno kako ovo nije eksperiment.

- Sa sledećim talasom pandemije postajemo svesni da je vreme tihe diplomatije iza nas - rekao je Ryan na sastanku u vrhu Svetske zdravstvene organizacije, piše AP.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)