NAKON BURNIH SKADALA I OZBILJNIH OPTUŽBI BAJDEN JE POSTAO PRVI ČOVEK SAD! Ko je zapravo NOVI PREDSEDNIK?

Nakon dva pokušaja, politički veteran, senator u šest mandata i bivši potpredsednik Džo Bajden postao je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Predsedničku funkciju je oduvek želeo, još otkada je 1972. godine prvi put izabran u Senat. Odlučio je i ove godine da nije prestar za novu trku, da je i dalje u toku sa dešavanjima i strujama u Demokratskoj partiji i da ga ne brinu reči žena koje su ga optužile da ih je doveo u neprijatnu situaciju pošto ih je neprikladno dodirivao. Nakon četiri napeta i neizvesna dana, i teške borbe protiv republikanca Donalda Trampa - proglašen je pobednikom američih izbora.

Ko je Džo Bajden?

Šarmantnog osmeha i sa dugogodišnjim iskustvom, ostavlja utisak dobrodušnog "ujka Džoa" koji bi možda mogao da ujedini naciju duboko podeljenu u eri Donalda Trampa. Njegove velikim naporom stečene retoričke sposobnosti donele su mu obožavanje masa, ali je zbog sklonosti gafovima često bio predmet ismevanja.

Bio je svedok preranih smrti najbližih. Gledao je više puta kako mu se političke ambicije raspadaju, pa ih iznova gradio. Preživeo je i nekoliko ozbiljnih skandala. Ali čak ni u sumraku karijere nije odustao od svog decenijskog cilja.

Treća sreća

Džozef Robinet Bajden Mlađi rođen je 20. novembra 1942. godine u Skrantonu u Pensilvaniji. Rado ističe da potiče iz radničke porodice, a ne skriva ni da je kao dečak toliko mucao da su mu se rugali. Kada je imao 11 godina njegova porodica se seli na sever Delavera gde je 1965. godine diplomirao iz oblasti istorije, političkih nauka i engleskog jezika. U naredne četiri godine pohađa i Sirakjuški univerizet prava gde stiče zvanje doktora prava.

Prvi put je izabran u Senat 1972. godine kao šesti najmlađi senator u istoriji Sjedinjenih Država. Ponovo je biran u Senat šest puta i bio je četvrti senator po starešinstvu u trenutku kada je dao ostavku da bi preuzeo poziciju potpredsednika 2009. godine. Bio je dugogodišnji član i bivši predsedavajući Кomiteta za spoljne odnose.

Bajdenu je ovo bio treći, i ovoga puta, uspešni pokušaj da se dokopa Bele kuće. Prethodna dva neslavno su se završila - nije uspeo ni da dogura do stranačke nominacije, odustajući u ranim fazama trke zbog neubedljive podrške. Godine 1988. pokušao je da postane najmlađi kandidat nakon Džona Kenedija, ali ga je porazio Majkl Dukakis koji će se potom izgubiti od Džordža Buša starijeg. Pokušao je ponovo 2008. godine, ali protiv Baraka Obame i Hilari Klinton nije imao šanse.

Međutim, Obama će ga kasnije izabrati za potpredsednika i uključiti u političko odlučivanje mnogo više nego što su to raniji predsednici činili sa svojim zamenicima. Njih su dvojica za osam godina u Beloj kući stvorila i iskreno prijateljstvo.

Po završetku svog potpredsednikovanja davao je kontradiktorne odgovore o svojoj kandidaturi. Proleća 2019. godine ipak je odlučio da uđe u predsedničku trku za nominaciju Demokratske partije. Krajem avgusta 2020. godine, Bajden zvanično postaje kandidat demokrata na predsedničkim izborima, ali je nominaciju izborio još početkom aprila iste godine kada se njegov glavni rival Berni Sanders povukao iz trke.

Politika

Od početka burne kampanje Bajden ima stabilnu prednost na predizbornim anketama. To je umirilo strahove da će demokrate biti zainteresovanije za nekoga sa stranačke levice poput Sandersa, nasuprot centriste Bajdena.

Ekonomska agenda Bajdena ukratko bi mogla da se opiše kao oživljavanje srednje klase. Poznato je Amerika ima proporcijalno manju srednju klasu u odnosu na druge razvijene države. Upravo zato se Bajdenov ekonomski plan najviše oslanja na socijalnu i političku stabilnost.

Svojim planom "Ponovo izgraditi bolje", koji u centar energetske politike stavlja klimatske promene, podrazumeva ulaganja od dve hiljade milijardi dolara namenjenih čistoj energiji, poslovima i infrastrukturi u naredne četiri godine.

Što se tiče imigracione politike, Bajden stavlja akcenat na "nadoknadu štete“ koju je stvorila Trampova administracija. Plan za prvih 100 dana njegovog mandata uključuje i obustavu politike razdvajanja roditelja od dece na granicama, reformu sistema i politika azila i povećanje humanitarnih resursa na granicama.

Bajdenovim ulaskom u Belu kuću, u oblasti zdravstvene zaštite ne bi trebalo očekivati neke radikalne promene. Za razliku od Sandersa i progresivne struje demokrata, koja insistira na reformi zdravstvenog sistema i "Zdravstvenoj zaštiti za sve" (Medicare for All), Bajden se zalaže za proširenje "Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj nezi" (Affordable Care Act), poznatijeg kao "Obamaker“ (Obamacare).

U svetlu protesta koji Ameriku potresaju još od maja, nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu, pitanje rasnih nejednakosti bilo je jedna od ključnih tema Bajdenovog predizbornog programa. Za razliku od Trampa koji je stao u odbranu policije i najavio da će zavesti red na ulicama, Bajden je podržao pokret "Crni životi su bitni" (Black Lives Matter).

Nasuprot Trampovom ležernom odgovoru na pandemiju korona virusa, Bajden smatra da ovakva kriza zahteva dobro stručno vođstvo gde glavnu reč treba da imaju stručnjaci i nauka, kao i da američki narod mora da bude blagovremeno i tačno obavešten. Njegov plan podrazumeva: široku dostupnost testiranja, eliminaciju svih troškova kada je lečenje virusa korona u pitanju, ubrzani rad na pronalaženju dobre vakcine, kao i pravilno raspoređivanje zaliha medicinske opreme i lekara.

Dok je Tramp unilateralizmom, carinskim ratovima i podizanjem zidova doneo eroziju globalnog liderstva Amerike, Bajden kao kandidat političkog establišmenta obećava potpuno drugačiji spoljnopolitički pristup. To podrazumeva vraćanje proverenim receptima - postulatima međunarodnog liberalnog poretka i tradicionalnim savezima.

Život obeležen tragedijama

Iako je dugo vagao da li da se kandiduje za ovogodišnje izbore, 2015. godine tu dilemu nije imao. Osećao je, prema sopstvenim rečima, da je on pravi kandidat za predsedničku fukciju i da je konačno došlo njegovo vreme. Međutim, te planove je još u začetku sasekla nezamisliva tragedija.

U vreme polaganja druge zakletve, januara 2013, Bajden je bio ubeđen da će nakon isteka drugog potpredsedničkog mandata treći put okušati izbornu sreću. Ali te godine je njegov sin Bo počeo da dobija vrtoglavice i halucinacije, a potom je završio u bolnici. Tada je dobio dijagnozu tumora glioblastoma u četvrtom stupnju. Posle takve dijagnoze, očekivani životni vek pacijenta je između 12 i 14 meseci.

Bajden je istog trenutka želeo da odustane od ulaska u trku, ali je Bo bio taj koji je insistirao da je to njegova dužnost. Ipak, sva razmatranja su prestala kada je Bo nakon teške borbe preminuo krajem maja 2015. godine. Bajden je u svojoj knjizi "Obećaj mi, tata" objavio dnevnički zapis te tragične večeri.

- Maj, trideseti. 7:51 uveče. Desilo se. Moj bože, moj dečače. Moj prelepi dečače - napisao je Bajden.

Nažalost, to nije bio prvi put da je Bajden svedočio preranoj smrti svojih najbližih. Njegova prva supruga Neilija Hanter i jednogodišnja ćerka Naomi poginule su u automobilskoj nesreći 1972. kada su išle u božićni šoping, samo nekoliko nedelja nakon što je Bajden prvi put izabran za senatora. U nesreći su njihovi sinovi Bo (4) i Hanter (2) bili teško povređeni, a tada 30-godišnji Bajden položio je zakletvu za senatora pored njihovih bolničkih kreveta.

Neprikladni dodiri i slučaj Ukrajina

Decenijska Bajdenova karijera donela mu je dragoceno političko iskustvo, ali i nekoliko skandala kojima su kritičari pokušali da ga diskredituju. Prvi put kada se uključio u predsedničku trku 1988. godine, ubrzo je otkriveno da je na mitinzima koristio delove govora tadašnjeg predsednika Laburističke stranke Nila Kinoka, kao i da je delove njegove biografije predstavljao kao svoje. Bajden je to najpre nazvao "olujom u šoljici čaja", ali su stigle nove optužbe za plagijat koje su sezale čak do njegovih dana na Pravnom fakultetu.

Tokom karijere, a posebno tokom ovogodišnje kampanje, suočio se i sa problemima proizašlim iz njegove dugogodišnje navike da grli i ljubi nepoznate žene na predizbornim skupovima. Neke od njih su ga optužile za neprimeren fizički kontakt. Iako je tim kritikama bio iznenađen, a najozbiljnija takva optužba stigla je u maju ove godine kada je bivša pomićnica u Senatu Tara Rid rekla da ju je Bajden 1993. godine seksualno napastvovao. Bajden je te tvrdnje oštro negirao.

Najveća drama u političkoj karijeri bila je vezana za njegovog sina Hantera. On je u aprilu 2014. postao član odbora direktora "Burizme holdingsa", najvećeg proizvođača gasa u Ukrajini, iako nije imao ni prethodnog iskustva u gasnoj industriji niti sa ukrajinskim regulatnornim poslovima. Imao je, međutim, jednu značajnu kvalifikaciju – on je sin potpredsednika SAD, novog i najvažnijeg ukrajinskog saveznika.

Bajden je 2015. godine, kao tadašnji potpredsednik, posetio Ukrajinu da bi podstakao zvaničnike da obnove svoju borbu protiv korpucije. On je pritisnuo ukrajinsku vladu i doveo do otpuštanja državnog tužioca Viktora Šokina, nakon što ovaj nije uspeo da istraži korupciju u javnim preduzećima, uključujući "Burizmu". Bajden je čak zapretio da će zadržati milijardu dolara zagarantovanog američkog zajma ako ne izbace Šokina. Ali, Tramp, njegov advokat Rudi Đulijani i drugi tvrde da je Bajden pokušavao da omete istragu u "Burizmi".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)