VLADAO JE AMERIKOM IZ SENKE, A SADA JE ISPLIVALA ŠOK TAJNA NAJMOĆNIJEG ČOVEKA U SAD! Svet je u potpunom šoku

Istina o Edgaru Huveru, pola veka najmoćnijem čoveku Sjedinjenih Američkih Država, polako ali sigurno izbija na videlo. Sve što je uspevao o sebi da sakrije kao direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) polako saznaju naslednici svojevremeno terorisanih zemljaka.

Za Amerikance je on ostao pojam svemoćnog policajca, spremnog da uništi bilo koga bez ikakvog vidljivog povoda. I bez ikakvog zakonskog razloga.

Huver je skoro pedeset godina sprovodio svoja pravila, svoju pravdu, i kad je trebalo kažnjavati pojedince, ili nekoliko jedinki iz jedne porodice. Čak i ako su članovi klana Kenedi.

Dovoljno je bilo da ih Huver proglasi neprijateljima, bez obrazloženja i pravdanja, bilo kome, i da oni budu odstreljeni.

Za svet van Amerike bio je nedodirljiva ličnost, sklupčana iza fasade svemoćnog FBI. Iz nje je vladao od 1924. do 1972. godine. I niko se za sve to vreme, iz tog ostalog sveta, nije mogao pohvaliti da se susreo i popričao sa Edgarom Huverom. Poslovno, možda, na početku karijere.

I kao što se za svakog nepristupačnog samotnjaka ispredaju raznorazne priče, tako je bilo i s Huverom. Dok je bio na vlasti samo se "govorkalo", a posle odlaska s mesta direktora FBI, priče su postajale glasnije i skandaloznije.

Prvi su se oglasili oni koji su bili pogođeni maltretiranjima Huverovih ljudi zbog svojih dosijea u FBI. Prigovarali su što su neki od podataka iz ličnih dosijea korišćeni za ucene, kad je Huver nekog želeo da spreči u pravljenju političke karijere, ili velikog biznisa. Prigovarali su što je o podobnosti ili nepodobnosti odlučivao apsolutista Huver, i što nikad nije napao nijednog mafijaša.

Kritičari su delimično opravdanje nalazili u sistemu, dokazujući još tokom istraživanja Kenedijevog ubistva da se znalo koliko su Džon, kao predsednik, i Robert, kao ministar pravde, bezuspešno nastojali da sklone Huvera. Oni nisu uspeli jer im to sistem nije dozvoljavao.

Nisu samo Kenedijevi bili sprečavani da zavire u Huverov dosije (ako ga je uopšte i bilo), ili u dokumenta ove vladine agencije. I drugi Huverovi protivnici to nisu mogli. To im jednostavno nije bilo moguće. Huver je jedini mogao da koristi bilo koja službena dokumenta FBI, i da ih daje kome on želi. Ili, da ih jednostavno ne da. Odani činovnici su se brinuli da niko sa strane ne zaviri u arhivu.

Strah od Huvera je bio toliko izražen da se niko nije usuđivao da nešto menja u vladajućem sistemu. Samim tim i u Huverovoj strahovladi. Tek kad je on sklonjen, sistem je izmenjen i novim direktorima FBI su skresana prava.

Objašnjenje zašto je sve u vreme Huverove vladavine bilo hermetički zatvoreno za javnost dobijeno je tek nedavno. Engleski novinar je objavio knjigu "Službeno i poverljivo: Tajni život Dž. E. Huvera" u kojoj je napisano da je direktor FBI bio zadrti homoseksualac. Suzan Hamerstin, američka milionerka, pričala je piscu kako je prisustvovala zabavi na kojoj je Huver nosio vazdušastu crnu čipkanu haljinu sa volanima, crne čarape i cipele s visokom štiklom. Na poslu se okružio svojim istomišljenicima o seksu, i svi su se čuvali.

Ako drugi i nisu znali za Huverovu slabost, znala je mafija. Ona je posedovala i slike i filmove o Huverovim orgijama s mladim muškarcima.

Ovih dana je na svetlost dana izbila još jedna skrivana Huverova tajna: on nije bio belac, već Afroamerikanac!

Mili Megi je predstavila novinarima svoju knjigu "Neotkrivene tajne - Dž.E.Huver, navodno belac?" U njoj je zapisano da svi robovlasnici nisu mučili svoje robove. Neki su ih, u stvari, smatrali članovima porodice i s njima rađali decu, kao što je radio i vlasnik plantaže u Misisipiju Vilijam Huver.

- On je s mojom čukunbabom Elizabet Elen imao osmoro dece. Jedno od te dece bio je moj pradeda Vilijam Elen, a drugo od njih je bio Ajveri Huver, koji je kasnije imao sina - Džona Edgara.

Zašto se do sada nije znalo poreklo direktora FBI? Jednostavno zato što je Huver imao petoricu odanih činovnika čiji je jedini zadatak bio da obilaze javne biblioteke i arhive i da prepravljaju dokaze o njegovom poreklu. Huver je 1940. godine uspeo da organizuje službu u okrugu Kolumbija i da 150 hiljada meleza "ubaci" u bele stanovnike Amerike!

Na pitanje šta želi da postigne svojom knjigom, Megijeva je odgovorila da "uprkos tome što se Huver stideo da kaže da je crnac, ona želi da knjigom izbriše kolornu granicu i ljagu koja prati ljude mešovitog porekla u Sjedinjenim Američkim Državama".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)