STRUČNJAK ZA NEVERBALNU KOMUNIKACIJU GLEDAO JE DEBATU TRAMP-BAJDEN: Otkrio je nešto što NIKO DRUGI NIJE VIDEO!

Sadašnji američki predsednik Donald Tramp i bivši potpredsednik Džo Bajden sastali su se 22. oktobra povodom poslednje debate na predsedničkim izborima 2020. godine i, kao i u prvoj debati, bilo je neobično.

COVID-19 je za posledicu imao socijalno distanciranje i odsustvo publike u studiju, te je debata prošla bez karakterističnog smeha i navijanja.

Štaviše, s upadicama i krađom vremena za govor koji su postali sastavni deo Trampove strategije debate, prepirke između predsedničkih kandidata i moderatora učinili su delove debate teškim za slušanje i praćenje. Pretnje da će mikrofon biti ugašen efikasno su utišale ovu atmosferu.

Međutim, da li je ono što oni kažu toliko važno kao što mislimo?

Naime, iako su se vesti uglavnom fokusirale na ono što su kandidati rekli, politički psiholog koji proučava neverbalno ponašanje manje se fokusirao na uvežbane govore, a više na prostor između tačaka razgovora. Ovi trenuci, kada kandidati neverbalno i uglavnom nesvesno odgovaraju svom protivniku, mogu da budu izuzetno značajni.

Drugim rečima, ono kako ljudi slušaju i reaguju možda nam govori više od onoga što izgovaraju.

BAJDEN

Tokom ove debate, Džo Bajden je reagovao kao emocionalno-ekspresivan političar kakav je bio tokom cele svoje karijere.

Čak i kada se direktno bavio Trampovim napadima, bilo da su usmereni protiv njegove porodice ili njega samog, Bajden se često smešio i odmahivao glavom zatvarajući oči. To ga je činilo da izgleda zbunjenim i zamišljenim.

Istraživanja sugerišu da ljudi u neprijatnim diskusijama često menjaju teme u roku od 30 sekundi do pojave smeha. To je možda razlog zašto se ljudi, a posebno političari, ''smeju'' uvredama. Smeh u trenucima napada je verovatno signal da se Bajden osećao dovoljno samouvereno da preuzme kontrolu nad diskusijom.

TRAMP

Tramp se američkoj javnosti tokom ove debate predstavio mnogo manje agresivno i promišljenije, posebno u poređenju sa prvom.

Umesto da direktno napada Bajdena, Tramp je odgovarao onim što se najbolje može definisati kao kontrolisani osmeh, u kom mu je donja usna bila pritisnuta, a uglovi usana razvučeni u osmeh. Ova vrsta osmeha se često koristi za prikrivanje negativnih emocija ili signaliziranje pozitivnih emocija kada se one ne osećaju.

Ovakva facijalna ekspresija često se može videti dok Tramp sluša ili se priprema da prekine i odgovori Bajdenu. Istraživanja koja postoje o ovom ponašanju sugerišu da je to prikaz koji se često javlja tokom intenzivnih emocijalnih situacija i da je povezan sa besom dok se traži ponovna dominacija.

Tako se o svakom kandidatu može puno naučiti utišanim zvukom i usmeravanjem pažnje na njihove neverbalne stilove ponašanja. To je naročito slučaj kada se fokusiramo na to kako kandidati reguju na tvrdnje i napade svog protivnika. Javne ličnosti često mogu da kontrolišu svoje ponašanje. Međutim, nemaju toliko kontrolu nad reakcijama ''u žaru trenutka''.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Yahoo news)