HILJADE NAUČNIKA SE USAGLASILO OKO VAŽNE STVARI: Evo šta kažu o PONOVNOM ZAKLJUČAVANJU

Gotovo 6.000 stručnjaka, uključujući desetine iz Velike Britanije, veruje da bi takva mera mogla da ima poguban uticaj na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca, kao i na samo društvo. Zahtevaju da zaštita bude usmerena na najugroženije grupe i da zdravi ljudi nastave sa svojim životima, piše BBC.

Stručnjaci su pisali britanskom ministru zdravlja sa namerom da ukažu na moguće negativne efekte ponovnog zaključavanja, koji su u skladu sa zahtevima pokreta koji stoji iza deklaracije iz Grejt Baringtona. Pokret iza deklaracije protiv zaključavanja počeo je u SAD, a deklaraciju je do sada potpisalo skoro 6.000 naučnika i medicinskih stručnjaka širom sveta, kao i 50.000 građana. Stručnjaci iz Velike Britanije koji su potpisali Deklaraciju veruju da bi ponovno uvođenje karantina pre nego što vakcine postanu dostupne moglo prouzrokovati "nepopravljivu zdravstvenu štetu". Kažu da bi stopa vakcinacije kod dece mogla da padne i da bi se briga za srčane bolesnike ili one sa rakom mogla pogoršati. Ističu da je rizik od infekcije koronavirusom 1000 puta veći za bolesne ljude ili starije osobe. Kako imunitet stanovništva raste, potpisnici Deklaracije veruju da se rizik od zaraze smanjuje za sve grupe - uključujući i one kritične. Deklaracija preporučuje niz mera za zaštitu ranjivih ljudi, uključujući redovno testiranje osoblja staračkih domova, i preporučuje isporuku namirnica i drugih potrepština penzionerima koji žive kod kuće.

S druge strane, potpisnici Grejt Barington deklaracije zalažu se za normalno funkcionisanje mladih, držanje nastave u školama i na univerzitetima, otvaranje restorana i održavanje sportskih i kulturnih aktivnosti. - Iako je dobronamerna, deklaracija ima duboke etičke, logističke i naučne nedostatke - rekao je doktor Stiven Grifin, profesor medicine sa Univerziteta u Lidsu. Griffin navodi da ranjivi dolaze iz svih sfera života i zaslužuju da imaju isti tretman i da su dugorovvne posledice infekcije korona virusom primećene kod mlađih ljudi koji su imali blage simptome. Sajmon Klark, stručnjak za ćelijsku biologiju sa Univerziteta u Redingu, upozorava da još nije poznato da li je uopšte moguće steći kolektivni imunitet. - Za to bi nam bio potreban prirodni i trajni imunitet na kovid-19, a mi još uvek ne znamo koliko je efikasan ili dugotrajan imunitet koji smo stekli nakon infekcije - dodao je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Agencije)