KO ĆE DOBITI NOBELA ZA MIR? Ovo su favoriti među kandidatima, među njima NEMA TRAMPA, a neki će vas iznenaditi

Ime dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir biće objavljen u petak, a dodela prestižnog priznanja već je privukla spekulacije širom sveta, posebno nakon što se ime američkog predsednika Donalda Trampa pomenulo u tom kontekstu.

Ipak, izgleda da od toga nema ništa.

Kao i obično, norveški Nobelov komitet čuva imena kandidata u strogoj tajnosti. Ima ih 318, od čega su 211 pojedinci a 107 organizacije, ali njihova imena kako nalaže tradicija neće se otkriti sledećih pola veka.

-Ove godine sam manje siguran u to ko će biti dobitnik ove godine nego ikad pre – izjavio je za CNN Den Smit, direktor Međunarodnog instituta za mir u Stokholmu.

Stručnjaci smatraju da će sudije ove godine biti svesnije nego ikad koliki je značaj ove nagrade.

- Mislim da oni često žele da pošalju poruku sa nagradom. Iznad svega, oni moraju pokušati da prenesu poruku nade i vere da se stvari mogu promeniti na bolje – kaže Smit.

Favorite za ovogodišnjeg Nobela za mir uvelike su oblikovali događaji ove jedinstveno teške godine, koju su pratili konflikti, pandemija korona virusa, ekonomska neizvesnost i protesti širom sveta.

SZO FAVORIT KOD KLADIONIČARA

Na vrhu listi kladioničara našle su se Svetska zdravstvena organizacija, nakon 10 meseci borbe protiv korona virusa, te pokret Crni životi su važni (BLM), koji je ključnu debatu o sistemskom rasizmu i policijskoj brutalnosti preveli u globalnu konverzaciju.

Bilo koji izbor mogao bi se tumačiti kao politički neobičan – SZO je kritikovana zbog svog pristupa pandemiji, a najglasnije od strane Trampa, iako je većina svetskih lidera branila organizaciju.

Ali, stručnjaci za Nobelove nagrade smatraju da ni jedna ni druga opcija nemaju mnogo šansi.

- Veoma sam skeptičan, posebno zbog kriticizma na račun SZO, iako smatram da je prenaduvan – kaže za CNN Henrik Urdal, direktor Instituta za mir u Oslu (PRIO).

SLOBODA ŠTAMPE

Nobelov komitet često gleda iza kandidata koji su najvidljiviji u medijima, pa se radije odlučuje za ljude ili organizacije čiji je rad obuhvatio mnoge godine a možda se nije našao u fokusu javnosti.

To je upravo ono što otežava predviđanje dobitnika prestižnog priznanja, ali Urdalova organizacija namerava da upravo to uradi, a njene kratke liste pet potencijalnih dobitnika pokazale su se tačnima u poslednje dve godine.

Sledeće nedelje Urdal očekuje da se oda priznanje borbi za slobodu štampe.

- Ovo je godina kad smo veoma fokusirani i na važnost dobijanja tačnih informacija o konfliktima širom sveta i na sve teže okolnosti u kojima rade novinari i nevladine organizacije na poprištima – rekao je on.

Sve veći broj napada na slobodu štampe primetan je poslednjih godina, sa liderima koji se služe zapaljivom retorikom i pravima novinara uskraćena u nizu zemalja. Na vrhu Urdalove liste je Komitet za zaštitu novinara (CPJ), ali on upire prstom i na Reportere bez granica (RSF) kao potencijalnog pobednika.

- I pojedinačni novinar može biti dobitnik – ističe Urdal.

On je ukazao da postoji “direktna veza između posla koji novinari obavljaju i spsosobnosti globalnog društva da odgovori na konflikte”.

RAZNOVRSNI SKUP KANDIDATA

Otkako je Nobelova nagrada za mir prvi put dodeljena 1901. (koosnivaču Crvenog krsta Henriju Dinanu i pacifisti Frederiku Pasiju), norveški Nobelov komitet postao je misteriozan u vezi svog procesa selekcije. Ove godine stručnjaci veruju da će narodna revolucija u Sudanu, kojom je svrgnut predsednik Omar al Bašir, mogla dobiti priznanje, a Urdal ukazuje i na Snage slobode i promene (FFC) i na mladu aktivistkinju Alau Salah.

- Mislim da je razvoj događaja u Sudanu najznačajni proces transformacije konflikta koji smo videli protekle godine. Brinem se da je nova civilna vlada relativno slaba, pa je situacija tamo i dalje krhka – kaže Urdal.

Neki stručnjaci smatraju i da je potencijalni dobitnik i ruski opozicionar i kritičar Kremlja Aleksej Navaljni, koji se još oporavlja od trovanja “novičokom” u avgustu.

- Navaljni je bio na našoj listi još pre trovanja – ističe Urdal. – To samo pokazuje trenutne izazove sa kojima se nose opozicioni političari u Rusiji. -

Smit veruje da priznanje može završiti u rukama Ujedinjenih nacija. Uloga koju je svetska organizacija imala u čuvanju mira u vremenu neizvesnosti mogla bi je načiniti potencijalnim pobednikom, u vreme kad slavi 75 godina svog postojanja.

Švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg (17) i prošle godine se smatrala ozbiljnim kandidatom. Ali, deluje da je ta opcija polarizujuća. Da li će ona dobiti Nobela ove godine ili ne zavisiće od toga kako tačno Nobelov komitet definiše mir.

- Bio bih veoma iznenađen (da Tunbergova pobedi) – kaže Urdal.

- Važno je istaći da je klima jedno od najozbiljnijih pitanja sa kojima smo trenutno suočeni. Ono što ja dovodim u pitanje je veza između klimatskih promena i oružanih sukoba… Ima onih koji su skeptični po pitanju isticanja veze između klimatskih promena i bezbednosti. Ja nisam među njima – rekao je Urdal.

TRAMP NIJE KANDIDAT

Ranije se i premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern pominjala kao moguća dobitnica Nobelove nagrade za mir, a uspeh njene zemlje u borbi protiv korona virusa samo bi pomogao njenom izboru. Ipak, udaljio bi je manjak umešanosti u velike globalne sporazume.

Donald Tramp, koji se trenutno leči u bolnici od Kovida-19, takođe je pominjan u kontekstu Nobela, nakon što je posredovao u sklapanju istorijskog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ali, vest da je on nominovan za nagradu mnogi su pogrešno protumačili.

- Biti nominovan nije isto što i biti vredan kandidat – ističe Urdal.

Za nagradu se može prijaviti bilo koji pojedinac koji ispunjava oslove, a vrlo je verovatno da će neko prijaviti bilo kog američkog predsednika.

- Rekao bih da Tramp apsolutno nije kandidat – kaže Smit.

Ime dobitnika Nobelove nagrade za mir biće objavljeno u petak na Nobelovom institute u Norveškoj.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)