JERMENSKA NOVINARKA PROGOVORILA: Šokirala je SVET!

Danas ih možete čuti da su spremni ratovati kako bi nametnuli mir Azerbejdžanu, poručila je u razgovoru za Pobjedu jermenska novinarka Ripsime Ovhanisjan.

Ovhanisjan, novinarka koja za jerevanski portal Tert.am obrađuje teme jermenske spoljne politike, ocenjuje da su azerbejdžanske vlasti smatrale da će nakon "Ljubičaste revolucije" i smene Serža Sargasjana u Jermeniji 2018. godine, dobiti ono što žele putem pregovora koje su započele sa novoizabranom vladom u Jerevanu.

- Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i premijer Jermenije (Nikol Pašinjan) su imali nekoliko susreta tokom ove dve godine, a na kratko je čak i zvanični Baku obustavio agresivnu retoriku, pa je situacija na granici bili mirna. Deluje mi da je Alijev pokušao da kupi vreme i razume novu politiku jermenskih vlasti. Kad je shvatio da novi šef jermenske vlade neće prihvatiti jednostrane kompromise, ponovo se počela čuti ratna retorika - poručuje Ovhanisjan.

Prema njenim rečima, u toj ratnoj retorici je u nekim trenucima bilo i reči o osvajanju Jerevana.

- Nisu poštovali državne granice, palili su naselja, ali su onda dobili odgovor. Ovih dana azerbjedžanska strana je lansirala rakete duž linije targetirajući i naseljene djelove, uključujući i glavni grad Nagorno-Karabaha, Stepanakert. Alijev je otvoreno govorio o započinjanju rata svaljujući krivicu na Jermeniju za prekid pregovora. Mislim da koristi situaciji i činjenicu da je pažnja sveta na drugim konfliktima, a ima i ogromnu podršku Turske za destabilizaciju regiona - kaže Ovahanisijan.

Upravo uloga Turske u konflikutu je, prema njenom mišljenju, problematična budući da oko Nagorno-Karabaha od 1992. godine posreduje OEBS-ova Minsk grupa sastavljena od Francuske, Rusije i Sjedinjene države i koje, dodaje, Ovhanisjan, pokušavaju da zadrže neutralnost u javnosti.

- Ali postoji zemlja koja je uvijek na strani Azerbejdžana - To je Turska koja je istorijski uvek imala neprijateljski odnos prema Jermeniji. Sada se Turska ponaša ekstremno destabilijuzujće. Novina je da su se pozicionirali izuzetno agresivno prema Jermeniji i Nagorno-Karabahu na način što snabdijevaju Azerbejdžan vojnom opremom. Prethodnih meseci su održavali i vojne vježbe kada su i prenosili opremu u region.

Zbog toga je, ističe Ovhanisjan, predsednik Nagorno-Karabaha Arajik Arutjunjan poručio da se u toj nepriznatoj republici koja je dio Azerbejdžana, bore protiv Turske, te i da je konflikt izašao van granica sukoba na liniji Karabah - Azerbejdžan.

Ovhanisjan smatra da je generalno mišljenje jermenske javnosti da rat nikad nije bio gotov.

- Jermeni su oduvijek znali da rat nije gotov. Vlasti Azerbejdžana, kako sam i kazala, nikad nisu skrivale svoje intencije. Naš narod iz Jermenije i Nagorno-Karabaha ne želi rat, ali ga se i ne plaši. Danas ih možete čuti da su spremni za rat kako bi nametnuli mir Azerbejdžanu - priča jermenska novinarka.

Na pitanje o daljoj eskalaciji sukoba i mogućnosti totalnog rata, Ovhanisjan kaže da svi izbegavaju prognoze iz razloga što je situacija dinamična.

- Sve zavisi od dešavanja na lini fronta. Vojno rešenje nije opcija za jermensku stranu i to su vlasti ranije govorile. Ovo se mora rešiti isključivo mirnim putem. Mislim da će međunarodna zajednica, u ovom slučaju Minsk grupa, uraditi sve da bi se postigao mir u regionu. Niko od međunarodnih aktera ne želi novo žarište - zaključuje Ovhanisjan.

Istorija sukoba

Oblast Nagorono-Karabah, decenijama je u središtu sukoba dve bivše sovjetske republike Jermenije i Azerbejdžana.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka vođeni su krvavi sukobi u kojima su desetine hiljada izgubile život, a preko million je raseljeno.

Rat, koji je izbio raspadom SSSR i izbornom željom naroda Nagorno-Karabaha da se pripoji Jermeniji, je zvanično okončan 1994. godine, ali sukob u potpunosti nije.

Nakon sporazuma iz 1994, Nagorno-Karabah je ostao dio Azerbejdžana, ali je njime od tada uglavnom vladala separatistička samoproglašena republika (Arcah), kojom su upravljali etnički Jermeni uz podršku Jerevana.

U skorije vreme. 2016. godine, na ovoj liniji su se takođe vodile borbe slične današnjim, a obe strane su izgubile na desetine vojnika u sukobima.

Obe zemlje su 2019. godine izdale saopštenje u kome se kaže da "moraju da se preduzmu konkretne mere kako bi se stanovništvo obe zemlje pripremilo za mir".

Nije najjasnije koja zemlja je prva pokrenula najnovije nasilje, ali tenzije su na visokom stepenu mesecima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Pobjeda)