Putin dugo pokušava da od Rusije napravi ENERGETSKU AŽDAJU, ali sada je njegov san na IVICI PROPASTI

"Severni tok 2" je bio glavni adut strategije Vladimira Putina u nastojanjima da postane energetska supersila, najveći izvoznik nafte i gasa u Evropu. Od Putinovog dolaska na vlast 2000. do 2005. ruski izvoz energije porastao je za 54 odsto, a državna monopolistička kompanija Gazprom na berzi je dostigla vrednost od neverovatnih 367 milijardi dolara.

Prognoze potražnje gasa u Evropi ukazivale su na stalan rast i napravljeni su ogromni projekti za izgradnju gasovoda sa ciljem da Rusija snabdeva Evropu gasom sa severa i juga, zaobilazeći "dosadnog" tranzitnog partnera Ukrajinu.

Više od deset godina kasnije, od Putinovih planova nije mnogo ostalo. Vrednost Gazproma na berzi danas iznosi jedva sedminu rekordne vrednosti 2008. Planiran džinovski gasovod "Južni tok" propao je zbog regulative EU i zamenjen je mnogo manjim Turskim tokom. Od 2011. ruski gas doduše teče preko "Severnog toka 1", ali Severnom toku 2 preti propast.

Putinov veliki projekat trebalo je da dokaže da Evropa i dalje želi da kupuje ruski gas, uprkos pripajanju Krima Rusiji i neprekidnim spoljnopolitičkim optuživanjima. Međutim, nakon američkih sankcija i trovanja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog budućnost gasovoda, koji samo što nije završen, više je nego neizvesna.

Bez obzira na to da li će gasovod bili završen ili ne, Gazprom se, po svemu sudeći, preračunao, ocenjuje "Velt". Iako se u Rusiji o tome nerado govori, nedovno zaključena i objavljena “Energetska strategija Rusije do 2035”, to nagoveštava. U narednih 15 godina Rusija će godišnje izvoziti između 255 i 300 milijardi kubnih metara gasa preko gasovoda, od čega polovinu na Zapad. Rusiji je očigledno jasno da će potražnja za uvozom gasa iz Rusije opasti, zbog čega će Gazprom sukcesivno povećavati izvoz u Aziju, kako bi smanjio dosadašnju potpunu zavisnost od evropskog tržišta, piše list.

Potražnja u Evropi mogla bi, međutim, mnogo brže da opadne nego što predviđaju rukovodioci Gazproma i briselski zvaničnici, ocenjuje “Velt”. Prema ruskim planovima do 2035, faktički volumen izvoza u Evropu iznosiće najviše 150 milijardi kubnih metara.

U izveštaju Investicionog odeljenja ruske državne banke Sberbank zaključuje se da su Severni tok 2 i svi novi gasovodi takoreći poguban projekat za državne monopolističke kompanije. Ovo važi i za “Snagu Sibira”, gasovod za Kinu. Samo "Severni tok 2" imaće gubitak od oko pet milijardi evra i neće se isplatiti ni posle 20 godina, ocenjuje se u izveštaju.

Izgradnja gasovoda preko Baltičkog mora i gasovoda za transport sa ruskih novih gasnih polja omogućila je bogaćenje pre svega građevinskih firmi koje pripadaju Putinovim prijateljima. Autor pomenutog izveštaja, koji je bio glavni analitičar centralne banke, otpušten je nakon njegovog obljavljivanja, ali pitanje budućnosti Gasproma time nije nestalo.

Kompanija se već sada bori sa prekomernim kapacitetima. U 2018. i 2019. Gazprom je, prema sopstvenim podacima, isporučivao u Evropu manje od 200 milijardi kubnih metara godišnje, a ove godine zbog pandemije moglo bi da bude izvezeno svega 166 milijardi kubnih metara. Potražnja u Evropi mogla bi da se oporavi tek 2022.

Mihail Julkin, ekonomista, koji savetuje ruske energetske koncerne i rusku vladu po pitanju prilagođavanja klimatskim promenama, ističe da je Severni tok 2 odraz zastarelih ambicija.

- Naša strategija je zasnovana na stavu da svet ne može bez našeg gasa, ali može. Naročito se Nemačka već sprema za budućnost bez zemnog gasa – kaže on.

Evropa investira sve više u obnovljive energije i podstiče dekarbonizaciju, dok Rusija gleda s nevericom.

Mogući kraj "Severnog toka 2" je dobra vest upravo za Ukrajinu, koju je Rusija proširenjem gasovoda preko Baltičkog mora htela ekonomski da oslabi. Sa krajem "Severnog toka 2" propao bi plan da se dugoročno zaobiđu Ukrajina i tranzitne takse, a omražena tranzitna zemlja postala bi partner bez koga se ne može.

Bez Ukrajine Gazprom ne bi mogao da opslužuje evropske kupce. Već sada je jasno da će se izvoz preko susedne zemlje nastaviti do 2025. Pod pritiskom Brisela i Berlina, Moskva je pristala da 2020. izveze preko Ukrajine oko 65 milijardi kubnih metara. Ono što je Kremlj zamišljao kao prelazno rešenje, moglo bi da preraste u trajno stanje – na radost Kijeva.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)