VELIKA SVAĐA U EVROPSKOJ UNIJI: Kuda sa izbeglicama?

Evropska komisija izneće danas predloge za reformu azilnog prava i raspodelu izbeglica u okviru Evropske unije, a očekuje se da oni neće uključivati odredbu prema kojoj bi sve članice EU bile obavezne da prihvate određeni broj izbeglica ili potražilaca azila jer bi zbog toga zemlje poput Mađarske ili Poljske sigurno blokirale ceo dogovor, piše Dojče vele.

Nemački medij navodi da u briselskim hodnicima kažu da je požar koji je progutao grozomorni izbeglički kamp Morija na Lezbosu, te ostavio hiljade migranata u još većem očaju, dao novi zamajac debati oko zajedničke evropske politike.

Dojče vele ukazuje na to da se o ovom problemu širom EU uopše retko raspravlja.

To se još najviše čini u Nemačkoj, gde opozicione stranke uglavnom traže prijem više izbeglica, a tokom vikenda je bilo i demonstracija gde se isto tražilo od zvaničnog Berlina.

U Švedskoj je grupa naučnika pozvala Vladu da primi jedan broj ljudi, što Stokholm odbija.

Drugde se o ovome i ne raspravlja, a Mađarska, Poljska i Češka načelno odbijaju prijem ijedne izbeglice iz Grčke ili Italije, uprkos presudama Evropskog suda.

Jedna studija Evropske komisije u februaru je pokazala da, na osnovu anketa i ishoda izbora, veliki broj građana EU bira stranke koje se protive ovakvom doseljavanju.

Najviše ih je procentualno u Mađarskoj i Italiji (60 odsto), a najmanje u Portugaliji i Rumuniji (oko 20 odsto). Nemačka je sa 40 odsto negde u sredini.

Prema podacima evropske granične službe Fronteks, prošle godine je širom EU podneto 720.000 zahteva za azil, što je daleko više od 142.000 ''iregularnih'' ulazaka u EU, koliko su graničari izbrojali.

Razlika u brojkama znači da mnogi potražioci azila ulaze neprimećeno.

Ili pak sa regularnom turističkom vizom.

Jedna anketa je recimo pokazala da čak 40 odsto potražilaca azila u Nemačkoj stiže avionom.

Najviše je zahteva za azil prošle godine podneto upravo u Nemačkoj (165.000), slede Španija, Francuska i Grčka.

Na ove četiri zemlje otpadaju dve trećine svih zahteva za azil mada su, prema broju stanovnika, najviše opterećene male ostrvske države Kipar i Malta.

Nasuprot tome, u Mađarskoj je prošle godine podneto tek 500 zahteva za azil.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Agencije)