NAJPOZNATIJI NEMAČKI VIRUSOLOG uputio NAJOZBILJNIJE UPOZORENJE u vezi sa KORONOM, ovo nismo očekivali!

Najpoznatiji nemački virolog Hendrik Štrek, direktor Instituta za virologiju Univerziteta u Bonu, oštro se usprotivio povratku u lockdown kao rešenju za novi udar pandemije koronavirusa s kojim je suočen deo Evrope. Kako piše britanski Telegraf, Štrek je ponudio savet svim državama koje su krenule u smeru nove karantenizacije: 'smirite se, ne podležite opštoj masovnoj histeriji'.

- Vreme je da se prekine sa svim tim alarmizmom. Virus možemo nadmudriti koristeći naše znanje. Moramo shvatiti da će covid-19 s nama biti jako dugo i moramo se naučiti živeti s njim. Ne možemo nastaviti s prekidanjem naših normalnih života i paraliziranjem svega, izjavio je.

Profesor Strek, kako podseća Telegraf, podržao je prvi lockdown kada je bio uveden u Nemačkoj. U tom trenutku su stizali šokantni preliminarni podaci iz Italije i naučnici su se tek počinjali hvatati u koštac s kovidom. Princip opreza stoga je nalagao drakonske poteze. No, računica se tokom sledećih meseci razvoja pandemije dramatično promenila.

Virus, prema njemu, sada predstavlja manju opasnost iz niza razloga i danas princip opreza nalaže poteze u suprotnom smeru, tj. zahteva kalibrirane mere i hladnu glavu.

- Ja ne omalovažavam virus, ali ga ni ne preuveličavam. Moramo naći primeren balans, izjavio je ne želeći pritom ulaziti u detaljnije opservacije aktualne situacije u Velikoj Britaniji, koja je sve bliže drugoj nacionalnoj karanteni, pogotovo nakon što su tamošnji članovi načničkog saveta Džonsonove vlade utvrdili da državi preti čak 50.000 novozaraženih dnevno ako se ne poduzmu drastične mjere.

Ipak, upozorio je na lošu naviku pogrešnog tumačenja porasta broja slučajeva. - Uveren sam da su promene u ponašanju ljudi imale snažan uticaj na zarazu. Ljudi se sada inficiraju s manjim dozama virusa zbog prakticiranja socijalne distance pa su im i kliničke slike blaže. Bolja higijena i mjere poput nošenja maski su smanjile te doze virusa. To je teško dokazati, ali imali smo istraživanja s drugim virusima čiji rezultati sugeršu upravo to, kaže Štrek.

- Nije više dobro samo posmatrati broj novih slučajeva zaraze. Morate gledati i šta se događa na bolničkim odelima i na intenzivnim jedinicama. To je mnogo bolji vodič za ovu pandemiju, dodao je.

Telegraf navodi da u Britaniji opterećenost zdravstvenog sustava trenutno nije no blizu situacije u ožujku iako valja biti oprezan jer se broj teže obolelih nakon porasta broja novozaraženih uvek naknadno može povećati.

Profesor Štrek kaže da je sada prilično sigurno utvrditi sledeće: velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze, ali odlazak u trgovinu ili kod frizera je rizik kojim se može upravljati.

U usporedbi sa Španijom (652 umrla s koronom na milion stanovnika), SAD-om (615), Velikom Britanijom (614), Italijom (591) i Francuskom (479), Nemačka je sa 113 preminulih na milion stanovnika primer uspešne borbe s covidom u zapadnom svetu, ocjenjuje Telegraf. Njihov decentralizirani model prvi val je svladao brzo i efikasno uz ograničenu ekonomsku štetu.

Štrek smatra da tajna leži ponajprije u pravodobnom testiranju i praćenju kontakata, visokom stupnju discipline, dobroj suradnji porodčnih doktora sa svojim pacijentima kao i opštoj praksi među Nemcima da ostanu doma ako su bolesni. On predlaže tzv. sustav semafora, odnosno uvođenje lokaliziranih mera zavisi o tome gde se situacija bude pogoršavala, tj. koja područja budu u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni. Boje bi pritom označavale popunjenost bolničkih kapaciteta. Sličnu verziju je nedavno uvela Austrija, piše Telegraf.

Nemački virolog je tekom prvog talasa pandemije sa svojim timom proveo veliko istraživanje zaraze u Hajnsbergu. Otkrio je da je tamo procenjena stopa smrtnosti među inficiranima iznosila 0,37 posto, što je oko četiri puta više od gripe, ali i puno manje od 1 posto, što je stopa koja se spominjala u kontekstu 'koronakruzera' i Bergama.

On smatra da se stopa u međuvremenu smanjila na 0,30 posto zahvaljujući novim metodama lečenja, ranijem davanju kisika teže oboljelima i boljem sustavu praćenja kontakata. On također smatra da su prenapuhane tvrdnje tzv. 'lockdown jastrebova' da osobe koje prebole kovid imunost gube vrlo brzo zbog čega im je i sama pomisao na pojam kolektivnog imuniteta nedopustiva.

- Delom sveta je zableženo više od 30 milijuna zaraženih i samo dva slučaja reinfekcije. To vam govori da mora postojati trajniji imunitet. Znamo iz iskustva s drugim koronavirusima da možete dobiti zaštitu u vidu antitela na godinu ili dve, a ako posle toga i obolite ponovno, imat ćete delimični imunitet zahvaljujući T-stanicama tako da simptomi neće biti teški. Ne mislim da će covid-19 biti drugačiji, izjavio je profesor Štrek.

- Bit će jako zanimljivo posmatrati šta će se dogoditi u velikim gradovima u kojima je već zabeleženo puno zaraženih. Ne bi me iznenadilo da je u Nju Jorku već dostignut učinkovit kolektivni imunitet, a možda i u Švedskoj, dodao je.

Na kraju zaključuje da državne vlasti u borbi s pandemijom ne mogu pogrešiti sve dok se oslanjanju na zdrav razum i na detaljne analize o tome što predstavlja najmanje zlo. Klatno je u ovom trenutku, kaže, otišlo previše na stranu 'covid neuroze' zbog čega su radikalno reducirani ključni UN-ovi programi za borbu protiv HIV-a i gladi u nerazvijenom svijetu što bi moglo dovesti i do nebrojenih smrtnih slučajeva.

- Strah je često koristan refleks, ali u ovoj situaciji je loš savetnik. Ljudi su postali iracionalni, zaključio je, kako navodi Telegraph.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji-list.hr)