SUPERKOMPJUTER JE ANALIZIRAO KORONAVIRUS: Ono što je otkriveno je REVOLUCIONARNO i objašnjava mnoge stvari!

Ranije ovog leta, superkompjuter Samit u Nacionalnoj laboratoriji u Ouk Ridžu u američkoj državi Tenesi analizirao je podatke više od 40.000 gena iz 17.000 genetskih uzoraka kako bi naučnici mogli bolje da razumeju Covid-19.

Samit je drugi najbrži superkompjuter na svetu, ali proces analize 2,5 milijarde genetskih kombinacija trajao je više od nedelju dana.

Kad je analiza napokon završena, naučnici su analizirali rezultate. Po rečima Danijela Džejkobsena, vodećeg istraživača za biologiju u Ouk Ridžu, imali su "eureka momenat". Kompjuter je otkrio novu teoriju o tome kako Covid-19 utiče na telo: bradikinska hipoteza. Ona pruža model koji objašnjava mnoge aspekte Covid-19, uključujući i neke njegove najbizarnije simptome. Takođe je preporučila desetak potencijalnih terapija, od kojih su mnoge već odobrene. Džejkobsenova grupa je objavila ove rezultate u članku objavljenom u julu u magazinu eLife.

Prema rezultatima istraživanja, infekcija kod Covid-19 obično počinje kada virus uđe u telo kroz ACE2 receptore u nosu (ovi receptori, koje virus targetira, tamo su mnogobrojni). Virus onda nastavlja svoj put kroz telo, ulazeći u ćelije i u drugim tkivima gde je prisutan ACE2: creva, bubrezi i srce. Ovo je verovatno uzrok nekih simptoma bolesti koji imaju veze sa srcem i gastrointestinalnim sistemom.

Ali kad je Covid-19 ušao u telo, stvari počinju da se komplikuju. Prema Džejkobsenovoj grupi, podaci koje je Samit analizirao pokazuju da se Covid-19 ne zadovoljava samo inficiranjem ćelija koje već imaju mnogo ACE2 receptora. Ova bolest aktivno "kidnapuje" sisteme organizma, varajući ga i nagoneći ga da poveća odziv ACE2 receptora na mestima gde ih obično ima manje, kao što su pluća.

U ovom kontekstu, Covid-19 je kao provalnik koji ulazi u nezaključani prozor na drugom spratu i počinje da pljačka po kući. Kad je ušao, međutim, on ne samo da krade, nego otvara prozore i vrata da bi i drugi lopovi mogli da uđu i temeljito opljačkaju kuću.

Sistem renin-angiotensin (RAS) kontroliše mnoge aspekte kardiovaskularnog sistema, uključujući i nivoe hemikalije zvane bradikinin, koja obično pomaže pri regulaciji krvnog pritiska. Prema analizi tima, kada virus utiče na RAS, uzrokuje da mehanizmi regulacije bradikinina "polude". Receptori bradikina se kalibriraju i telo prestaje da razgrađuje bradikinin (ACE obično razlaže bradikinin, ali kada se virus umeša, ne može više to da radi efikasno).

Krajnji rezultat, kažu istraživači, je oluja bradikinina - masivno nagomilavanje i puštanje bradikinina u telu. Prema "bradikininskoj hipotezi", upravo je ova "oluja" odgovorna za mnoge smrtonosne efekte Covid-19. Džejkobsenov tim tvrdi da je "patologija Covid-19 verovatno rezultat bradikininskih oluja, pre nego citokinskih oluja", koje su prethodno utvrđene kod pacijenata sa ovom bolešću, ali i da "ove dve oluje mogu biti povezane". Drugi istraživači su ranije takođe identifikovali bradikininsku oluju kao mogući uzrok patologije Covid-19.

Kako se bradikinin nagomilava u telu, dramatično se povećava vaskularna propustljivost. Ukratko, krvni sudovi počinju da "propuštaju". Ovo se poklapa sa kliničkim podacima novijeg datuma, koji prevashodno vide Covid-19 kao vaskularnu bolest, pre nego respiratornu. Ali Covid-19 još uvek ima ogroman efekat na pluća. Kako krvni sudovi počinju da propuštaju usled bradikininske oluje, kažu naučnici, pluća mogu da se ispune sa tečnošću. Imune ćelije se takođe slivaju u pluća, što izaziva upalu, otkrio je Džejkobsenov tim.

A Covid-19 ima još jedan pokvaren trik: kroz drugi mehanizam, pokazali su podaci, on pojačava produkciju hijaluronične kiseline (HLA) u plućima. HLA se često koristi u sapunima i losionima zbog svoje sposobnosti da apsorbuje tečnost u abnormalnim količinama. Kada se kombinuje sa tečnošću u plućima, rezultati su katastrofalni: ona formira hidrogel, koji kod nekih pacijenata ispuni pluća. Prema Džejkobsenu, kad se ovo desi, to je kao da pokušavate da dišete kroz pihtije.

Ovo može objasniti i činjenicu da su se raspiratori pokazali manje efikasnim u lečenju pacijenata u ozbiljnijim fazama Covid-19. "Dođe do situacija gde, ma koliko kiseonika upumpavate, nema veze, jer su alveole u plućima ispunjene sa ovim hidrogelom", kaže Džejkobson. "Pluća postaju kao vodeni balon". Pacijenti čak mogu da se udave dok su priključeni na respirator.

Bradokinska hipoteza takođe važi i za mnoge efekte Covid-19 na srce. Jedan od 5 hospitalizovanih Covid-19 pacijenata ima oštećenje srca, čak i ukoliko pre toga nije imao problema sa srcem. Ovo može da ima veze i sa činjenicom da koronavirus direktno inficira srce preko ACE2 receptora. Ali RAS takođe kontroliše i aspekte srčanih kontrakcija i krvnog pritiska. Prema naučnicima, bradikinske oluje mogu da stvore aritmije i niski krvni pritisak, koji se često susreću kod pacijenata sa Covid-19.

Bradikinska hipoteza takođe objašnjava i neurološke efekte Covid-19, koji su najviše iznenadili i zabrinuli naučnike. Ovi simptomi (među kojima su ošamućenost, grčevi, delirijum i šlog) prisutni su kod polovine hospitalizovanih pacijenata. Prema Džejkobsenu i njegovom timu, ispitivanja snimaka magnetne rezonance u Francuskoj pokazala su da mnogi pacijenti sa Covid-19 pokazuju znake krvnih sudova koji propuštaju u mozgovima.

Bradikinin, pogotovo u visokim dozama, može da dovede do rušenja barijere krv-mozak. U normalnim okolnostima, ova barijera služi kao filter između mozga i ostatka cirkulatornog sistema. Ona propušta hranjive sastojke i male molekule koji su potrebni za funkcionisanje mozga, zadržavajući izvan otrove i patogene i održavajući unutrašnje okruženje mozga regulisanim.

Ako bradokininska oluja uzrokuje rušenje ove barijere, ovo dopušta štetnim ćelijama i jedinjenjima da uđu u mozak, što dovodi do upalnog procesa, potencijalnih oštećenja mozga i mnogih neuroloških simptoma koje iskušavaju pacijenti sa Covid-19. Džejkobson kaže da je razumna hipoteza da mnogi neurološki simptomi nastaju kao posledica viška bradikinina. Prijavljeno je da bradikinin može da pojača propustljivost barijere mozak-krv. Dalje, slični neurološki simptomi su zabeleženi kod drugih bolesti koje nastaju zbog povećanja nivoa bradikinina.

Povećani nivoi bradikinina bi takođe mogli da objasne druge uobičajene simptome Covid-19. Inhibitori ACE - vrsta lekova koja se koriti da se leči visok krvni pritisak - imaju sličan efekat na RAS sistem kao Covid-19, povećavajući nivoe bradikinina. U stvari, Džejkobson i njegov tim su napisali da se "virus ponaša farmakološki kao ACE inhibitor" - radeći skoro iste stvari kao ovi lekovi.

Ponašajući se kao prirodni ACE inhibitor, Covid-19 možda uzrokuje iste efekte koji hipersenzitivni pacijenti ponekad imaju kad uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska. ACE inhibitori su poznati po tome što izazivaju suv kašalj i zamor, što su dva simptoma Covid-a. I oni potencijalno povećavaju nivoe kalijuma, što je takođe primećeno kod pacijenata sa koronom. Sličnosti između propratnih efekata ACE inhibitora i simptoma korone jačaju bradokinsku hipotezu, kažu istraživači.

ACE inhibitori su takođe poznati po tome da izazivaju gubitak čula ukusa i mirisa. Džejkobsen naglašava, međutim, da je ovaj simptom verovatno posledica toga što virus utiče na ćelije koje okružuju olfaktorne nerve, nego direktna posledica bradikinina.

Iako je bradinikinska hipoteza samo jedna od teorija, ona objašnjava i druge naizgled bizarne simptome Covid-19. Džejkobson i njegov tim spekulišu da bi "curenje krvnih sudova" koje izazivaju bradikininske oluje moglo da bude odgovorno za "korona prste", stanje u kojem su prsti naduveni i puni modrica, što se javlja kod nekih pacijenata sa koronom. Bradikinin takođe utiče i na štitastu žlezdu, što bi moglo da izazove simptome koji su viđeni kod nekih pacijenata.

Bradikininska hipoteza bi takođe mogla da objasni i šire demografske šablone širenja bolesti. Naučnici su primetili da su neki aspekti RAS u vezi sa polom, pošto su proteini za nekoliko receptora (kao onaj zvani TMSBX) locirani na X hromozomu. Ovo znači da će žene imati dvostruko više ovih proteina nego ljudi. Ovo, piše Džejkobsen, objašnjava zašto je kod žena prisutan niži moirtalitet. Genetski "bag" u RAS je možda dao ženama dodatnu zaštitu od korone.

Kao što Džejkobson i tim ističu, nekoliko lekova targetiraju razne aspekte RAS i već su odobreni za upotrebu: danazol, stanozolol i ekalantid smanjuju proizvodnju bradikinina i potencijalno mogu da zaustave smrtonosnu bradikininsku oluju. Drugi, kao icatibant, mogu da smanje signale bradikinina i smanje njegove efekte kad je već u telu.

Džejkobsenov tim predlaže i vitamin D kao potencijalno koristan lek protiv korone. Ovaj vitamin je uključen u RAS sistem i mogao bi da se pokaže korisnim ako smanji nivo drugog jedinjenja, poznatog kao REN. Ovo bi moglo da zaustavi formiranje smrtonosnih bradikininskih oluja. Ako se ovo pokaže kao istina, unošenje vitamina D bi moglo da se pokaže kao jeftin i efikasan način da se zaustavi širenje najtežih slučajeva korone.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Elemental)