EVO ŠTA KAŽU NOVE BROJKE: Da li će ŠVEDSKI MODEL borbe protiv VIRUSA konačno ućutkati sve KRITIČARE?

"Švedska je od jedne od zemalja s najviše zaraženih u Europi postala jedna od onih s najmanje zaraženih u Europi, dok su mnoge druge zemlje zabilježile prilično dramatičan porast", rekao je Anders Tegnel, glavni državni epidemiolog, na konferenciji za medije ranije ove nedelje.

Danska i Norveška beleže rast novozaraženih, Švedska pandemiju stavila pod kontrolu

Prema brojevima dostavljenim Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), Švedska je tokom prošle nedelje u proseku registrovala 12 novih slučajeva na milion ljudi, u poređenje s 18 u Danskoj i 14 u Norveškoj.

Broj umrlih trenutno je u proseku dva do tri dnevno, što je više od stotine umrlih dnevno, koliko je Švedska imala sredinom aprila.

Stokholm, središte švedske pandemije u aprilu i maju, zabeležio je prošle nedelje najmanji broj novih slučajeva od marta.

Danska je istovremeno imala 179 novih slučajeva u petak, što je najveći dnevni broj nakon više od četiri meseca.

Štaviše, nasumičnim testiranjem 2500 ljudi protekle nedelje u Švedskoj nijedna osoba nije bolovala od covida-19 u poređenju sa 0,9 posto takvih slučajeva krajem aprila i 0,3 posto krajem maja.

"To tumačimo kao da trenutno nema raširene infekcije među ljudima koji nemaju simptome", rekla je zamenica dr. Tegnela iz Švedske agencije za javno zdravstvo Karin Tegmark Visel, objavivši rezultate u četvrtak.

Poboljšani uslovi sigurno su olakšanje zagovornicima švedske, manje restriktivne strategije u borbi protiv koronavirusa, koji su u maju bili primorani da zauzmu obrambeni stav jer su proživljavali period kada je Švedska imala najveću stopu smrtnosti po glavi stanovnika u svetu.

Za razliku od Danske i Norveške, Švedska nikada nije uvela zatvaranje, ostavivši tako vrtiće, većinu škola, barove, restorane, trgovine i kancelarije otvorene tokom pandemije.

Švedska agencija za javno zdravstvo, koja postavlja strategiju borbe protiv virusa, ocenila je da je bolje pouzdati se u dobrovoljne mere socijalnog distanciranja i samoizolacije koje bi mogle biti na snazi duže vreme.

"Ono što sada vidimo je da takva održiva politika rezultate daje sporije, ali ih daje", rekao je dr. Tegnel pa dodao:

"A takođe se nadamo da će rezultati vremenom biti i stabilniji."

Vodeći švedski epidemiolog najavio normalno slavlje Božića

Pad broja slučajeva u Švedskoj dolazi u trenutku dok se mnoge evropske zemlje koje su koristile stroge karantine za kontrolu pandemije bore s novim porastom slučajeva koji su rezultat ponovnog otvaranja.

Istovremeno, širom Evrope rastu protesti protiv mera, što će ponovno zatvaranje učiniti još politički težim ako do toga bude došlo.

U govoru na švedskoj televiziji dr. Tegnel je kazao da veruje da bi bake i dedovi u Švedskoj, kojima se savetovalo da ostanu izolovani i da izbegavaju bliski kontakt sa svojim unucima i decom, sada trebalo da mogu neometano da proslave Božić sa svojim porodicama.

"Vrlo verojatno ćemo moći da proslavimo Božić normalnije nego što smo isprva mislili da ćemo moći", rekao je Tegnel, premda je porodicama savetovao da dobro razmisle i prodiskutuju pre organizacije takvih događaja te da zadrže fizičku distancu koliko je to moguće.

Išao je tako daleko da je predložio unajmljivanje prostranijih mesta, pa čak i dvorana za takve događaje.

Rano je za priče o imunitetu

Švedska je dosad zabeležila 5832 smrtna slučaja uzrokovana koronavirusom, što je šest puta više nego u Danskoj (627) i Norveškoj (264) skupa. To znači da Danska i Norveška moraju da pretrpe nekoliko serija novih pojava žarišta da bi njihova stopa smrtnosti po glavi stanovnika dostigla brojku sličnu onoj švedskoj.

Švedska i testira manje po glavi stanovnika od Danske i Norveške, u proseku 1,2 testa na 1000 ljudi prema podacima s kraja proteklog meseca. Poređenja radi, Norvežani testiraju 2,2 na 1000 stanovnika, dok Norvežani 5,9 na 1000 stanovnika.

Soren Ris Paludan, profesor na danskom univerzitetu Aarhus specijalizovanom za virusne infekcije, rekao je da misli da je nedavni porast slučajeva u Danskoj uzrokovan većim brojem testiranja u zemlji.

"Bilo je prerano", dodao je, "da bi se prosudilo u kojoj je meri imunitet donosio prednosti Švedskoj."

"Ako je imunitet i dalje u nižim postocima, onda to neće mnogo pomoći", rekao je.

"Ali u poređenju s Norveškom i Danskom - gde imamo vrlo malo slučajeva - to može pomoći. Možemo samo pričekati i videti hoće li im teška vremena kroz koja je Švedska prošla pomoći u narednom razdoblju."

Problemi u testiranju ljudi na antitela

Još uvek se postavljaju pitanja oko početne švedske nade da će manje restriktivnom politikom u borbi protiv virusa steći brži imunitet na sam virus.

U četvrtak je Švedska zdravstvena agencija objavila nova ispitivanja nivoa protivtela među darovateljima krvi, koja su pokazala da je udeo protivtela na nacionalnom nivou polako porastao od marta, dostižući oko sedam posto stanovništva do kraja juna i blizu dvanaest posto u Stokholmu.

U Rinkebi-Šisti, najgore pogođenom predgrađu Stockholma, čak 18 posto ljudi, od čega 530 starijih od 16 do 69 godina koji su pristali na testiranje, ima antitela.

Tegnel je rekao da su poteškoće u pronalasku reprezentativne skupine za ispitivanje antitela učinile procenu imuniteta među populacijom "ekstremno komplikovanom".

"Najvažnija stvar je kontinuirani pad broja zaraženih, a prilično je sigurno da je veliki udeo stanovništva imun", zaključio je vodeći švedski epidemiolog.

Bonus video:

espreso.co.rs/jutarnji.hr