POLITIKA ISPRED PLEMENITOG CILJA: Plan da svi ravnopravno dobiju vakcinu je pred KOLAPSOM

Bela kuća saopštila je ove nedelje da se Amerika neće priključiti globalnim naporima za pravedan pristup vakcini protiv korona virusa, navodeći navodeći da njih predvodi "korumpirana" Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To je bio samo poslednji u nizu problema za ambiciozni projekat "Kovaks" kojim SZO želi da obezbedi ravnopravnu distribuciju vakcine zemljama učesnicama.

Kako je izjavio portparol Bele kuće, multinacionalne organizacije "pod uticajem korumpirane SZO i Kine neće ograničiti Ameriku".

- Predsednik Donald Tramp neće štedeti sredstva kako bi osigurao da svaka nova vakcina odgovara zlatnom standardu naše FDA-e (Uprave za hranu i lekove) za bezbednost i efikasnost, da je temeljno testirana i da spašava živote - navedeno je u saopštenju.

Odluka je doneta nakon što se Trampova administracija povukla iz SZO u julu, tvrdeći da Peking ima prevelik uticaj u organizaciji. Amerika od tada da sledi samostalnu strategiju u razvoju i distribuciji vakcine, dok SZO nastavlja da upozorava da će države koje rade na svoju ruku stvoriti "malo pobednika i mnogo gubitnika"

"Kovaks" planira da kupi dve milijarde potencijalnih vakcina od devet proizvođača do kraja 2021. godine. Projekat je pokrenut čim je postalo jasno da prve godine nakon pronalaska vakcine neće biti dovoljno doza za sve, pa će morati da se uključe mehanizmi za raspodelu.

Te mehanizme će voditi i organizovati Globalni fond za vakcinu, a njegova uloga je da spreči reprizu ludog zaleta iz 2009. godine kada su bogate zemlje pokupovale ogromne količine vakcina protiv svinjskog gripa, dok su siromašne zaostajale za njima.

Prema "Kovaks" planu, "samofinansirajuće“ zemlje (one sa visokim prihodima) plaćaju kupovinu vakcina iz postrojenja, subvencionišući tako 92 "finansirane“ zemlje (one sa niskim prihodima). Model kolektivnog finansiranja kreiran je da proizvođačima vakcina obezbedi količinske garancije za određene vakcine pre nego što one dobiju dozvolu, istovremeno osiguravajući da i siromašne zemlje mogu da pristupe dozama u razumnom vremenskom roku.

Ma koliko ovaj plan zvučao pravedno i plemenito, on nije naišao na očekivani odjek.

"Vakcinaški nacionalizam" protiv "vakcinaškog multilateralizma"

SZO je prvobitno dala rok dok 31. avgusta za priključenje inicijativi "Kovaks", ali se ispostavilo da zemlje nisu baš pojurile da potpišu sporazum. Čak i one koje jesu, nastavile su, manje ili više otvoreno, da "love" bilateralne ugovore sa proizvođačima vakcina.

Zbog toga je organizacija bila primorana da rok pomeri za 18. septembar, konačan datum prvih uplata zemalja učesnica odloži za 9. oktobar, kao i da uvede nove mogućnosti nabavki koje pružaju veću fleksibilnost državama fleksibilnost.

Evropska komisija saopštila je ove nedelje da će "Kovaksu" ponuditi 400 miliona evra pomoći, mada su i EK i SZO priznali da se tačni uslovi odnosa EU sa "Kovaksom" još uvek razrađuju. Inicijativi su do sada pristupile 172 zemlje, međutim, najbogatije među njima nastavile su da grabe za sebe stotine miliona doza direktno od proizvođača.

Velika Britanija je rezervisala do 30 miliona doza potencijalne vakcine koju su stvorili "Bio en tek" i "Fajzer", sklopila je i poseban ugovor sa kompanijom "Astra Zeneka" za 100 miliona doza vakcine, dok je od GSК-a i "Sanofi Pastera" naručila 60 miliona doza. "Astra Zeneka" takođe ima ugovor sa četiri zemlje EU - Holandijom, Nemačkom, Francuskom i Italijom - o kupovini 400 miliona doza.

Hoće li trka za vakcinom ugroziti bezbednost

Još dok se spekulisalo da će se pridružiti projekti, Amerika je sklopila tri ugovora - jedan sa "Bio en tekom" i "Fajzerom", vredan gotovo dve milijarde dolara, za dozu od 600 miliona, drugi sa "Astra Zenekom" za 300 miliona doza i treći sa "Novavaksom" za 100 miliona doza.

Sve to se dešava dok od lidera bogatog sveta slušamo obećanja o solidarnosti i pozive da vakcina bude "globalno javno dobro". Sa jedne strane, ovakve poruke su bez presedana. Nikada nismo videli toliko lidera koji zajedno obećavaju da će neko dobro biti pravično raspodeljeno svima. Ali sa druge, te reči uglavnom prati nedostatak transparetnosti i tajni dogovori. Zemlje vakcine smatraju pitanjem nacionalne bezbednosti, pa je vrlo teško dobiti transparentnost njihovih planova i dogovora.

"Kovaks" prvenstveno nije uspeo da ubedi bogate zemlje da pridruživanjem inicijativi mogu da dobiju jeftiniju i bržu vakcinu - očigledno je da se zaobilaznim, multilateralnim putem sporije stiže do cija nego direktnim ugovorima bez posrednika.

- Imamo dva izbora: "vakcinaški nacionalizam", gde se puno ljudi vakciniše u nekolicini zemalja, a većina sveta ostaje nezaštićena, ili "vakcinaški multilateralizam", gde štitimo rizičnu populaciju u svim zemljama i održavamo svoje ekonomije funkcionalnim - rekla je Marijanđela Simao, pomoćnica generalnog direktora SZO za pristup lekovima.

Geopolitika i novac ispred plemenitog cilja

U očajničkom pokušaju da privuče više zemalja u šemu, a potom ih i natera da se pridržavaju pravila, "Kovaks" je uveo alternativni, fleksibilniji model plaćanja.

Prema prvobitnom aranžmanu za "posvećenu kupovinu“, države na "samofinansiranju" moraju da nabave određeni broj bilo koje buduće vakcine koja im se nudi po ceni od 1,60 dolara po dozi, uz finansijsku garanciju od 8,95 po dozi. Učesnik se može povući iz šeme samo ako "ol inkluziv" košta više nego duplo i prelazi 21,10 dolara po dozi.

Prema novom aranžmanu "opcionalne kupovine“, zemlje na "samofinansiranju" sada mogu da izaberu da plate veće početne troškove od 3,10 dolara po dozi, ali zadržavaju mogućnost da odbace bilo koju ponuđenu vakcinu, a da pritom ne izgube plaćene doze.

Nada je da će ova opcija biti privlačnija za zemlje koje već imaju sklopljene bilateralne sporazume i da one zbog toga možda neće biti zainteresovane za kupovinu većeg broja tih vakcina.

Međutim, nada je jedno, a surove činjenice drugo. Na osnovu svega što se do sada pokazalo, jasno je da globalna raspodela vakcine neće biti vođena plemenitim idejama već geopolitikom i novcem.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)