KORONA IMA ČAK 98 DUGOTRAJNIH SIMPTOMA! Šta ovo znači, naučnici su potpuno ZBUNJENJI

Poznata televizijska sportska novinarka Mirna Zidarić nedavno je na Tviteru objavila kako joj nakon preležanog Covida-19 jako opada kosa. Kako podseća Jutarnji list Mirna Zidarić se zarazila u julu verovatno tokom teniskog turnira u Zadru gde su se koronavirusom zarazili i poznati teniseri Novak Đoković i Borna Ćorić.

Gotovo dva meseca nakon zaraze novinarka Zidarić muči se sa opadanjem kose, što je poslednjih nedelja jedan od najčešćih simptoma na koji se žale osobe koje su prebolele Covid-19. Ali, novo istraživanje na 1567 osoba koje su preležale Covid ukazuje na 98 dugotrajnih simptoma, među kojima su najčešći umor, bol u mišićima i zglobovima, kratak dah ili teškoće sa disanjem, nesanica, problemi sa koncentracijom ili fokusiranjem, glavobolja i anksioznost.

Istraživanje, koje još nije objavljeno u naučnom časopisu, proizašlo je iz Fejsbuk stanice Survivor Corps, onlajn zajednice u kojoj ljudi govore o svojim iskustvima u borbi sa Covidom, a vodile su ga dr. Natali Lambert, vanredna profesorka medicine na Univerzitetu Indijana, i specijalista Vendi Čung iz Medicinskog centra Irving Univerziteta Kolumbia.

Nove studije

- Mi još uvek ne znamo kakve dugoročne posledice Covid-19 ima na zdravlje, na neurološki, kardiovaskularni, gastrointestinalni ili endokrini sistem. I zato ne treba govoriti da je nekakva masovna zaraza dobra vest, što se ovih dana moglo čuti u medijima - upozorava prof. Branko Kolarić, član Vladinog Naučnok saveta za borbu protiv pandemije.

Dosadašnje studije pokazuju da koronavirus ne napada samo disajni sistem, nego utiče na niz organa ili sistema organa u ljudskom telu (sistemska bolest).

- Covid-19 je sistemska bolest koja pogađa mnoge delove tela, uključujući mozak. Međutim, detaljan mehanizam kako novi koronavirus pogađa mozak trenutno nije poznat. To može biti zbog direktnog napada virusa na moždane ćelije ili posrednim mehanizmima. Njegovo delovanje je donekle slično mnogim drugim sistemskim virusima koji takođe imaju snažne učinke na nervni sistem - rekao je prof. Dimitri Krainc, načelnik Klinike za neurologiju na Nortvestern Univerziteta u Čicagu.

Neurološki problemi

Kako sve veći broj pacijenata obolelih od Covida-19 ima neurološke probleme, Dimitri Krainc, svetski uspešan bivši student Medicinskog fakulteta u Zagrebu, sa kolegama na Nortvestern Univerzitetu je utemeljio prvu “Covid neurološku kliniku”.

- Budući da se o dugoročnim učincima virusa malo zna, nameravamo pratiti pacijente sa neurološkim problemima kako bismo uvideli šta se događa tokom vremena. Sveukupno, kod nas je oko 25 posto bolesnika imalo simptome zbog disfunkcije centralnog nervnog sistema, uključujući vrtoglavicu (17 posto), glavobolju (13 posto), poremećaj svesti (7,5 posto), akutnu cerebrovaskularnu bolest (3 posto), ataksiju (0,5 posto) i epileptičke napade (0,5 posto) - naglasio je Krainc.

Imunolog Zlatko Trobonjača ističe kako postoje brojni dokazi da Covid-19 nije “običan grip”, nego ozbiljna bolest koja može dugoročno ostaviti značajne posledice.

- Te posledice se odnose na hronična oštećenja, naročito srca i pluća, ali i drugih organa poput bubrega, te na razvoj sindroma hroničnog umora. Taj sindrom nastaje najverovatnije kao posledica oluje citokina koji prolaze krvno-moždanu barijeru i oštećuju delove mozga. Hipercitokinemija može aktivirati mikrogliju, ćelije u mozgu slične makrofazima, koje svojom aktivnošću i svojim proizvodima posreduju moždano oštećenje - pojasnio je Zlatko Trobonjača, profesor na Medicinskom fakultetu u Rijeci.

- Drugi mogući razlog ovog postvirusnog sindroma je oštećenje limfne drenaže iz mozga virusom SARS-CoV-2 koji u mozak, prema svemu sudeći, ulazi kroz sitastu kost, smeštenu između nosne i moždane šupljine, a kroz koju prolaze nosni živci, što je takođe mogući razlog razvoja gubitka čula mirisa zbog Covida-19. Kroz sitastu ploču ove kosti odvija se limfna drenaža mozga čiji se poremećaji dovode u vezu sa razvojem sindroma hroničnog umora, ne samo u ovoj nego i u drugim virusnim infekcijama poput infekcije Epstajn-Bar virusom, uzročnikom infektivne mononukleoze. Sindrom se odlikuje trajnim umorom u kome odmaranje ne pomaže, iscrpljenošću i nemogućnošću koncentracije te različitim kognitivnim deficitima. Javljaju se poremećaji sna i bolovi u mišićima zbog čega se poremećaj još naziva “mialgični encefalomijelitis” - naglasio je Trobonjača.

Teški slučajevi

Jedan od vodećih infektologa dr. Vladimir Krajinović sa Klinike za infektivne bolesti u Zagrebu smatra da u slučaju Covida-19 treba razlučiti lakše od teških slučajeva bolesti.

- Mislim kako je najispravnije reći da se radi o potencijalno sistemskoj bolesti jer je u blagim i srednje teškim slučajevima to samo respiratorna bolest, ali u najtežim je sistemska i može se manifestovati kao multiorganska disfunkcija. Međutim, viremija, odnosno prisutnost virusa u krvi je veoma retka, barem prema literaturi. Nakon svake infekcije neko vreme ostanu različite smetnje, zavisno od težine bolesti i komplikacijama. Prema mom mišljenju, sve je već viđeno i opisano kod drugih virusa - zaključio je.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji List)