Vakcina još nije napravljena, a BITKA JE VEĆ POČELA: Ako se ne nađe rešenje, svetu preti SMRT 40 MILIONA LJUDI
Foto: EPA-EFE/NARONG SANGANK

borba

Vakcina još nije napravljena, a BITKA JE VEĆ POČELA: Ako se ne nađe rešenje, svetu preti SMRT 40 MILIONA LJUDI

Trenutno smo, međutim, svedoci suprotnog ponašanja: suočene sa nestašicom širom sveta, prvo su Kina, a zatim Francuska, Nemačka, EU i, na kraju, SAD, nagomilali zalihe respiratora, zaštitnih maski i rukavica za osoblje svojih bolnica. Više od 70 zemalja i EU uveli su tokom prva četiri meseca pandemije kontrolu izvoza lokalnim isporučiocima zaštitne opreme, aparata za disanje i lekova. U tu grupu spada većina zemalja u kojima bi mogla da se proizvde vakcina, ističu autori

Objavljeno:

Dok farmaceutske kompanije intenzivno rade na razvoju vakcine protiv korona virusa, zdravstveni ekonomisti upozoravaju da se nagoveštava “vakcinski nacionalizam”, koji sprečava efikasno suzbijanje korona virusa, “usko grlo koje će sprečiti da vakcina zaista postane globalno javno dobro”.

Autori Tomas Dž. Boliki i Čed Baun u najnovijem broj američkog časopisa “Forin afers” predviđaju da će bez efikasne primene vakcine pandemija do kraja 2021. prouzrokovati smrt oko 40 miliona ljudi i smanjiti ekonomski učinak širom sveta za 12,5 biliona dolara. Pandemija korona virusa prouzrokovala bi dvostruko veći broj žrtava nego Prvi svetski rat i samo globalna saradnja može da spreči takvu katastrofu, upozoravaju zdravstveni ekonomisti.

Trenutno smo, međutim, svedoci suprotnog ponašanja: suočene sa nestašicom širom sveta, prvo su Kina, a zatim Francuska, Nemačka, EU i, na kraju, SAD, nagomilali zalihe respiratora, zaštitnih maski i rukavica za osoblje svojih bolnica. Više od 70 zemalja i EU uveli su tokom prva četiri meseca pandemije kontrolu izvoza lokalnim isporučiocima zaštitne opreme, aparata za disanje i lekova. U tu grupu spada većina zemalja u kojima bi mogla da se proizvde vakcina, ističu autori.

Niko ne može sam

Međutim, nijedna država ne bi sama mogla da ostvari uspeh u proizvodnji i distribuciji vakcine, smatraju stručnjaci: proizvodnja vakcine je složen proces u kome minimalne promene mogu da ugroze čistoću, bezbednost i efikasnost finalnog proizvoda. Zbog toga nadzorni organi ne kontrolišu samo gotovu vakcinu, već i svaku fazu proizvodnje, a pakovanje u bočice ili injekcije događa se u skladu sa strogim higijenskim propisima.

Širom sveta postoji nekoliko desetina kompanije koja su u prilici da učine taj poslednji korak, a daleko je manje onih koje mogu da proizvedu delotvorne materije uz kontrolu kvaliteta.

- Mala je verovatnoća da zemlja koja bude imala sreću da proizvede prvu supstancu za imunizaciju čija je delotvornost potvrđena raspolaže svim neophodnim kapacitetima kako bi povećala i održala proizvodnju – pišu autori Boliki i Baun.

U trci za proizvodnju vakcine trenutno učestvuje 164 kompanja i državnih naučnih institucija, a bitka za raspodelu spasonosnog leka počela je i pre nego što je uopšte nađena supstanca koja treba da oslobodi svet od pandemije. Međutim, “niko nije bezbedan ako nisu svi bezbedni”, ističe Set Berkli, šef organizacije “Gavi”, koju delimično finansira država, a delimično privatnici.

Globalna raspodela

Od osnivanja 2000. godine “Gavi” je doprineo vakcinaciji 760 miliona dece u svetu, čime je prepolovljena smrtnost među decom u 73 zemlje u razvoju. Oni, međutim, upozoravaju da će najsiromašnije zemlje imati ograničene resurse za pristup vakcini. Pod rukovodstvom organizacije “Gavi” stvorena je inicijativa Globalno dostupna vakcina protiv kovida-19 (Covax), kojoj pripadaju Koalicija za inovacije u pripremi za epidemiju (CEPI), Svetska zdravstvena organizacija (SZO), nekoliko vlada i Fondacija “Bil i Melinda Gejts”. Na taj način, preko “Kovaksa” bi sve članice mogle da kupe vakcinu, i to srazmerno veličini populacije. Više od 75 bogatijih zemalja pokazalo je interesovanje za mehanizam finansiranja, a uključeno je 90 siromašnijih zemalja. Najveće članice - EU, SAD, Kina i Rusija – međutim, nisu među pristalicama inicijative.

Veliki ne učestvuju

Činjenica da značajne države ne spadaju u finansijere navodi na zaključak da su se odlučile za samostalan put. Rusija se oslanja na vakcinu koja će za nekoliko dana biti spremna za korišćenje, ali koja nije do kraja testirana. Trampova vlada je upumpala više od deset milijardi dolara u Operaciju “Brzina varpa”, koja pomaže farmaceutskim kompanima u razvoju vakcine. Rezultati će koristiti samo Sjedinjenim Državama, a ovog leta zemlja je kupila i praktično celokupne zalihe remdesivira, jednog od prvih lekova za koje je dokazano da deluje protiv korona virusa.

Nemačka, Francuska, Holandija i Italija sklopile su zaseban savez i već zaključile ekskluzivni ugovor sa farmaceutskom kompanijom “AstraZeneca” kako bi se snabdele vakcinom čim se pojavi na tržištu.

“Vakcinski nacionalizam” je samim tim već postao stvarnost, piše “Fokus”. Pozivajući se na zdravstvene ekonomiste. Nazire se scenario u kome će lekari i medicinske sestre, milijarde starih osoba i drugih ugroženih grupa stanovništva u siromašnijim zemljama ostati nezaštićeni, što će produžiti pandemiju, povećati broj žrtava i prouzrokovati kolaps ionako krhkih zdravstvenih sistema i ekonomija.

(Espreso.co.rs / Blic.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.