NAUM BIL GEJTSA
DOSTA JE BILO TEORIJA ZAVERE! Ovo je istina o Bilu Gejtsu i VAKCINAMA, zašto je "đavo" dao tolike pare na OVO
Pretvaranje čoveka koji je 40 milijardi dolara uložio u društveni razvoj i javno zdravlje u dežurnog "đavola" odgovornog za sva zla ovog sveta nije počelo ove sulude godine
Bil Gejts je 2015. na zakoračio pozornicu TED konferencije u Vankuveru i uputio zloslutno upozorenje - "ako nešto ubije više od 10 miliona ljudi u narednih nekoliko decenija, to neće biti rat, već visoko zarazani virusi", rekao je publici.
Ove reči su tada prošle gotovo neopaženo, ali je snimak Gejtsovog govora u ovoj pandemijskoj godini postao viralan i broji više od 64 miliona pregleda. Ipak, ono što većinu ljudi zanima nije Gejtsovo proročko upozorenje, već razlozi koji stoje iza njega.
Jedan od najbogatijih ljudi sveta, koji je zahvaljujući svom filantropskom radu postao lice javnog zdravlja, sada je "vudu lutka" za teorije zavere. Ukratko, optužuju ga da u jeku pandemije, koju je sam izazvao, kako teoretičari zavera tvrde, planira da putem vakcine, koju je sam unapred razvio, u ljude ubacuje nekakve čipove pomoću kojih će ih pratiti i kontrolisati. Tako će doći do svog krajnjeg cilja - depopulacije čovečanstva.
Prema istraživanju "Njujork Tajmsa", od februara do aprila Gejts je 1,2 miliona puta pomenut kao krivac za pandemiju i povezan sa lažnim tvrdnjama o korona virusu.
Pretvaranje čoveka koji je 40 milijardi dolara uložio u društveni razvoj i javno zdravlje u dežurnog "đavola" odgovornog za sva zla ovog sveta nije počelo ove sulude godine. Nije počelo čak ni sa Gejtsom. Oduvek se sa cinizmom i učitavanjem "zadnjih namera" komentarisao humanitarni rad bogatih ljudi od strane onih koji ne veruju u "filantropiju milijardera".
Međutim, pored neprihvatanja mogućnosti da su neki od tih ljudi makar osetili moralnu odgovornost da svetu vrate delić onoga što su od njega dobili, ovde još nešto smeta teoretičarima zavere sa društvenih mreža - zašto bi se jedan bogati informatičar toliko zanimao za vakcinaciju? Kakve koristi ima od toga? Zašto bi "iskakao iz frižidera" sa informacijama o vakcini i davao toliki novac ako u pozadini svega nije neka skrivena agenda?
Pa, zapravo ne. Za Gejtsa je vakcinacija strateška filantropija i otelotvorenje njegove vizije da će tehnologija spasiti svet. Razvoj vakcina i njihova distribucija do svakog, pa i najsiromašnije deteta, postali su njegova misija pre više od dve decenije kada se povukao sa čela "Majkrosofta". Tada je oslobodio put budućim Džobsovima, Zakerberzima, Bezosima i Maskovima, a on se posvetio trošenju sopstvenog novca za čovečanstvo u nevolji.
Dakle, kako je Bil Gejts postao "opsednut" vakcinama?
Depopulacija planete vs. kontrola rasta populacije
Teorija zavere da Gejts promoviše ideje o nužnoj depopulaciji planete potiču od jedne njegove izjave iz 2011. godine. Samo godinu dana ranije Gejts je uložio 10 milijardi dolara kako bi predstojeća decenija postala "decenija vakcinacije" u kojoj će biti spašeno osam miliona dečijih života.
Verujemo da će ove decenije biti napravljen neverovatan napredak, kako u pravljenju vakcina tako i u tome da ih dobiju sva deca kojima su potrebna. Treba nam još samo šest ili sedam njih, i onda ćete imati alate kojima ćete smanjiti smrtnost kod dece, smanjiti rast populacije - objasnio je svoj cilj.
Odmah su počele spekulacije da je milijarder nehotice otkrio svoj plan da vakcinama ubije milione ljudi kako bi detkovao čovečanstvo. Naravno, to nije bila istina. Fondacija „Bil i Melinda Gejts“ od samog početka zagovaraju smanjenje rasta populacije, a to ima potpuno drugo značenje.
Prenaseljenost planete je jedan od glavnih uzroka uništenja životne sredine i siromaštva. Da bi se izborile sa negativnim posledicama prenaseljenosti mnoge zemlje su uvele drastične mere, poput Kine i njene politike "jedna porodica-jedno dete". Sa druge strane, Gejts kao rešenje vidi najveće medicinsko dostignuće u istoriji - vakcinu.
Naime, zbog velike smrtnosti dece širom sveta, pretežno u siromašnim regijama, majke rađaju više dece nego što bi inače rađale, čime se povećava i rast populacije.
Postoji jaka veza između smrtnosti dece i stope fertiliteta. Zapravo, roditelji biraju da imaju više dece kako bi osigurali što veće šanse da nekoliko njih preživi. Ako se povećava broj dece koja prežive, roditelji mogu da ostvare ovaj cilj i bez rađanja mnogo dece - piše na sajtu fondacije.
Zato su krajem devedesetih godina odlučili da popularizuju vakcinaciju i finansiraju dopremanje vakcina u delove sveta u kojima deca masovno umiru od zaraznih bolesti. Kako objašnjavaju, kada se zdravlje unapredi i životni vek produži, ljudi imaju manje porodice. Tada svetske vlade imaju više resursa po osobi, pa većem broju dece postaje dostupno više hrane i bolja edukacija - a to dodatno unapređuje zdravlje.
Ovaj krug izvlači zemlje iz siromaštva - zaključuju iz Fondacije.
Polovina od njihovih ukupnih donacija ide na iskorenjivanje 20 bolesti među kojima su i upala pluća, malarija, HIV i tuberkuloza.
Gejtsova fondacija se sredinom devedesetih fokusirala na kontrolu rađanja i podizanje svesti žena u zemljama u razvoju o značaju kontracepcije. Njegova jednačina je bila jasna - zdravlje je jednako resursi minus broj ljudi. A pošto su resursi relativno fiksni, odgovor je ležao u kontroli rasta stanovništva.
Vakcine u početku nisu imale smisla prema toj jednačini. Zašto spasiti decu samo da bi živela u prenaseljenim zemljama gde je postojao rizik da umru od gladi ili da budu ubijena u građanskim ratovima? A onda je video podatke koji su mu potpuno promenili percepciju - kako stopa smrtnosti u društvu pada, sledi je natalitet, a onda se i rast stanovništva stabilizuje.
To na prvi pogled deluje kontradiktorno, ali većina roditelja na svetu ne bira da rodi osmoro dece zato što žele velike porodice, zato što znaju da će mnoga deca umreti. Ako majka i otac znaju da će njihova deca preživeti, prirodno smanjuju broj potomaka - objasnio je Gejts iste te 2011. godine kada je svoje milijarde preusmerio na razvoj vakcinacije.
Godinu dana ranije, zajedno sa jednim od najbogatijih ljudi sveta, biznismenom Vorenom Bafetom, dao je zavet da će makar polovinu svog bogatstva pokloniti u dobrotvorne svrhe. Pozvali su i druge milijardere širom sveta da im se pridruže, što su mnogi i učinili. Kako se procenjuje, ako budu ispunili svoj zavet, iz njihovih džepova u dobrotvorne svrhe stići će gotovo 200 milijardi dolara. Ogroman deo tog novca biće opredeljen za javno zdravstvo.
Autoritet u doba korone
Kada se ova pozadina uzme u obzir, kao i činjenica da Gejts godinama unazad upozorava na nespremnost zdravstvenih sistema širom sveta da se izbore sa potencijalnom epidemijom, ne čudi što je se on istakao kao jedan od autoriteta tokom trenutne pandemijske krize. Finansiranje potrage za vakcinom protiv korone logičan je nastavak onoga što njegova fondacija radi decenijama unazad.
Tokom trenutne krize više nego ikada je očigledno koliko državne institucije širom sveta često nisu sposobne da se izbore sa velikim izazovima. To otvara prostor ljudima poput Gejtsa da putem svog novca i uticaja situaciju "poprave", ali i prostor za jedinu zravorazumsku kritiku u ovom slučaju. Ako jedan pojedinac toliko može da utiče na razvoj zdravstva ili bilo koje druge ključne oblasti, da li je demokratija narušena? Izgleda da ipak nismo svi jednaki? Njihovi motivi možda jesu dobronamerni, ali nije li to jasan znak da sistem ne funkcioniše?
Ovakva vrsta kritičkog razmišljanja je uvek dobrodošla, ali nije dobro svaku "filantropiju milijardera" označiti kao nešto loše - često su napori pojedinaca jedini način za "popravku" sveta u kome živimo.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Blic.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!