ZAŠTO NIJEDNA ZEMLJA NIJE POMOGLA ITALIJI U PAKLU KORONE! Otkrivamo šta stoji iza ignorisanja POZIVA ZA POMOĆ

Evropska unija je, što zbog neshvatanja opasnosti situacije, što zbog nedostataka opreme, ignorisala Italiju koja je tražila pomoć kao prva evropska zemlja teško pogođena korona virusom, pokazuje veliko istraživanje Biroa istraživačkog novinarstva.

Dana 26. februara, kada je broj zaraženih Italijana rastao iz dana u dan, premijer zemlje Đuzepe Konte apelovao je na pomoć zemljama članicama EU. Njegove bolnice su bile pretrpane.

Italijanskim lekarima i medicinskim sestrama ponestalo je maski, rukavica i opreme koja im je bila neophodna da bi se sačuvali, a medicinari su bili prisiljeni da se "igraju boga" životima kritično obolelih zbog akutnog nedostatka respiratora. Iz Rima je stigla hitna poruka u sedište Evropske komisije u Briselu.

Specifikacije potreba Italije prenesene su u Zajednički sistem komunikacija i informisanja u slučaju nužde (CECIS). Ali ono što se dogodilo usledilo je kao šok. Poziv za pomoć dočekan je tišinom.

- Nijedna država članica nije odgovorila na zahtev Italije i poziv komisije za pomoć - rekao je Janez Lenarčič, evropski komesar zadužen za upravljanje krizama.

Kako je rekao, to je značilo da Italija nije bila spremna za krizu, ali i niko drugi iz EU.

- Nedostatak odgovora na zahtev Italije nije bio toliko nedostatak solidarnosti. Bio je to nedostatak opreme - rekao je on.

Oko 180.000 evropskih državljana umrlo je od korona virusa, a 1,6 miliona je zaraženo otkad je bolest dospela na kontinent u decembru prošle godine zahvaljujući misterioznom nultom pacijentu. Pravi broj smrtnih slučajeva skoro sigurno je veći od zvaničnih podataka. Nedavni porast infekcija u Srbiji i na Balkanu izaziva veliku zabrinutost. Kontinent je sada na nepromenjivom putu ka najgoroj ekonomskoj recesiji od Velike depresije 1930-ih.

Vuhan

Istraživanje Biroa istraživačkog novinarstva u saradnji sa medijima, među kojima je i "Gardijan", možda će pružiti korisne lekcije za budućnost.

Kako se navodi, u vreme kada je Kina prijavila prve slučajeve nepoznate bolesti, EU je uglavnom bila zauzeta unutrašnjim pitanjima, kao što su Bregzit, a i to kako će funkcionisati njene tek formirane institucije. Na čelu komisije je svoj posao tek počinjala da radi Ursula fon der Lajen.

Sa novom godinom počele su pojedine države da brinu zbog putovanja iz Kine.

S obzirom da se u januaru 300.000 ljudi očekivalo da stigne u Evropu iz Kine, pitanje je bilo šta uraditi sa direktnim letovima iz Vuhana do Londona, Pariza i Rima.

Smatra se da su pregledi svih dolazaka na aerodrom proveravanjem simptoma i temperature uglavnom neefikasna u zaustavljanju širenja virusa, rekao je komitet zvaničnik Evropskih centara za kontrolu bolesti (ECDC).

Neorganizovanost

Umesto toga, preporučili su konkretno ciljanje putnika na 12 nedeljnih letova koji u Evropu dolaze iz Vuhana. Velika Britanija i Francuska su podelile informacije o tome šta rade na aerodromima.

Ali nije bilo informacija od italijanske vlade, čiji predstavnici nisu prisutvovali sastanku koji je bio organizovan u EK. Italijanski predstavnik nije primetio mejl kojim ga pozivaju na sastanak. Odbor EK je planirao da objavi preporuke o merama na granicama. Ali oni koji su prisustvovali sastanku nisu mogli da se slože oko mera, a posle se pokazalo da je to kobna greška.

Izvori kažu da je Fon der Lajenova kasnije kritikovana, da su neki smatrali da je ona kao neko ko je završio medicinu, trebalo da bude oštrija, ali s druge strane ona je ipak početnik u Briselu, a i nije bila okružena savetnicima koji su znali šta da rade.

- Sazvali smo prvi sastanak takozvanog odbora za koordinaciju krize, 28. januara. Komisija je ozbiljno shvatila ovu pretnju. I u svom ozbiljnom pristupu nismo promenili kurs. Čak i kad su se spolja množili glasovi koji su govorili da će „jednostavno izumreti“. Čak nismo promenili kurs kada su se neki drugi igrali sa konceptima imuniteta stada - rekao je on.

Komisija je donela brzu odluku da zabrani svojim zaposlenima nebitna putovanja u Kinu, a 29. januara je sazvana konferencija za štampu kako bi preneli jasnu poruku: pripremite se.

Međutim, medije je tada više zanimao Bregzit, pa nisu brinuli mnogo o korona virusu.

Nisu shvatali opasnost

A ispostavilo se i da mnoge države nisu ozbiljno shvatile pretnju, pa da su ignorisale preporuku ECDC da ojačaju svoje kapacitete na odeljenjima za intenzivnu negu.

U međuvremenu, virus se širio u tišini. Onda su 30. januara, dvoje kineskih turista u Rimu testirani pozitivno na korona virus. Italijanska vlada je odmah zabranila sve letove do Kine i iz nje i tražila sastanak ministara zdravlja EU kako bi podstakla pooštrene mere zaštite za čitavu Evropu. Ali da bi se organizovao bile su potrebne tri nedelje.

Hrvatska vlada, odgovorna za to da ga sazove kao predsednik rotirajućeg predsedavanja Savetom EU, našla se u finansijskom skandalu tokom koga je premijer Andrej Plenković bio primoran da otpusti svog ministra zdravlja Milana Kujundžića. U vreme kada su se ministri zdravlja konačno sastali 13. februara, korona virus je već stigla u mnoge delove kontinenta.

Uništene maske

Činjenica je bila da su tokom meseci i godina pre dolaska korona virusa u Evropu zalihe lične zaštitne opreme (PPE) propadale. Zalihe maski su istekle, uništene su i nikada nisu zamenjene. Planovi spremnosti za pandemiju su zastareli.

- Nekoliko evropskih zemalja imalo je stratešku zalihu maski koje su zastarele ... Većina je upravo uništena - rekao je jedan naučni savetnik.

Do 23. februara, letovi koji su preneli donacije zaštitne opreme napuštali su Evropu za Kinu u nadi da će tamo obuzdati virus. Ali neprijatna istina je bila da je i sama Evropa bila izložena.

Do vikenda 29. februara i 1. marta u Evropi je zaraženo više od 2.000 ljudi. U Italiji je umrlo 35 ljudi. Fon der Lajen je odlučila da sebe stavi na čelo krize. Ona je obavestila Lenarčiča da je za razmere krize potreban tim komesara i funkcionera zaduženih za zdravstvo i ekonomiju i on je ekspresno formiran i prezentovan u ponedeljak.

Ipak, u roku od nekoliko sati, Evropljani su bili svedoci jednog od najvećih propusta čitave pandemije. Sada su, svaka u kriznom režimu, sve evropske države sprovodile svoja pravila, namećući ograničenja na izvoz ključnih medicinskih potrepština susedima.

Ukupno 15 država članica postavilo je ograničenja na kretanje opreme ili lekova unutar EU tokom epidemije. Kamioni maski, rukavica i zaštitnih haljina bili su zaustavljeni na nekim granicama. Evropski lideri optuživali su jedni druge da podrivaju solidarnost EU i jedinstveno tržište.

Ubeđivanje vlada

Usledio je scenario kakav niko nije zamišljao - jedna po jedna zemlje su zatvarale granice i uvele karantine.

Za neke je bilo prekasno.

- Da je Italija to mogla da uradi 10 ili 14 dana ranije, bilo bi mnogo bolje. Ministarstvo zdravlja je to želelo, ali trebalo je vremena da se ubedi vlada - rekao je profesor Valter Ričardi, viši savetnik italijanskog ministarstva zdravlja.

- Ali oni (ostale države članice) su imali italijansko iskustvo i nisu ga pratili ... Ministri zdravlja su imali težak posao da ubede ministarstva finansija i premijere da je to ozbiljna situacija - rekao je on.

Niko nije mogao da pomogne Italiji

Evropska komisija je morala da preuzme inicijativu. Dok su države članice bile odgovorne za nabavku zaliha, EK bi upravljala njihovom distribucijom i pokrivala većinu troškova. Stotine hiljada maski do sada je podeljeno u žarišta pandemije.

A gledajući u budućnost, Lenarčič veruje da je to model koji treba slediti jer lideri u petak dolaze u Brisel kako bi razgovarali o svom sedmogodišnjem budžetu i planovima za jednokratni fond za oporavak.

- U poslednjem predlogu budžeta komisije finansiranje zdravstva kreće se sa 400 miliona na 9 milijardi evra. Njegova logika je da se komisiji daju sredstva da više podrži države članice. Jer kad je Italija zatražila pomoć, niko nije mogao da joj pomogne. Ni mi nismo mogli da pomognemo Italiji - rekao je on.

Komisija želi da kupi opremu za zalihe, a ne da se oslanja na velikodušnost država članica. Želi da proširi zalihe one vrste opreme koja bi obuhvatila potencijalne hemijske, biološke ili nuklearne krize.

- Vidim jednu vrlo jasnu lekciju. Postoji želja ogromne većine evropske javnosti da Evropa bude prisutnija u ovakvim pitanjima - rekao je Lenarčić.

Ričardi se slaže. Takođe veruje da bi ECDC trebalo da bude telo koje donosi odluku, a ne samo savetodavno u vreme krize i da komisiji treba dati glavnu ulogu kada je koordinacija od vitalne važnosti.

- Države članice moraju da nauče da se moramo pripremiti za ovu novu normalnost - ovo će biti samo prvi u nizu događaja. Dešavaće se to u budućnosti. Obrasci ponašanja, trgovine i turizma menjaju se širom sveta. A ako to ne shvatimo, bićemo ozbiljno razočarani - zaključio je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)