KORONA NAM JE OTKRILA NEŠTO O NAMA SAMIMA ŠTO UOPŠTE NIJE LEPO ZNATI: Vreme je da se pogledamo u OČI

Prisećajući se da pojedinci i federalne države ne nejednako poštuju preporuke za javno zdravlje, vrhovni američki savetnik za bolest COVID-19 Entoni Fauči nedavno je za to okrivio neefikasan pandemijski odgovor zemlje na američku odbojnost prema nauci. Nazvao je ovu pristranost „nezamislivom“, jer „nauka je istina“. Fauči je uporedio one koji umanjuju važnost maski i društvenog distanciranja sa "anti vakserima" u njihovom "neverovatnom" odbijanju da slušaju nauku.

Iznenađuje me Faučijevo čuđenje. Iako je dobro upućen u nauku o koronavirusu, zanemaruje dobro uspostavljenu tezu o „anti-naučnoj pristranosti“, ili negiranju nauke.

Amerikanci sve više žive u visoko polarizovanim, informatički izolovanim ideološkim zajednicama koje imaju sopstveni univerzum.

Unutar segmenata političke blogosfere globalno zagrevanje se odbacuje kao histerija ili je toliko nesigurno da nije vredno odgovora. U drugim geografskim ili mrežnim zajednicama, nauka o bezbednosti vakcina , falširanoj pijaćoj vodi i genetski modifikovanoj hrani je poremećena ili se ignoriše. Postoji izraženi jaz zabrinutosti zbog koronavirusa, zavisno od pripadnosti nekoj političkoj opciji, koji se očigledno temelji na međupartijskim nesuglasicama oko važnih pitanja poput efikasnosti socijalnog distanciranja ili stvarne stope smrtnosti od COVID-19 .

Teoretski, rešavanje činjeničnih sporova trebalo bi da bude relativno lako: samo predstavite snažne dokaze ili dokaze koje imaju naučni konsenzus. Ovakav pristup uspeva većinom vremena, kada je pitanje, recimo, atomska težina vodonika.

Ali, stvari ne funkcionšu na taj način kada saveti stručnjaka predstavljaju nešto što ugrožava nečije jasne interese ili ideološki pogled na svet. U praksi se ispostavilo da nečiji politički, verski ili etnički identitet prilično efikasno predviđa nečiju spremnost da prihvati stav o bilo kom politizovanom pitanju.

„ Motivisano rezonovanje “ je ono što sociolozi nazivaju procesom odlučivanja kada neko na osnovu selektivno odabranih dokaza donosi zaključke koje preferira. Kako objašnjavam u svojoj knjizi " Istina o poricanju ", ta se vrlo ljudska tendencija odnosi na sve vrste činjenica o fizičkom svetu, ekonomskoj istoriji i trenutnim događajima.

Poricanje ne proizlazi iz neznanja

Interdisciplinarna studija ovog fenomena jasno je pojasnila: Neuspjeh različitih grupa da priznaju istinu o, recimo, klimatskim promenama, nije objašnjeno nedostatkom informacija o naučnom konsenzusu o ovoj temi.

Umesto toga, ono što snažno predviđa poricanje dokaza o mnogim kontroverznim temama jednostavno je nečije političko ubeđenje.

Metastudija iz 2015. godine pokazala da se ideološka polarizacija u odnosu na realnost klimatskih promena zapravo povećava sa većom informisanošću ispitanika. Šanse da je konzervativac poricalac klimatske nauke su znatno veće ako su on ili ona školovani na fakultetu. Konzervativci koji imaju najviše bodova na testovima kognitivnih sposobnosti ili veština kvantitativnog rezonovanja najviše su podložni motivisanom rezonovanju o nauci o klimi.

Nije samo poricanje problem za konzervativce. Studije su otkrile da je manje verovatno da će liberali prihvatiti hipotetički naučni konsenzus o mogućnosti sigurnog skladištenja nuklearnog otpada ili o efektima zakona o nošenju oružja.

Poricanje je prirodno

Ljudski talent za racionalizaciju rezultat je prilagođavanja više stotina hiljada godina. Naši preci su se razvijali u malim grupama, gde su saradnja i ubeđivanje imali barem onoliko veze sa reproduktivnim uspehom koliko i tačnim činjeničnim verovanjima o svetu. Asimilacija u svoje pleme zahtevala je asimilaciju u ideološki sistem verovanja grupe - bez obzira da li je zasnovana na nauci ili sujeverju. Instinktivna pristranost u korist nečije „ grupe “ i njenog svetonazora duboko je usađena u ljudsku psihologiju.

Sama osećanja čovekovog bića intimno su povezana sa statusom i uverenjima njegove identitetske grupe. Iznenađujuće je da ljudi automatski i defanzivno reaguju na informacije koje ugrožavaju pogled na svet grupa sa kojima se identifikuju. Odgovaramo racionalizacijom i selektivnom procenom dokaza - to jest, vršimo „ pristranost predrasudama“, odajući priznanje svedočenju stručnjaka koja su nam bliska odbacujući sve ostalo.

Čitav tekst možete pročitati na linku.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Livescience)