ISTRAŽIVANJE KOJE ĆE PROMENITI POLITIKU PREMA KOVID-19: Korona ipak daleko manje smrtonosna nego što se misli

Pojavilo se još jedno važno istraživanje koje ukazuje kako je najveća svetska ekonomska kriza od Velike depresije možda uzrokovana preteranim strahom od zaraze zbog koje je niz zemalja uvelo strogi epidemiološki karantin niza javnih i poslovnih aktivnosti.

Švedski Karolinski institut i Karolinska univerzitetska bolnica napravili su veliko istraživanje koje je utvrdilo kako je značajni broj ljudi s blagim ili asimptomatičnim oblikom Kovid-19 zaraze razvio imunološku reakciju uz pomoć T-stanica. To istraživanje važno je iz dva razloga: Prvo, imunološka reakcija T-stanica na SARS-CoV-2 virus ne može se utvrditi testovima na antitela te ispada da su procene ukupnog broja zaraženih, koje se izvode iz testova na antitela, jako umanjile postotak zaraženih u ukupnoj populaciji. Drugo, razumevanje načina kojim se ljudsko telo brani od SARS-CoV-2 virusa vrlo je dobar putokaz za razvoj efikasne vakcine.

Istraživanje Karolinskog instituta, u kojem je učestvovao veliki broj naučnika, mapiralo je imunološku reakciju T-stanica tokom i nakon Kovid-19 infekcije. Njihova je opservacija proizašla iz tog mapiranja kako nisu samo oni koji su bili pozitivni na testovima na antitela imali i dokazanu imunološku reakciju T-stanica, nego i oni negativni na tim testovima i ljudi bez simptoma Kovid-19 zaraze. Procenjuju kako je zaraženih dvostruko više nego se mislilo, što znači kako je moguće da je Švedska blizu imuniteta krda ili je stečeni imunitet značajno viši nego što su to pokazivali testovima na antitela.

Ovo istraživanje još treba proći skrutinizaciju (peer review) i objavu u naučnom časopisu, a nakon toga bi moglo postati jedan od fundamentalnih osnova za drugačiju javnu politiku kad je u pitanju Kovid-19 pandemija.

Naime, ako je stvarni broj zaraženih puno viši nego se mislilo, onda je i stopa smrtnosti od Kovid-19 infekcije puno niža. Ovome valja dodati kako su već i testovi s antitelima došli do nivoa zaraženosti koja je ukazivala kako SARS-CoV-2 virus nije puno opasniji od jačeg sezonskog gripa, uz ogradu kako su u pojedinim sredinama stope smrtnosti ipak bile nešto više.

Za konačni zaključak biće potrebne dugotrajnije i još veće studije kako bi se procenilo je li imunitet baziran na reakciji T-stanica dugoročan. Iskustva s ranijim korona virusima, kao što je bio SARS-CoV-1, ukazuju da bi moglo biti tako.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mediji)