ŠVEDSKA JE ZNALA NEŠTO ŠTO SVET NIJE! Tajna njihove TAKTIKE krije se u onome što su radili pre 10 GODINA!

Snimci zabeleženi proteklih nedelja u Švedskoj iznenadili su mnoge: umesto pustih ulica zbog strogih mera izolacije, na njima su ljudi koji ćaskaju u kafićima, a deca su i posle izbijanja epidemije korona virusa nastavila da idu u školu.

Tzv. "poseban put" nameće pitanje zbog čega je Švedska izabrala strategiju drugačiju ne samo od ostatka Evrope, već i celog sveta. Izveštaj iz Malmea pruža odgovor... Zemlja je, naime, već vežbala borbu protiv epidemije i naprosto je bila bolje pripremljena.

Pre deset godina, u regionu Malmea, na jugozapadu Švedske, izvedena je masovna vežba: posle epidemije svinjskog gripa 2009. godine Šveđani su na inicijativu stručnjaka za bezbednost simulirali epidemiju gripa i urađena je analiza rizika kojom je obuhvaćeno 740.000 stanovnika regiona. Naučnici su napravili proračune posledica takve epidemije na region i ispitali efekat različitih mera zaštite, uključujući i zatvaranje škola i ograničenje kretanja. Stručnjaci su godinama anlizirali rezultate simulacije.

Švedski list “Sidsvenskan” prvi je izvestio o svojevrsnoj vežbi, a kaznije su to učinili i švajcarski mediji. Oni tvrde da su u tadašnjoj simulaciji uzeti podaci, čije je korišćenje sporno, na primer, informacije o tome gde su ti ljudi zaposleni, koliko dece imaju i gde ona idu u školu. Pod naslovom “Simulacija pandemije u širem području Malmea” naučnici su potom objavili izveštaj, a jedan od autora je bio upravo Anders Tegnel, glavni savetnik švedske vlade u aktuelnoj korona krizi.

Epidemiolog švedske Nacionalne uprave za javno zdravlje Anders Tegnel, koji se proteklih nedelja uporno zalagao da mere budu na dobrovoljnoj bazi i apelovao na zdrav razum svojih sugrađana.

Kako je za švedski list izjavio Jeran Bengtson, jedan od glavnih autora studije, Tegnelovo učešće u radu na izveštaju možda je bitno uticalo na njegove današnje izjave i odluke. Tadašnja analiza je, na primer, pokazala da zatvaranje škola ima slab efekat na širenje virusa, uprkos tome što su deca odigrala važnu ulogu u prenošenju zaraze. Tokom krize zbog korona virusa u Švedskoj zatvoreni su samo univerziteti i srednje škole.

Liza Brouvers, šef Odeljenja za analizu u Upravi za javno zdravlje, koja je takođe učestvovala u analizi, smatra da su pojedine tvrdnje iz studije 2010. primenljive u današnjim okolnostima, ali da je “prerano da se kaže” da se zemlja uspešnije bori protiv pandemije nego druge zemlje, prenosi "Fokus".

Ona ističe da se mnogo toga još uvek ne zna pouzdano, ali i to da Švedska uvek posmatra ukupno zdravlje stanovništva, a tu spadaju i psihološki aspekti. Primera radi, zatvaranje škola uzrokuje teške psihološke posledice, koje su švedske vlasti uzele u obzir u odlučivanju, objasnila je Brouvers.

Uprkos tome što je švedski put delimično testiran, Švedska beleži gubitke. Prema podacima švedskih zdravstvenih vlasti, reč je o oko 30.000 zaraženih i više od 3.600 umrlih, što je najveća stopa u skandinavskim zemljama (stanje na dan 19. maj, 12 h).

- Celokupna strategija švedske zdravstvene službe zasniva se na opasnom konceptu: “Ostani kod kuće, ako se osećaš bolesno" – izjavila je Lena Ajnhorn još sredinom aprila na SVT.

Ako molite bolesne da ostanu kod kuće, onda veliki udeo zaraženih gubite iz vida, što, između ostalog, predstavlja opasnost za starije sugrađane – dodala je ona.

Činjenica je, međutim, da broj novih slučajeva zaraze kojima je potrebno intenzivno lečenje opada. U Stokholmu se već diskutuje o tome da je kao posledica posebnog puta uskoro moguć kolektivni imunitet.

Neki švedski naučnici, međutim, kritički gledaju na strategiju: u članku u listu “Dagens niheter” 22 naučnika navelo je da je “nerealno i opasno” oslanjati se na nju.

- Umesto da puštamo ljude da umiru, trebalo bi da ih održimo u životu do trenutka kada ćemo biti u prilici da primenjujemo efikasnu terapiju i vakcinu – ocenjuju oni.

Epidemolog Anders Tegnel u reportaži danskog na DR kaže da “ne možemo da izvodimo zaključke pre nego što se sve završi”, a do tada će proći još najmanje godinu dana.

(Espreso.co.rs/Blic)