Upozorenja su jasna: Ublažavanje mera sa sobom nosi OGROMAN RIZIK, ali i još jedno VEOMA LOŠE stanje

Više država širom sveta počelo je da ublažava restriktivne mere uvedene u cilju sprečavanja širenja korona virusa, ali osim nade u što skoriji povratak normalnom životu, u tim zemljama postoji i strah da će eventualni nagli skok broja inficiranih dovesti do ponovne primene takvih mera, piše Njujork tajms.

Osim zdravstvenih stručnjaka, na tu opasnost upozorili su i lideri mnogih zemalja - na primer, italijanski premijer Ðuzepe Konte, u čijoj je zemlji virus odneo više od 28.000 života, poručio je javnosti da će, ukoliko zbog ublažavanja ograničenja dođe do porasta broja zaraženih, uslediti intervencija nadležnih i da će "slavina biti zavrnuta", navodi Njujork tajms.

U većini zemalja koje su ublažile ograničenja i dalje postoje radnje i industrijski pogoni kojima nije dozvoljen nastavak aktivnosti, ponovno otvaranje škola vrši se selektivno ili je odloženo do jeseni, ugostiteljski objekti uglavnom ostaju zatvoreni, a obaveza društvanog distanciranja i nošenja zaštitnih maski još je na snazi, piše list.

Kada je reč o mogućem negativnom efektu ublažavanja mera, problem leži u tome što on neće biti pouzdano uočljiv barem dve sedmice, odnosno do isteka inkubacionog perioda, čime bi gotovo neprimetno mogao biti izazvan drugi talas pandemije, pođednako snažan kao i prvi, ako ne i snažniji. Strah i te dve sedmice veoma plaše stručnjake.

I pored toga, indijske vlasti odobrile su otvaranje radnji i ponovno pokretanje javnog prevoza, kao i održavanje aktivnosti poput venčanja, u područjima u kojima nije poznato da postoje slučajevi zaraze ili je njihov broj mali. U Libanu, restorani i barovi su ponovo otvoreni, a u prestonici Nigerije Abudži, kao i Lagosu, najvećem gradu te zemlje, ponovo rade pijace, prodavnice, tržni centri i građevinske firme. Prvi put od sredine marta, u Nemačkoj su juče otvoreni zoološki vrtovi, muzeji, frizerski saloni i berbernice, a uz odgovarajuće preventivne mere, održavaju se i verske službe u nekim crkvama.

U Španiji, gde je od COVID-19 umrlo više od 25.000 ljudi, od juče rade male firme, a vlasti se nadaju normalizaciji prilika u zemlji do kraja juna, ali će se uobičajenom životu ranije vratiti regioni koji su lakše pogođeni pandemijom. Posle 42-dnevnog karantina, stanovnici Grčke od juče ponovo mogu da izlaze iz kuća bez posebne dozvole, a otvoreni su mnogi objekti male privrede, dok se očekuje da restorani i barovi ostanu zatvoreni do juna. Poljska, u kojoj je uvođenje restriktivnih mera počelo 14. marta, ponovo je otvorila hotele, tržne centre, sportske terene, kao i neke muzeje i umetničke galerije, a do otvaranja vrtića moglo bi doći krajem ove sedmice, ali samo uz pridržavanje novih, vrlo strogih mera prevencije.

Ublažavanje mera počelo je i u Estoniji i Litvaniji, kao i u Belgiji, gde su aktivnosti nastavile građevinske firme i neke kompanije u sektorima čiji rad nije bio nephodan u vanrednim okolnostima. Nekoliko dana pred početak postepenog ukidanja strogih restriktivnih mera, koji je predviđen za 11. maj, predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je sunarodnike ma "smirenost" i "pragmatizam", upozoravajući da to neće biti "povratak na normalu, već nov korak".

- Neophodno je živeti sa virusom - rekao je Makron, napominjući da mere karantina ne mogu trajati beskonačno dugo zbog ogromne ekonomske i društvene štete koja bi time bila izazvana, ali da je, kako je dodao, led ipak "veoma tanak".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/SrbijaDanas)