DOK LJUDI MISLE DA ĆE DA IH ČIPUJE, EVO ČIME SE ZAPRAVO BAVI BIL GEJTS: Njegov autorski tekst objašnjava sve

Ugledni The Economist pozvao je Bila Gejtsa, osnivača Microsofta, filantropa i svojevremeno najbogatijeg čoveka sveta da svojim rečima iznese viđenje vremena nakon pandemije.

U svom autorskom tekstu za uticajno izdanje istaknuo je na koji način očekuje da će se menjati ne samo medicina već i razmišljanje u razdoblju nakon pandemije.

- Kada istoričari napišu knjigu o pandemiji i širenju bolesti COVID-19, to što smo proživeli do sada verovatno će zauzeti tek prvu trećinu. Najveći deo priče biće ono što će se događati nakon pandemije. U većem delu Evrope, istočnoj Aziji i sjevernoj Americi vrhunac pandemije verovatno će proći do kraja ovog meseca. Za nekoliko nedelja, nadaju se mnogi, stvari će biti onakve kao što su bile u decembru. Nažalost, to se neće dogoditi. Verujem da će čovečanstvo pobediti ovu pandemiju, ali samo kad većina stanovništva bude vakcinisana. Do tada se život neće vratiti u normalu.

Čak i ako vlade ukinu naredbe za izolaciju, a firme ponovo otvore svoja vrata, ljudi imaju prirodnu odbojnost prema izlaganju bolesti. Na aerodromima neće biti velikih gužvi. Utakmice će se igrati na praznim stadionima. I svetska ekonomija biće u depresiji jer potražnja će ostati mala i ljudi će opreznije trošiti. Kako pandemija usporava u razvijenim zemljama, tako će se ubrzavati u onima u razvoju. Kod njih će, međutim, biti još gore - napisao je nastavljajući kako u siromašnijim zemljama, gde se manje može raditi iz daljine, mere distanciranja takođe neće funkcionisati.

- Virus će se brzo proširiti, a zdravstveni sistemi neće moći brinuti o zaraženima. COVID-19 savladao je gradove poput Njujorka, a podaci govore kako čak i jedna bolnica na Menhetnu ima više kreveta za intenzivnu negu od većine afričkih zemalja. Milioni mogu umreti. Bogate nacije mogu pomoći, recimo, tako što će osigurati da kritične zalihe ne dođu samo do onoga koji ponudi najviše. Ali ljudi u bogatim i siromašnim mestima podjednako će biti sigurni samo kada budemo imali efikasno medicinsko rešenje za ovaj virus, što znači vakcinu.

Tokom sledeće godine istraživači u medicinskoj nauci biće među najvažnijim ljudima na svetu. Srećom, još pre ove pandemije učinjeni su golemi pomaci u pronalaženju vakcine. Konvencionalne vakcine uče vaše telo da prepozna oblik patogena, obično unošenjem mrtvog ili oslabljenog oblika virusa. No, tu je i nova vrsta stvaranja imunosti, a za to istraživači ne trebaju trošiti vreme na uzgoj velikih količina patogena. Ove vakcine zasnovana su na tehnologiji mRNA, glasničke RNA, i koriste se genetskim kodom da bi ćelije dobile uputstva kako postaviti imuni odgovor. Verovatno se mogu proizvesti brže od tradicionalnih vakcina.

Nadam se da će do druge polovine 2021. godine fabrike lekova širom sveta proizvoditi vakcine. Ako to bude tako, to će biti istorijsko dostignuće: najkraće veme koje je čovečanstvo ikada trebalo od prepoznavanja nove bolesti do postizanja imunosti. Uz ovaj napredak u vakcinama, zbog pandemije će se postići još dva velika napretka u medicini - napisao je za The Economist Bil Gejst.

- Jedan će biti u dijagnostici. Sledeći put kad se pojavi novi virus, ljudi će ga verovatno moći testirati kod kuće isto onako kako testiraju i trudnoću. Umesto mokrenja na štapić, obrisaće nosnice. Istraživači bi mogli imati takav test spreman za nekoliko meseci od prepoznavanja nove bolesti. Treći ključni napredak biće u antivirusnim lekovima. Ovo je nedovoljno istražena grana nauke. Nismo bili toliko efikasni u razvoju lekova za borbu protiv virusa koliko ih imamo protiv bakterija. Ali to će se promeniti. Naučnici će razviti velike, raznovrsne baze podataka o antivirusnim supstancijama koje će moći pretraživati i brzo pronaći efikasne terapije protiv novih virusa.

Sve tri tehnologije pripremiće nas za sledeću pandemiju omogućujući nam ranu reakciju dok je broj zaraženih još uvek vrlo nizak. Ali temeljna istraživanja takođe će nam pomoći u borbi protiv postojećih zaraznih bolesti – i čak će pomoći da se izlečimo od raka. (Naučnici dugo misle da bi mRNA vakcina mogao dovesti do moguće vakcine protiv raka. No sve do COVID-19 nije bilo previše istraživanja o tome kako se to masovno može proizvesti po pristupačnim cenama), opisuje osnivač Microsofta smatrajući kako naš napredak neće biti samo u nauci.

– Takođe ćemo moći osigurati svima korist od te nauke. Mislim da ćemo posle 2021. učiti kao i u godinama posle 1945. Krajem Drugog svetskog rata lideri su stvarali međunarodne institucije poput UN-a kako bi sprečili nove sukobe. Nakon COVID-19 svetski će lideri pripremiti institucije kako bi se sprečila sledeća pandemija. Biće to kombinacija nacionalnih, regionalnih i globalnih organizacija. Očekujem da će učesvovati u redovnim „igrama mikroba“ na isti način na koji oružane snage učestvuju u vojnim vežbama. Ovo će nas pripremiti za sledeći skok virusa sa šišmiša ili ptica na ljude. Takođerće nas pripremiti u slučaju da neki zlikovac stvori zaraznu bolest u domaćoj laboratoriji i pokuša da je iskoristi kao naoružanje. Vjžbajući za pandemiju, svet će se takođe braniti od bioterorizma - upozorava.

- Nadam se da će bogate nacije uključiti siromašnije u ove pripreme, posebno posvećujući više pažnje pružanju pomoći za izgradnju njihovih primarnih zdravstvenih sistema. Čak bi se i najsebičniji ljudi – ili izolacionistička vlada – već trebali s time složiti. Ova pandemija pokazala nam je da virusi ne poštuju granične zakone i da smo svi biološki povezani mrežom mikroskopskih mikroba, svidelo nam se to ili ne. Ako se novi virus pojavi u siromašnoj zemlji, želimo da njegovi lekari imaju mogućnost da ga što je pre moguće uoče i zadrže. Ništa od ovoga nije neizbežno. Istorija ne prati zadani smer. Ljudi su ti koji biraju kojim smjerom trebaju krenuti, a pritom mogu i krivo skrenuti. Godine nakon 2021. mogu sličiti na godine nakon 1945. No najbolja analogija za današnjicu mogla bi biti 10. novembra 1942. Velika Britanija upravo je osvojila svoju prvu kopnenu pobedu u ratu, a Vinston Čerčil u govoru je rekao: „Ovo nije kraj. Ovo nije ni početak kraja. Ali ovo je možda kraj početka”, nada se Bil Gejst.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji)