KLIMATSKE PROMENE I KORONA VIRUS? Da li su ove dve pošasti povezane? Odgovor na ovo pitanje krije STRAŠNU ISTINU!

Postoji li veza između klimatskih promena i pandemije koronavirusa, i treba li da budemo zabrinuti zbog ostalih infektivnih bolesti.

Znamo da klimatske promene imaju veliki uticaj na naše zdravlje, uključujući pogoršanje slike svih bolesti, od sezonskih alergija do bolesti pluća i srca. Ali šta znamo o tome kako klimatske promene utiču na infektivne bolesti? Evo nekih odgovora.

Da li vreme i klima utiču na povećanje rizika od novog koronavirusa?

Ne. U ovom trenutku nema naučnih dokaza da se veruje da klimatske promene ili vreme imaju veći uticaj na širenje koronavirusa, pošto se ova bolest trenutno prenosi i u vrelim i vlažnim klimatskim uslovima. Nema ni dokaza da klimatske promene pogoduju većem širenju ovog virusa. Popularni mitovi, kao što je onaj da će ovaj virus "ubiti" toplo ili hladno vreme su takođe opovrgnuti.

Novi koronavirus se uglavnom prenosi direktno, sa osobe na osobu, bliskim kontaktom, ili preko inficiranih kapljica koje nastaju kada zaražena osoba kine, nakašlje se ili izdahne. Ljudi mogu da se zaraze ako udahnu ove kapljice ili ako dođu u dodir sa površinama na koje su se spustile ove kapljice, a zatim dotaknu oči, nos ili usta.

Dok temperatura i vlažnost mogu da utiču na to koliko virus može da preživi napolju, van ljudskog tela, ovaj efekat je mnogo manje uticajan od efekta kontakta među ljudima. Pranje ruku i smanjivanje fizičkog kontakta je ključno za razbijanje lanca prenošenja, na svim lokacijama, u svim godišnjim dobima i pri svim klimatskim uslovima.

Da li će klimatske promene pogoršati efekte koronavirusa?

Čak i pored toga što klimatske promene nisu izazvale pojavu Covid-19, one bi inderektno mogle da učine posledice sadašnje ili buduće pandemije gorim. Ovo je zbog toga što one urušavaju prirodne uslove koji su nam potrebni za dobro zdravlje - pristup vodi, čistom vazduhu, hrani i krovu nad glavom - i stvaraju dodatni pritisak na zdravstene sisteme.

Na primer, klimatske promene izazivaju raširene suše i pretvaranje terena u pustinje, u većem delu sveta, što utiče loše na dostupnost vode za piće, za proizvodnju hrane, ličnu higijenu i medicinsku brigu, uključujući i onu za zarazne bolesti. U oblastima sklonima suši, medicinske ustanove sa nestašicom vode neće biti adekvatno opremljene da se nose sa izbijanjem epidemije. Slično, epidemije koronavirusa će dodatno obogaljiti već urušene zdravstvene sisteme u regijama u kojima već postoje ekstremni klimatski događaji uslovljeni klimatskim promenama, kao što su Haiti ili Mozambik.

Za zdravstvene sisteme koji su već oslabljeni zdravstvenim problemima u vezi sa klimatskim promenama, "sravnjivanje krive" infekcije, kako bi se izbeglo preopterećenje zdravstvenog sitema, može biti mnogo izazovnije.

Šta je sa ostalim zaraznim bolestima?

Znamo da su bolesti koje se prenose vodom, hranom ili vektorima kao što su komarci ili krpelji, veoma osetljive na vremenske uslove i klimu. Toplije, vlažnije vreme i promenljiviji uslovi koje donose klimatske promene olakšavaju prenošenje bolesti kao što su malarija, deng groznica, čikungunja, žuta groznica, zika virus, virus Zapadnog Nila i lajmska bolest, u mnogim krajevima sveta.

Lanset odbrojavanje, naučna saradnja 35 institucija, otkrila je da se klimatska pogodnost za prenošenje bolesti već povećala za infekcije kao što su deng groznica, malarija i kolera.

Na primer, klima koja se menja omogućava gomilanje po zdravlje negativnih uticaja, kad je reč o malariji, tako što se širi oblast u kojoj živi komarac Anopheles, koji prenosi ovu bolest, povećavajući tako broj ugroženih ljudi. Slična eskalacija se dešava sa bolestima kao što je deng groznica, čikungunja, žuta groznica i zika, koje prenose komarci Aedes.

Lajmska bolest, koju prenose krpelji, takođe se širi brže, i šire, u mnogim krajevima Severne Amerike i Evrope, dok se kolera i kriptosporidioza, koje se prenose vodom, mogu javiti češće kad nastupe suše ili poplave.

Čemu nas globalni odgovor na koronu uči, kad je reč o odgovoru na klimatske promene?

I klimatske promene i koronavirus su pretnje javnom zdravlju, iako se dešavaju u različitim vremenskim skalama. I jedno i drugu iziskuju momentalnu akciju, kako bi se spasili životu, kao i odgovarajuće zdravstvene sisteme koji omogućavaju pristup najugroženijima u društvu.

Kao i sa koronavirusom, to kako će se društva nositi sa zarazama i drugim pretnjama zdravlju koje pojačavaju klimatske promene, zavisi od snage i otpornosti zdravstvenih sistema, od toga da li oni omogućavaju zaštitu onima koji su najranjiviji u jednom društvu, i toga koliko oni štite javnost od dugoročnih i kratkoročnih pretnji.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Scientific American)