KORONA JE TEK POČETAK KATASTROFE, ČEKA NAS PAKAO: Poznati naučnik ima opako upozorenje!

"Svet više nikada neće biti isti", fraza je koja se učestalo ponavlja otkad je koronavirus uzdrmao globalnu ekonomiju. Mnogima je ovo pokazatelj krhkosti naše civilizacije.

Kriza se pojavila u vreme kad novi pokret, "kolapsologija", koji upozorava na mogući kolaps nama poznatih društava, postaje sve popularniji.

Klimatske promene raskrinkale su neodrživost ekonomskog i društvenog modela koji se temelji na fosilnim gorivima, a oni strahuju da koronavirus i njegove posledice ubrzavaju put u propast.

Teorija se najpre pojavila u francuskom institutu Momentum, a postala je popularna 2015. godine, kad se pojavila knjiga "Kako se sve može urušiti".

Neki od zagovornika teorije poput bivšeg francuskog ministra prirodne sredine Iva Košea veruju da je koronavirus samo još jedan znak nadolazeće katastrofe.

Domino efekt virusa

U međuvremenu taj matematičar, koji je osnovao francusku stranku Zelenih, "još okleva" da govori o tome hoće li virus biti katalizator domino efekta i na to pitanje odgovara uzrečicom da "je prerano reći da li je prekasno."

Ali Koše, čija knjiga "Pre kolapsa" predviđa urušavanje u sledećoj deceniji, uveren je da će virus dovesti do "ozbiljnije globalne ekonomske krize nego što se misli."

Koše, danas 74-godišnji penzioner koji živi "održivim" životom u ruralnoj Bretanji, zabrinut je zbog nadolazeće "globalne katastrofe s puno žrtava, i ekonomskih i drugih."

"To što se sada događa simptom je cele serije slabosti", upozorava profesor Iv Siton sa Univerziteta Pariz VIII.

"Nije kraj sveta, nego upozorenje o nečemu što se već događa", rekao je agenciji AFP, "o celom nizu urušavanja koja su već započela."

Promena je možda spora, kaže Žan Mark Jankovici, šef istraživačkog Shift Projecta kojem je cilj "osloboditi ekonomiju od ugljenika".

Ali mali koraci su poduzeti (s virusom) i nema povratka nazad", rekao je.

Ekolog i poljoprivredni inženjer Pablo Servinj, koautor knjige "Kako se sve može urušiti", ima strašniju predstavu.

"Velika lekcija iz istorije... i ona Jahača apokalipse jest ta da kuga, rat i glad slede jedno za drugim. Imamo pandemiju koja bi mogla dovesti do novog šoka - ratove i glad", upozorava.

"A glad će nas učiniti ranjivijim za druge pandemije..."

Prilika za promenu

Iako ta mogućnost izgleda sumorno, utjecajni filozof Bruno Latur kaže da nam je kriza dala priliku da zamislimo koje bi bile alternative neoliberalnom kapitalizmu.

Na svome blogu je upozorio da svet "ne sme dopustiti da se stvari vrate na staro kad prođe kriza uzrokovana virusom."

"Iskoristimo priliku prisilno prekinutih aktivnosti da odlučimo koje bismo želeli da takve i ostanu, a koje želimo ponovo pokrenuti i razvijati."

Virus je također pokazao, napisao je u članku za AOC, "da je moguće u nekoliko nedelja obustaviti globalni ekonomski sistem za kojeg je svako dosad tvrdio da ga je nemoguće usporiti ili prilagoditi."

Dobra vest po pitanju prirodne sredine, kaže Jankovici, jest ta što političkim vođama "novac više nije problem."

"Treba vam 500 milijardi? Naći ćemo ih!" dodao je.

Ali planovi spašavanja ekonomija trebali bi što više voditi računa o nezagađenju, tvrdi Jankovici i dodaje da ovu priliku moramo iskoristiti da se približimo sistemu koji se ne temelji na ugljeniku.

Međutim, plaši se da "će jedini plan biti povratak na staro kako bi se spasili poslovi."

A to nije samo stvar vlada. Ako ljudi rezervišu let odmah kad karantin završi kako bi se maknuli od svega, kaže Siton, onda ćemo zaista zapečatiti svoju sudbinu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)