DA LI NAS NA JESEN ČEKA JOŠ JEDAN UDAR KORONE? Naučnici su rekli svoje

Stručnjaci jedne od najuglednijih ekonomskih institucija na svetu raščlanili su ekonomske i zdravstvene posledice globalne pandemije COVID-19.

Pandemija COVID-19 uzrokovala je globalnu zdravstvenu krizu i pri tom pokrenula i onu ekonomsku. - Pune razmere zdravstvene komponente katastrofe ovog jedinstvenog događaja, hteli mi to ili ne, posmatraćemo iz prvih redova u sledećih nekoliko nedelja. Tamo negde u decembru, januaru, počeli smo dobijati prve informacije o nepoznatoj bolesti, malo „jačem“ gripu koji je na svoj put totalne svetske dominacije, kao i mnogi drugi gripovi prie njega, krenuo iz Kine.

Kad sam pre dva meseca bio u Vašingtonu, po hodnicima i uz večernje pivo već se ozbiljno razmatralo koji su efekti COVID-a i do koje će mere on zahvatiti zapadni svet, a koju nedelju kasnije, žarište epidemije eksplodiralo je u našem neposrednom susedstvu, zahvatajući ulice gradova kojima smo i sami donedavno šetali.

Neki kažu kako je COVID-19 fenomen koji se događa jednom u generaciji, no čak ni Joža Manolić, koji je rođen krajem pandemije španskog gripa, ne može ponuditi slično iskustvo. Slobodno možemo reći kako je reč o katastrofi koja se događa jednom u stotinu godina, a dok sve bude gotovo, verovatno će civilizacija koju poznajemo trajno izgledati bitno drugačije. Sam COVID-19 vrlo je jednostavan virus i sastoji se od samo četiri proteina i komadića RNK; ukupni genetski kod celog virusa je veličine 8 kb, otprilike kao i dužina ovog teksta. Taj jednostavni virus ulazi u naš organizam kroz usta, oči ili nos i napada gornje disajne puteve, od nosa pa negde do glasnih živa, dok se ponekad spušta skroz do pluća.

Naš organizam u pokušaju odbrane često zna preterati u reakciji i počne napadati pluća, a infekcija u posebno teškim slučajevima uzrokuje totalno zatajenje respiratornog sisema. Sam virus širi se kroz kapljice nastale disanjem, kijanjem i kašljanjem, a na raznim površinama može preživeti od nekoliko sati do nekoliko dana. Molekuli sapuna uspešno ga i lako razaraju, pa ako ste ga i dotakli rukama, pranje ruku može sprečiti širenje. Jedna zaražena osoba zaraziće između 1,6 i 2,4 druge osobe, a virus, čini se, neproporcionalno snažno napada muškarce.

S obzirom na opštu ograničenost testiranja smatra se kako je veoma opasan za starije osobe, no ako posmatramo rezultate iz Južne Koreje, koja je imala vrlo širok opseg testiranja, sasvim je jasno kako su upravo mladi najveći prenosioci virusa. COVID-19 uveliko je smrtonosniji i zarazniji od običnog gripa, ali i dalje bitno manje od SARS-a, sa kojim smo se bavili i čiju smo pandemiju izbegli pre malo više od 15 godina, a s kojim COVID-19 deli solidni deo genetskog materijala i, ako nisu braća, sigurno su bratići.

Ako gledamo smrtnost od COVID-19, sasvim je jasno kako on napada starije osobe, što je bolno vidljivo u Italiji, gde je struktura populacije bitno starija, pa nije ni čudo što je Italija pre nekoliko dana pretekla neuporedivo mnogoljudniju Kinu u broju preminulih.

To je, naravno, samo deo kalkulacije smrti, jer iako Kina ima 20 puta više stanovnika, razlike u kulturi pokazuju kako je broj dnevnih kontakata mlađih generacija sa starijima u Italiji od dva do tri puta češći od onog u Kini. Temeljni problem lečenja u doba pandemije je ogromni pritisak na zdravstveni sisem, koji je jednostavno ograničen svojim kapacitetima, koji se mere u broju lekara i medicinskih sestara, kreveta, a u ovom konkretnom slučaju i u broju respiratora za one ozbiljno bolesne kojima treba pomoć za disanje.

Povrh svega, budući da su bolnice mjesta na kojima je iznadprosečno mnogo bolesnih i zaraznih pacijenata, za očekivati je kako će se infekcije brzo raširiti među medicinskim osobljem. I dok krevet, sobu ili hodnik možemo efikasno i brzo dezinfikovati i vratiti u prvobitnu funkciju, obolelog lekara ili medicinsku sestru teško da možemo nadomestiti u preopterećenom sistemu. Ograničeni kapaciteti nužno dovode do trijaže bolesnih prema težini oboljenja, ana kraju, zbog nedostatka temeljnih resursa opada kvalitet lečenja, pa, nažalost, stradaju i oni koji bi u nekim normalnijim vremenima bili izlečeni.

Konsenzus struke je zbog toga „izravnavanje krivulje“, pokušaj da se strelovito i eksponencijalno širenje epidemije maksimalno uspori. U prevodu, to su sve ove mere kojima smo podvrgnuti proteklih nekoliko nedelja i koje smo nespretno nazvali „socijalno distanciranje“, a uključuju opšte zabrane javnih okupljanja, obavezu kretanja s minimalnim razmakom među osobama i ograničavanje kretanja u prostoru kako bismo sprečili da zaražene osobe iz jednog područja infekciju prošire na druge. Drugi smer „izravnavanja“ je širenje kapaciteta. Realno je očekivati kako će se sve više objekata privremeno prenameniti za tretiranje bolesnika zaraženih korona virusom, od studentskih domova, preko kasarni, do hotela.

Kako je Hrvatska relativno rano krenula u rigorozne mere sprečavanja širenja epidemije, a istovremeno relativno kasno bila zahvaćena širenjem pandemije - u ovom času prilično dobro stojimo, a naši epidemiolozi zasad uspevaju izbeći nekontroliranu transmisiju virusa. Izravnavanje krivulje ima i svojih mana jer je teže postići „imunitet krda“ (a zasad ni ne znamo sa sigurnošću hoće li se osoba koja je jednom prebolela COVID-19 ponovno razboleti ili razviti trajni imunitet), pa uz manje kratkoročne žrtve izlažemo se većim rizicima u srednjem roku, o čemu se tek poslednjih nekoliko dana počelo govoriti. To, ukratko, znači kako je za verovati da će ovo suzbijanje pandemije gotovo pa izvesno dovesti do još jednog talasa epidemije koji će uslediti nekoliko meseci nakon završetka ovog talasa – što je situacija koja se već dogodila sa španskim gripom pre stotinu godina. U našim okolnostima to bi značilo da se drugi talas može očekivati krajem leta, tj. početkom jeseni.

Radikalne promene u našem ponašanju pokrenule su i novu ekonomsku krizu, putovanja su efektivno zabranjena i, kao posledica toga, turizam više ne postoji. Sve delatnosti koje su naslonjene na industriju putovanja, turizam, ali i ugostiteljstvo, u ovom času trpe ogromne gubitke.

Neki od najvećih generatora ekonomskog rasta, poput proizvođača automobila, prijavljuju pad prodaje u vrlo, vrlo visokim dvocifrenim procentima, pa je proizvodnja gotovo u celosti zaustavljena na zapadnoj hemisferi. I dok se može očekivati da će prodaja pojedinih kategorija proizvoda relativno brzo dostići prethodne nivoe – poput, recimo, potrošačke elektronike (računara, mobilnih telefona), za autoindustriju, koja je jedan od najvećih svetskih poslodavaca, situacija nije nimalo bajna.

Sve ovo znači da nisu ni sva zanimanja podjednako pogođena, pa tako možemo očekivati da će oni koji svoj posao mogu raditi od kuće verovatno bolje proći od onih koji to ne mogu, a neki sektori će na duži rok biti osuđeni na rad od kuće, poput školovanja i svih drugih vrsta obrazovanja. COVID-19 i ekonomska kriza neproporcionalno će pogoditi i privredu, mala i srednja preduzeća, koje nemaju finansijske snage odupreti se dugotrajnim padovima prihoda, što će nužno dovesti do smanjenja plata i zatvaranja radnih mesta u do sada neviđenim razmerama; a to će imati kaskadni efekat na čitave sektore, poput najma ili kreditiranja kupovine stanova te opšti pad potrošnje i dalnje talase zatvaranja firmi. Recesija uzrokovana pandemijom ima sve predispozicije da se pretvori u dugotrajnu spiralu ekonomske depresije.

Ekonomske mere za borbu protiv recesije i depresije moraju biti brze i masivne, otprilike na nivou očekivanih gubitaka ekonomije. Više nismo u mogućnosti sprečiti ekonomsku katastrofu prvog talasa pandemije, u čijem se središtu nalazimo, ali imamo još dovoljno vremena da se pripremimo za drugi talas pandemije, koji je izvestan i koji će se dogoditi krajem godine – to znači s jedne strane pripremiti i opremiti zdravstveni sistem, ali i očvrsnuti ekonomiju, a naročito mala i srednja preduzeća kako bi mogli preživeti sve ono što nam sledi. Ovo je zdravstveni i ekonomski maraton, a ne sprint, i tako se moramo početi ponašati.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express)