DA LI ĆE SE RATOVI U BUDUĆNOSTI VODITI BIOLOŠKIM ORUŽJEM? Ovo su virusi koji uništavaju milione

Otkako su evoluirali prvi čovekovi preci, čovečanstvom su uvek, a to znači milionima godina, harale razne pošasti. A čak i najbolje metode zaustavljanja nekih od njih u najboljim su slučajevima predstavljale tek "postavljanje zakrpe".

Takvo stanje globalnog zdravstvenog odnosno medicinskog odgovora predsednik Svetske banke Džim Jong Kim nedavno je objasnio kao posledicu ciklusa u kojima čovečanstvo reaguje ovako: "Panika, nebriga, panika, nebriga..." .

Ekonomist citira medicinskog stručnjaka Džonatana Kvika prema čijoj knjizi "Kraj epidemije" to uopšte ne mora biti tako. Nije reč o bilo kome. Kvik je prekaljeni veteran borbe u javnom zdravstvu, radio je u više od 70 država sveta kao i u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Stručnjaci predviđaju da je samo statističko pitanje da čovečanstvu u sledećih između 20 i 40 godina pogodi globalna epidemija koja bi u kratkom vremenu pobila 300 miliona ljudi.

O kolikom broju žrtava je reč pokazuju ilustrativno neke druge situacije iz pradavne i najnovije istorije. 300 miliona ljudi, na primer, pobile su velike boginje još od mlađeg kamenog doba, prije 12.000 godina, kad su se prvi put pojavile pa sve do danas. Ili, 300 miliona ljudi je otprilike šest puta više nego što je na celom svetu od svih uzroka – starosti, ratova, bolesti, pri porođaju, pri saobraćajnim nesrećama, nesrećama uopštee – pomrlo i izginulo tokom cele 1990. godine.

O kojem bi patogenu tada mogla biti reč koji bi, kako predviđaju, trebao uzdrmati čovečanstvo između 2040. i 2060. godine, niko se ne usuđuje da tvrdi. Niko ozbiljan. Ono što se može pretpostaviti jeste da neke od najboljih izgleda imaju virusi koji bi na čoveka mogli preći s ptica ili sa sisavaca, kao i neki virus koji još nije mutirao iz nekog od postojećih oblika. Podjednako su zastrašujući i visoka smrtnost i lakoća širenja pojedinih virusnih sojeva među ljudima. Srećom pa virusi koji se kod jednih organizama pokazuju kao izvrsni, kod drugih ispadaju jako slabi.

Problem je u tome što se mutacije kod njih mogu dogoditi u trenu i odjednom, ako se čovek približi životinji u zatočeništvu ili u divljini prosto u pogrešnom trenutku, životinjski virus može postati ljudski. "Najpopularniji" predvodnik globalnih pandemija je virus gripa. On je u stanju mutirati tako brzo da se vakcine protiv njega moraju obnavljati svake godine.

Španski grip koji je u pandemiji 1918. pobio između 50 i 100 miliona ljudi, bio je vrlo snažna verzija virusa poput onog koji se pojavio 2009. godine, poput svinjske gripe. Svet je upamtio i soj H5N1, ptičji grip, smrtonosan u 60 odsto slučajeva koja se pojavila kad je virus s bolesnih ptica prešao na čoveka. Slične postotke imali su još i ebola, HIV i zika virus.

Doktoru Kviku izvesni je obaveštajni stručnjak svojevremeno objasnio da nije pitanje "hoće li" nego "kada će" doći dan u kojem će bioteroristi napasti smrtonosnim elementima, na primer, antraksa ili virusima poput velikih boginja. Uputstva za biološko oružje već su pronađene u laptopima nekih ISIS-ovaca, a poznato je i da je Al Kaida ciljano regrutovala "braću s diplomama iz mikrobiologije i hemije". Sojevi najopasnijih, najjezivijih mikgroorganizama na svetu strogo se čuvaju u ultra-obezbeđenim laboratorijima.

Bilo bi, međutim, krajnje naivno verovati da su svi oni apsolutno otporni na namernu zloupotrebu radnika ili na nesrećne slučajeve. Zanimljivo je da nijedna od sedam stvari koje predlaže dr. Kvik nije iznenađujuća. Reč je o sistemima koji krajnje brzo mogu detektovati i ugasiti epidemiju, zatim pravovremen i pouzdan sistem informisanja o pretnjama i slične stvari. Epidemije su jeziva stvar, nikad sa srećnim završetkom, jer na završetku se uvek nalazi poslednja osoba koja je umrla. To je iskusila Tajmova osoba godine kojom je taj list proslavio sve borce protiv ebole. Bila je reč liberijskoj medicinskoj sestri Salome Karvah koju su ostavili da umre usred epidemije i usred porođaja iz straha da bi ih mogla zaraziti ebolom. Ali, ispalo je da je ona ebolu preživela i da je postala imuna. I tome slično. Na kraju se dolazi do matematike, manje cinično rečeno do finansija. SAD godišnje troši 1.600 milijardi dolara na vojsku. Svaki dolar potrošen na preventivu u zdravstvu, ipak, donosi uštedu između tri i 10 dolara posle.

Univerzalna vakcina protiv gripa uštedela bi, na primer, neophodno istraživanje nove vakcine svake godine. A opet, u SAD i u SZO odseci koji stoje spremni protiv epidemija prvi su na udaru kad neko odluči kresati izdatke za zdravstvo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)