EVO ŠTA ĆE SE DESITI SA EVROPSKOM UNIJOM KADA PROĐE PANDEMIJA: Hoće li je korona ujediniti ili će se raspasti?

Španija koja beleži 838 umrlih od COVID19 u jednom danu i Italija čija vlada je primorana da obezbedi vaučere za građane koji višše nemaju novca da kupe hranu, pozivaju EU da pokažže solidarnost i pomogne dok ne bude kasno.

Pozivima na ekonomsku solidarnost u situaciji jedne od najvećih kriza koju je EU videla od svog nastanka, pridružžila se i Francuska.

Ne želim sebičnu i podeljenu Evropu, poručio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Makron je u intervjuju vodećim italijanskim novinama ocenio da će, ukoliko EU ne pokaže solidrnost sada, Italija, Španija i druge zemlje imati pravo da je pitaju gde je bila kada im je bilo najteže.

Do odgovora na to pitanje nisu mogli da dođu ni lideri EU 27 tokom šestosatnog videokonfrencijskog razgovora 26. marta.

Zahtev Italije, Španije i Francuske za uvođenje tzv korona obveznica, kao mehanizma solidranosti koji bi bio jasan signal investitorima da zemlje Evrozone stoje zajedno i zajedno brane nacionalne ekonomije zemalja članica, odbile su Nemačka i Holandija uz podrššku Austrije i Finske.

Umesto rešenja u cilju spašavanja EU ekonomije nakon završetka pandemije, sastanak EU lidera rezultirao je zahtevom ministrima Evrozone i Evropskoj centralnoj banci da roku od dve nedelje izađu sa novim rešenjem.

Nakon ovakvog ishoda samita EU lidera oglasio se i prvi predsednik Evropske komisije Žak Delor.

Klima koja izgleda da vlada između šefova država i vlada i nedostatak evropske solidarnosti predstavljaju smrtonosnu opasnost za Evropsku uniju, ocenjuje Delor.

U Evrpskim instituacijama u Briselu naglašavaju da ni sami nisu ponosni na prvobitni odgovor zemlja članica koje su u trenutku krize reagovale svaka na svoju stranu.

Sada je situacija bolja i koordinacija se uspostavlja, tvrde u Evropskoj komisiji.

Međutim, kritičari ocenjuju da sem što nije bio u stanju da iskontroliše jednostrane postupke zemlja članica, a koje su od izbijanja krize COVID19 jednostavno poništile osnovne principe Unije kao što su sloboda kretanja i jedinstveno tržište, Brisel ne može ni da utiče na ekonomske mere dalje od preusmeravanja postojećih fondova ili formalnog davanja odrešenih ruku zemljama članicama da raspolažu svojim budžetima kako žele.

Ograničena mogućnost EU da rukovodi zemljama članicama i nedostatak solidarnosti unutar EU u trenucima vanrednih okolnosti je već postojeće stanje koje je COVID19 kriza samo ogolila i stavila pred mogućnost smrtog ishoda, izlečenja ili do sada najprisutnijeg zalečenja hroničnog stanja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)