SVE ŠTO MORATE DA ZNATE O VAKCINI PROTIV KORONAVIRUSA! Evo kada će zaista biti DOSTUPNA!

Ako koronavirus postane sezonska bolest poput gripa onda bi vakcina svakako bila rešenje i spasila mnogo života.

Otprilike 35 firmi i akademskih institucija u ovom trenutku radi na stvaranju vakcine protiv koronavirusa, a najmanje četiri već imaju radne verzije koje testiraju na životinjama. Vakcina na kojoj radi biotehnološka firma "Moderna" iz američkog grada Bostona na ljudima će se testirati u aprilu, piše "The Guardian".

Ovakva retko viđena brzina rada moguća je jer su Kinezi vrlo rano počeli sa sekvenciranjem genetskog materijala virusa. Kina je svoja otkrića s drugima podelila početkom januara i time omogućila istraživačima sintetizovanje živog virusa i proučavanje načina na koji ulazi u ljudske ćelije.

Uz to, naučnici su mogli brzo da rade zahvaljujući saznanjima koja su stekli dok su razvijali vakcine za druge dve epidemije koronavirusa – SARS-a (teški akutni respiratorni sindrom) u Kini (od 2002. do 2004.) i MERS-a (Bliskoistočni respiratorni sindrom) u Saudijskoj Arabiji (2012.). Naime, u oba slučaja se počelo raditi na vakcini pre nego što je taj rad napušten jer su se epidemije stavile pod kontrolu.

Firma "Novavax" iz američke savezne države Merilend vakcine koja je razvijala za borbu protiv SARS-a i MERS-a prepravlja kako bi se njima mogla boriti protiv aktuelne epidemije koronavirusa. "Moderna" s istim ciljem nadograđuje vakcine koje je razvijala za borbu protiv MERS-a. To je moguće jer SARS-CoV-2 i SARS dele između 80 i 90 odsto genetskog materijala.

Kako funkcioniše vakcina?

Sve vakcine funkcionišu na manje-više istom osnovnom principu. Deo patogena ili ceo patogen prezentuje se imunološkom sistemu kako bi se nagnalo da proizvede antitela za borbu protiv tog patogena. Antitela funkcionišu poput imunološke memorije. Kad ih sistem jednom proizvede za borbu protiv nekog patogena, ona se mogu brzo ponovo mobilisati ako čovekov organizam ikad opet dođe u kontakt s tim istim virusom.

Imunizacija se ostvaruje pomoću živog, ali oslabljenog oblika virusa ili pomoću virusa (može se koristiti i samo deo) koji je deaktiviran toplotom ili drugim hemijskim postupcima. Te metode imaju određene nedostatke. Živi virus može nastaviti evoluirati u domaćinu te domaćin može ponovo oboleti ako virus ponovno stekne virulentnost. Ako se, pak, koriste deaktivirani virusi, domaćinu će se možda morati dati veća doza. Neke vakcije protiv COVID-19 razvijaju se pomoću spomenutih metoda, međutim neke kompanije koriste novu tehnologiju. Npr. "Moderna" i bostonska firma "CureVac" vakcine prave od molekula informacijske ribonukleinske kiseline (mRNK).

Mnoge razvijene vackine tek moraju da uđu u fazu kliničkog testiranja, a stručnjaci za "The Guardian" kažu da su greške najčešće upravo u toj fazi. Naime, klinički testovi, uslov za odobravanje vakcine od strane regulatornih tela, odvijaju se u tri faze. U prvoj se sigurnost vakcine testira na dvadesetak zdravih volontera kako bi se utvrdilo ima li neke neželjene posledice. U drugoj fazi vakcinu dobija nekoliko stotina osoba u mestu koje je pogođeno određenom bolešću kako bi se videlo koliko je učinkovito. U trećoj fazi taj se broj povećava na više hiljada ljudi.

Vakcina se tokom testiranja u fazama izlaže kontinuiranom pritisku, što može dovesti do njegovog slabljenja ili gubitka učinkovitosti. Može se dogoditi da neki kandidati nisu prikladni za testiranje, a može se dogoditi da neke doze vakcine ne rade. Kliničko testiranje se zbog toga ne može požurivati. S obzirom na to da je SARS-CoV-2 nov patogen te da se vakcine za borbu protiv COVID-19 razvijaju novim tehnologijama, teško se može precizno reći kada će vakcina biti spremna. Jedna stvar je sigurna, ona neće biti gotova pre američkih predsedničkih izbora u novembru kako je Donald Tramp zahtevao 2. marta tokom sastanka u Beloj kući.

Vakcina neće biti spremna u narednih 18 meseci

Stručnjaci su za "The Guardian" rekli da je taj rok nemoguće ispuniti.

- Kao i većina stručnjaka za vakcine, ne mislim da će vakcina biti spremna u narednih 18 meseci - rekla je profesorka Analiz Vajlder-Smit, stručnjakinja za novije zarazne bolesti pri Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. Dodala je i da bi tih 18 meseci bilo brzo jer se nikada ne zna do kakvih problema može doći prilikom testiranja.

Bilo kakva vakcina protiv COVID-19 naleteće na još jedan problem, a to je da će biti potrebno da se proizvede u velikim količinama. Većina institucija koje je sada razvijaju nemaju proizvodne kapacitete koji mogu podmiriti takvu potražnju. Nadalje, većina fabrika za proizvodnju vakcina specijalizovane su za određene vakcine, a riskantno je uložiti u velika postrojenja kada se ne zna hoće li vakcina uopšte uspeti.

Ako se vakcina proizvede i ako je regulatorna tela odobre, dolaze novi problemi.

- Vakcina koja je sigurna i učinkovita tek je prva trećina puta do programa globalne imunizacije - kaže stručnjak za svetsko zdravstvo Džonatan Kvink sa univerziteta Djuk.

- Biologija virusa i tehnologija vakcine mogu biti ograničavajući faktori, međutim verovatnije je da će politika i ekonomija ograničiti imunizaciju.

Borba za pristup vakcini

Svaka država morala bi doneti pravilnik za vakcinaciju i odrediti ko će prvo biti vakcinisan. Npr. ako bi izbila pandemija gripa, Velika Britanija prvo bi vakcinisala radnike u zdravstvu i one u socijalnim službama. Paralelno s njima vakcinisali bi se oni čije je zdravlje najugroženije. Međutim, kada reč o pandemijama, zemlje se međusobno moraju boriti za pristup vakcinu.

Kada je 2009. izbila pandemija H1N1 gripa, tzv. svinjskog gripa, vakcinu su razgrabile zemlje koje su mogle odmah da plate. Siromašne zemlje dobile su manje zaliha. Postoji i mogućnost da jedna Indija, dobavljač vakcina za veći deo razvijenog sveta, odluči prvo proizvesti vakcinu da zaštiti svojih 1,3 milijarde stanovnika. Postoje mehanizmi i institucije koje brinu da se tako nešto ne dogodi, međutim svaka je pandemija drukčija.

Vakcina bi mogla spasiti puno života ako COVID-19 postane sezonska bolest poput gripa.

- Pandemija će verovatno dostići svoj vrhunac i opasti pre nego što vakcina postane dostupna - dodala je Vajlder-Smit.

Do tada moramo držati virus pod kontrolom, poštovati mere socijalne izolacije i prati ruke redovno.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Net.hr)