ANTARKTIK SE TOPI, ZABELEŽENA NAJVEĆA TEMPERATURA IKADA! Naučnici izdali veliko upozorenje!

Na Antarktiku je prvi put u istoriji registrovana temperatura veća od 20 stepeni Celzijusa, što je izazvalo strah od klimatske nestabilnosti u najvećem svetskom skladištu leda, piše "Gardijan".

Temperatura od 20,75 stepeni Celzijusa koje su brazilski naučnici zabeležili 9. februara na ostrvu Sejmour bila je skoro za ceo stepen viša od prethodnog rekorda od 19,8 stepeni Celzijusa koliko je zabeleženo na ostrvu Signi u januaru 1982. godine.

Nedavno je izmeren još jedan temperaturni rekord - 7. februara argentinska istraživačka stanica na Esperanzi izmerila je 18,3 stepeni Celzijusa, što je najviše očitavanje na kontinentalnom poluostrvu Antarktik.

"Nikada nismo videli ništa slično"

Ove zapise će morati da potvrdi Svetska meteorološka organizacija, ali oni su u skladu sa širim trendom na poluostrvu i na obližnjim ostrvima, na kojima se temperatura podigla za skoro tri stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru, što je jedna jedna od najbržih stopa rasta na planeti, navodi britanski list.

Naučnici, koji svaka tri dana prikupljaju podatke sa udaljenih stanica za praćenje, opisali su nove podatke kao "neverovatne i nenormalne".

- Primećujemo trend zagrevanja na mnogim lokacijama koje pratimo, ali nikada nismo videli ništa slično - rekao je Karlos Šafer, koji radi na Terantaru, projektu brazilske vlade koji prati uticaj klimatskih promena na permafrost na 23 lokacije na Antarktiku.

Šafer je rekao da je temperatura poluostrva, Južnih Šetlandskih ostrva i arhipelaga Džejms Ros na kojem se nalazi ostrvo Sejmour, tokom proteklih 20 godina bila nestalna. Posle hlađenja u prvoj deceniji ovog veka, brzo se zagrejala.

Naučnici brazilskog antarktičkog programa kažu da na to izgleda utiče promena u okeanskim strujama i "El Ninjo".

- Imamo klimatske promene u atmosferi, što je usko povezano sa promenama u permafrostu i okeanu. Sve je jako povezano - kaže on.

Uticaji se razlikuju na Antartiku koja obuhvata kopno, ostrva i okean južno od 60 stepeni geografske širine. Ovaj region čuva oko 70 odsto sveže sveže vode u obliku snega i leda. Ako bi se sve rastopilo, nivo mora porastao bi za 50 do 60 metara. Naučnici iz UN-a predviđaju da će okeani do kraja ovog veka porasti za 30 do 110 centimetara, zavisno od ljudskih napora za smanjenje emisije i osetljivosti ledenih ploča.

Iako su temperature na istočnom i centralnom Antarktiku relativno stabilne, sve je veća zabrinutost za zapadni Antarktik, gde sve topliji okeani tope ogromne glečere Tvaits i Pajn (Thwaites and Pine Island). To je do sada dovelo do relativno niskog porasta nivoa mora, ali to bi se moglo brzo promeniti ako dođe do stalnog skoka temperature.

Najizraženije je poluostrvo Antarktik - dugačak prst kopna koji se proteže prema Argentini. Iako se određeni stepen topljenja javlja svako leto, naučnici kažu da je to bilo očiglednije poslednjih godina, s tim da temperature brže rastu i zimi. Veruje se da je to razlog zbog kojeg je zabeležen alarmantan pad od preko 50 odsto u kolonijama pingvina koje su zavisne od morskog leda.

Šafer kaže da podaci monitoringa iz ovih oblasti mogu ukazivati na ono što se sprema za ostale delove regiona.

- Važno je imati stražarske oblasti poput Južnog Šetlanda i Antarktičkog poluostrva, jer oni mogu da predvide razvoj događaja koji će se desiti u budućnosti, u bliskoj budućnosti - rekao je.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)