DA LI JE KORONAVIRUS BOLEST X? Stručnjaci odgovaraju na pitanje koje SVIMA MOŽE DA NAM ODREDI SUDBINU!

Deluje opasnije i smrtonosnije od gripa. Ili smo se na grip samo navikli? Može prouzrokovatti lagane, prolazne simptome, ali i teške i brze komplikacije. Do čoveka je došao od šišmiša, a preneti se može kao i svaka druga takva virusna bolest. Ili možda ipak ne?

Sigurno se zasad samo može reći – koronavirus globalna je pretnja i nepoznati virus. Izolovan je pred kraj prošle godine u kineskoj pokrajini Vuhan, gde je epidemija i počela, i nauka ga, istina ubrzano, tek izučava te je neizvesno hoće li sutra postati puka sezonska bolest koja će nam uobičajeno dolaziti u zimsko doba i protiv koje ćemo se preventivno vakcinisati ili nas čeka neki crni scenario.

Upravo je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nepoznate uzroke zaraznih bolesti za koje ne postoji vakcina ili lek pre godinu dana svrstala među 10 globalnih pretnji zdravlju. Osim ebole, na tom su popisu i virusi zika i nipa te koronavirusi.

Konkretno, od koronavirusa bili su navedeni MERS i SARS te “bolest X” koja je opisana kao “nepoznati patogen koji bi mogao uzrokovati ozbiljnu epidemiju i za koji se treba pripremiti”. Je li aktuelni koronavirus “bolest X”, niko danas sa sigurnošću ne može reći. Prvenstveno zato što je reč o nepoznatom virusu za koji prvo treba pojasniti kako se uopšte našao među ljudima i postao infektivan?

– Većina koronavirusa inficira životinje, no ne i ljude. Enigma je zašto neki tipovi koronavirusa ipak inficiraju ljude. Vodeći virolozi imaju zanimljivu teoriju koja upozorava da na pojedinim mestima poput vrlo specifičnih tržnica u Aziji ljudi zapravo eksponiraju jedne drugima pojedine vrste životinja koje u prirodi nikad neće doći u dodir. Takvi uslovi stvaraju mogućnost za interakcije pojedinih bakterija ili virusa koji dolaze s različitih životinjskih vrsta te prolaze tipične genetičke rekombinacije ili slične događaje koji zapravo stvaraju nove jedinke.

U prilog tome mogu govoriti i upravo objavljeni rezultati strukture virusnog genoma koji pokazuju da npr. njegovi pojedini delovi poput npr. S-proteina (Spike protein) i proteina membrane (M-protein) sadrže velike promene uzrokovane brojnim mutacijama, a npr. S-protein sadrži sekvencu od 39 nukleotida koja je slična genomu pojedinih riba Indo-Pacifika što sugeriše na brojne nama još nejasne rekombinacije pojedinih genoma prisutnih u prirodi. Iako se smatra da je šišmiš izvor tog virusa, niz je neodgovorenih pitanja na koja rezultati nedavno objavljenog rada u časopisu Lancet vezanog uz prvih devet obolelih upozoravaju da je osam obolelih posetilo pijacu morskih proizvoda Huanan, a jedna osoba nikad nije bila na toj pijaci. No, ta je osoba bila u hotelu blizu pijace, što sugeriše mogućnost prenosa virusa nama potpuno nepoznatim putem. Iako se smatra da je šišmiš izvor virusa, gotovo sigurno su i druge životinje uključene u prenos virusa jer je epidemija prvi put primećena u decembru 2019. kad su šišmiši u najvećem broju u stanju hibernacije (zimskog sna). I istina je da šišmiši uopšte nisu prodavani niti su pronađeni u blizini pijace Huanan što otvara dodatna pitanja – objašnjava prof. dr. Dragan Primorac, naučnik i genetičar.

Prvo čemu je svet prionuo jest analiza genoma virusa 2019-nCoV – “novi koronavirus iz 2019. godine”. Prof. Primorac kaže da je utvrđeno da je genom tog virusa “građen od jednolančane molekule tzv. glasničke RNK (mRNK) i sadrži 29.903 nukleotida”, ali i da ne znamo putove njegovog prenosa.

Potraga za idealnom terapijom

– Drugi posebno zabrinjavajući podatak oko kojeg se ovih dana prepiru vodeći svetski autoriteti iz područja virusologije je tvrdnja prof. Antonija Faucija, direktora U.S. National Institute of Allergy and Infectious Diseases, koji drži da virus mogu preneti asimptomatske osobe, što je naročito veliki problem, jer ako ne znate odnosno ako ne možete pravodobno prepoznati izvor širenja, ne možete ni zaustaviti širenje epidemije. S tim stavom se ne slaže prof. Bogoch, infektolog sa sveučilišta Toronto, koji tvrdi da je svaka osoba koja je prenela infekciju imala neke od simptoma iako ti simptomi nisu bili potpuno razvijeni. U svakom slučaju, dosadašnja statistika pokazuje da oko 2% obolelih od 2019-nCoV umre.

Značajno je to što je utvrđeno da je 2019-nCoV virus kod prvih devet ispitanika, a o tome je pisao znanstveni časopis Lancet, pokazao podudaranje sekvenci u postotku većem od 99,98%, što sugerira da se navedeni virus zapravo tek nedavno infiltrirao u ljudsku populaciju, i to najverovatnije s jedne lokacije. Ovih dana može se pročitati da su neke klinike u terapeutski postupak uključile i lekove (Ritonavir i Liponavir) koji se koriste u lečenju osoba zaraženih HIV-om i virusom gripe.

Istovremeno se intenzivno radi na razvoju mRNK vakcina koje su u nekim drugim slučajevima pokazale snažan imunostimulativni učinak. Ideja tog tipa vakcine je da ubacivanjem pojedinih segmenata (sekvenci) tzv. glasničke ili mRNK virusa u organizam zapravo stimuliramo imunosni sustav organizma da započne s proizvodnjom antitela na virus iako zapravo on nikad nije bio u dodiru s tom osobom... – navodi naš poznati naučnik napominjući kako pak druga grupa naučnika radi na proizvodnji takozvanih monoklonskih antitela koja bi se vezala za virus.

Zaključno, kako kaže, nakon otkrivanja genetičke strukture virusa rodila se ideja da bi idealna terapija trebala sadržavati umjetno kreiran lanac mRNK koji bi se vezao za virusne mRNK molekule dok pojedini znanstvenici pak otkrivaju receptore važne za ulazak virusa u stanicu na temelju čega planiraju razvoj nekih drugih terapija.

Iz svega opisanog jasno je da svet tek upoznaje taj koronavirus, da se radi na sto frontova i da se trenutno može samo pokušati sprečiti da se bolest nekontrolisano širi. Kako iz Kine dolaze novi podaci o obolelima, tako raste i globalni strah sa svim svojim posledicama. Svi potencijalno zaraženi ljudi bivaju označeni, a diskriminacija svih Azijaca postaje opasna svakodnevica. Gospodarsko-političke posledice epidemije tek će se zbrajati. Posljednjih 15-ak godina u svetu su nastale tri velike epidemije upravo koronavirusima i, kako kaže prof. Primorac, nema razloga isključiti mogućnost da nam se ponovno dogodi epidemija s nekim novim njegovim tipom. Preventivna testiranja besmislena

– U sjajnoj knjizi “SARS: How a global epidemic was stoped”, koju je izdao SZO i u kojoj je predgovor napisao dr. sc. Shigeru Omi koji je bio uključen u aktivnosti vezane uz tadašnju epidemiju, vrlo je jasno još 2006. upozoreno da ako pravodobno ne izvučemo pouke iz iskustava sa SARS-om te se ne fokusiramo na izvore i putove SARS-a, da će se slična epidemija ponoviti. To se upravo i događa – govori dr. Primorac. Iz Kine se nastavlja evakuacija stranih državljana, Hrvati iz karantene u Francuskoj čekaju da prođe razdoblje inkubacije kako bi se vratili u Hrvatsku. U međuvremenu je u Hrvatskoj (barem do zaključenja ovog broja) testirano četvoro ljudi zbog simptoma kakve uzrokuje koronavirus i povezanosti s Kinom.

Svi su se nalazi pokazali negativnima, ali pitanje je trenutka, rekao je dr. Bernard Kaić, kada ćemo imati prvog oboljelog. Taj lekar iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo naglašava da se SZO rijetko odlučuje na drastične mere poput zatvaranja granica, ali da nitko ne može predvideti što će biti dalje.

Iz osječke bolnice gde je bio jedan sumnjivi pacijent rekli su da se u toj ustanovi ni na odeljenju gde se čovek nalazio (i na kraju je nalaz bio negativan) nije osetio strah ni nelagoda drugih pacijenata. Svaka bolnica ima spremne izolacije i upute što raditi u slučaju kad posumnjaju na infekciju koronavirusom. Pacijent se izoluje, uzorak krvi ili bris ždrela šalje se na Kliniku za infektivne bolesti u Zagreb, s uzorkom se barata prema propisanom postupniku, mora biti izoliran i dostavljen u roku od najviše 48 sati, a do tog nalaza osoblje odeljenja gde je pacijent izolovan mora provoditi posebne mere zaštite. Naručene su dodatne količine maski, rukavica, zaštitnih odela, laboratorijskih testova itd. Sve to uporedo prati nelagoda, pa dr. Kaić svedoči o brojnim pozivima građana koji se žele preventivno testirati.

– Smisla ima testirati samo ljude kod kojih se razviju simptomi, a boravili su posljednje dve nedelje u Vuhanu ili su bili u kontaktu s nekim ko je u posljednje dve nedelje došao odande. Zdravstveni nadzor traje 14 dana od napuštanja Kine – upozorava dr. Kaić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Vecernji.hr)