STRAVIČNO UPOZORENJE IZ MMF: Stiže EKONOMSKA KATASTROFA, ovo se desilo pre 100 godina i zvalo se VELIKA DEPRESIJA!

Prošle nedelje je MMF izdao upozorenje o globalnoj ekonomiji.

Kristalina Georgieva nije nikakva teoretičarka zavere; ona je šefica Međunarodnog monetarnog fonda. A kad upozori da globalna ekonomija rizikuje drugu „veliku depresiju“, pomislili biste da bi je svi poslušali. Ali reakcija Zapada na njenu izjavu prošle nedelje je ignorisana, piše Russia Today.

RT tvrdi da ni Financial Times, niti Economist uopšte nisu objavili njene komentare. Ako je to slučaj, to je etički upitno, ali i razumljivo, u ciničnom smislu, s obzirom na potpunu vezanost Zapada za doktrinu neoliberalne ekonomije.

Prošle nedelje, Georgieva je rekla da su trenutni svetski ekonomski trendovi slični onima iz 1920-ih, koji su završeni velikim padom tržišta . Rekla je da je porast nejednakosti glavna briga.

- U Velikoj Britaniji, na primer, prvih 10% sada kontroliše gotovo isto toliko bogatstva koliko i donjih 50%. Ova situacija se ogleda u većem delu OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), gde su nejednakosti u prihodu i bogatstvu dostigle ili su blizu, rekordno visokih nivoa - rekla je Georgieva.

- Na neki način ovaj zabrinjavajući trend podseća na rani deo 20. veka - kada su dvostruke snage tehnologije i integracije dovele do prvog pozlaćenog doba, bujnih 20-tih godina i, na kraju, finansijske katastrofe.

Kako RT piše, jedino je reagovala Moskva, jer upozorenje Georgieve samo potvrđuje ono što stručnjaci iz ruske prestonice govore već godinama: veliki zapadni finansijski pad je i neizbežan. I učiniće da ekonomska kriza u 2008. godini u poređenju sa novom izgleda blago.

Razlozi su, prema insajderima u Rusiji, jednostavni: zapadne vlade su nagomilale previše duga tokom poslednje decenije, a u sistemu postoji niz zabrinjavajućih "balona". To uključuje američke akcije, nemačku i britansku imovinu i prevelike procene tehnoloških kompanija, posebno startapa koji verovatno neće vratiti troškove. Kada tome dodate staru radnu snagu, stagnaciju plata, veće troškove života i poremećaje u tradicionalnoj industriji zbog IT inovacija, a imate sve sastojke potrebne za 'veliki prasak'.

Kao što Rus Kiril Šamiev ističe, „u akademskim krugovima ljudi su prilično glasni o [velikoj recesiji] od 2016-2017-ish“, a Rusija „je sada u povoljnijem položaju nego što je bilo u 2007/8 [sa] manje oslanjanja na zapadna tržišta. " Drugi razlog zbog kojeg se Moskva može osećati relativno sigurno, u poređenju s drugim velikim evropskim ekonomijama, su ogromne rezerve gotovine i imovine. Od januara 2015. godine, Kremlj je povećao svoj fond „za kišne dane“ sa 376 milijardi na 557 milijardi dolara, uprkos dubokoj recesiji i anemičnom ekonomskom rastu. Zaista je zaliha sada veća nego pre krize u Ukrajini 2014. godine, i nije daleko tamo gde je stajala ulazeći u 2008. godinu - vreme kada su cene nafte bile previsoke.

Oslanjanje na sirov izvoz pokazalo se opasnim za rusku ekonomiju, pri čemu je rublja 2014. godine naglo pala, kada su cene pale. U želji da izbegne recidiv, vlada je uvela „fiskalno pravilo“ gde se prihodi od prodaje nafte preko 40 dolara za barel stavljaju u banke umesto da se koriste za svakodnevno trošenje.

Ono što je takođe interesantno je kako su se rezerve diverzifikovale. Pre deceniju se radilo o američkim dolarima, ali sada zlato čini oko petine ukupnog broja rezervi, što znači da je više od 100 milijardi USD trenutno vezano za metal. Neki predlažu da fokus na zlatu - koji obično raste u vrednosti tokom krize - može biti deo priprema za eventualni novi monetarni sistem. Rusija nije sama u diverzifikaciji od oslanjanja na američku valutu.

- Nacije su proširile zalihe zlata za oko 14% od 2009. godine- izvestio je Bloomberg prošle godine, navodeći Kinu i Poljsku kao ostale velike kupce.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RT)