KORONOVIRUS SE PRENOSI DODIROM, OVO SU SIMPTOMI: Sedam stvari koje obavezno morate znati o smrtonosnoj bolesti!

Svetska zdravstvena organizacija ponudila je smernice kako zemlje mogu da se pripreme za epidemiju virusa, uključujući i smernice za negu obolelih.

Si-En-En objavio je sedam stvari koje biste trebalo da znate o novom koronavirusu.

Šta je koronavirus?

Koronavirusi su velika grupa virusa, uobičajenih među životinjama. Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u retkim slučajevima ovi virusi se mogu preneti sa životinja na ljude.

Simptomi koronavirusa

Virusi mogu da izazovu blago do umereno oboljenje gornjih disajnih puteva, slično uobičajenoj prehladi. Koronavirusni simptomi uključuju curenje iz nosa, kašalj, bol u grlu, glavobolju i temperaturu koja može trajati nekoliko dana.

Za one sa slabim imunološkim sistemom (starije i vrlo mlade osobe) postoji šansa da virus može da izazove i mnogo ozbiljnije bolesti respiratornog trakta poput upale pluća ili bronhitisa.

Postoji nekoliko koronavirusa za koje se zna da su smrtonosni, poput SARS-a i MERS-a.

Kako se širi?

Virus se može proširiti kontaktom ljudi i životinja. Kada je reč o prenošenju virusa sa čoveka na čoveka, to se najčešće dešava kada neko dođe u kontakt sa sekretima zaražene osobe.

U zavisnosti od toga koliko je virus zarazan, kašalj, kijanje ili rukovanje može izazvati izloženost. Virus se takođe može preneti dodirom nečega što je zaražena osoba dodirnula, zatim dodirivanjem usta, nosa ili očiju. Medicinski radnici ponekad mogu biti izloženi rukovanju sa fekalijama pacijenta, navodi CDC.

Lečenje koronavirusom

Ne postoji specifičan tretman. U većini slučajeva, simptomi će nestati sami. Za ublažavanje simptoma mogu biti propisani lekovi protiv bolova ili groznice. CDC navodi da vrući tuš može da pomogne kod upale grla ili kašlja. Takođe, savet je da se pije puno tečnosti, odmara i spava što je više moguće. Ako simptomi budu gori od standardne prehlade, preporuka je da se potraži pomoć lekara.

Kako to možete sprečiti

Ne postoji vakcina za zaštitu od ove porodice virusa, bar ne još uvek. U toku su ispitivanja za MERS vakcinu. Jedni način je da se smanji rizik od infekcije je da se izbegavaju ljudi koji su bolesni. Ako ste bolesni, ostanite kod kuće i izbegavajte gužve i kontakte sa drugima. Kad kašljete ili kijate, pokrijte usta i nos i dezinfikurajte predmete i površine koje dodirujete.

Koronavirus i trudnoća

Kod trudnica teže verzije koronavirusa MERS-a i SARS-a mogu biti ozbiljne. Zabeležen je i slučaj u kojem je žena zaražena MERS-om rodila mrtvu bebu. SARS je povezivan sa slučajevima spontanog pobačaja, smrti i kritične bolesti majke, pokazalo je istraživanje iz 2004. godine .

Koronavirusi i mačke, psi i druge životinje

Kućni ljubimci mogu da se zaraze koronavirusima i infekcijama koje mogu postati ozbiljne. Ponekad virusi mogu da dovedu i do smrti. Može izazvati mačji infektivni peritonitis kod mačaka, a nešto što se naziva pantropni pasji koronavirus može zaraziti i mačke i pse, pokazala je studija iz 2011. godine.

Mačke mogu da se zaraze SARS-om, ali nijedna od zaraženih mačaka nije razvila simptome, pokazalo je istraživanje. Mačji koronavirus obično je asimptomatski, ali može prouzrokovati blagu dijareju. Mačji infektivni peritonitis ili FIP može kod mačke izazvati simptome nalik gripu, ali može biti i ozbiljniji, ali nije zarazan i neće se širiti sa životinje na životinju ili sa osobe na osobu. Pantropski pasji koronavirus koji može uticati na mačke i pse može biti poguban za pse, pokazuju studije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)