MEDVEDEV NIJE HTEO VIŠE DA TRPI PUTINA: Otkriveno šta zaista STOJI iza ostavke PREMIJERA RUSIJE!

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev podneo je ostavku i raspustio vladu samo nekoliko sati nakon što je predsednik Vladimir Putin najavio ustavne izmene koje bi oslabile njegovog naslednika i prebacile deo njegove vlasti na premijera i parlament.

U današnjem obraćanju pred Saveznom skupštinom Putin je rekao da neće tražiti izmenu Ustava kako bi ukinuo ograničenje od dva vezana predsednička mandata i tako mogućio sebi ostanak na vlasti i posle 2024. godine, ali da će ipak tražiti neke nove amandmane.

Putin je predložio da državna Duma ima ovlašćenje da predlaže premijera, zamenike premijera i ministre, a da predsednik ima pravnu obavezu da imenuje predložene kandidate. On je predstavio svoje predloge izmene kao značajnu promenu ruskog Ustava i pozvao je na održavanje prvog nacionalnog referenduma os 1993. godine da ih potvrdi.

Jednim potezom koji utire put za najveći politički potres u Rusiji u poslednjih deset godina, Medvedev je odstupio zajedno sa celim svojim kabinetom i dodatno rasplamsao sumnje koje su se pojavile odmah nakon Putinovog govora - predsednik Rusije nema nameru da odstupi sa vlasti nakon 2024.

Time što je delegirao predsedničku moć na parlament, premijera i Državni savet, Putin je maltene potvrdio dugogodišnje spekulacije da će nakon isteka mandata drugi put postati premijer ili predvoditi reformisano Državno veće.

Ostavka Medvedeva pre nego što bude održan predloženi referendum omogućava Putinu da sam imenuje premijera. A time i da potencijalno signalizira koga vidi kao svog naslednika na, tada već protokolarnoj, funkciji predsednika.

- Glavni zaključak Putinovog govora - kakvi idioti i/ili prevaranti su oni koji su govorili da će Putin otići sa vlasti 2024. - napisao je vođa ruske opozicije Aleksej Navaljni na svom Tviteru.

Šta posle 2024. ?

Putin je na čelu Rusije još od 2000. godine, što ga čini najdugovečnijim ruskim liderom još od Staljina. Pitanje šta planira da uradi posle 2024. godine kada mu ističe poslednji Ustavom dozvoljeni mandat već neko vreme je najvažnije političko pitanje u zemlji, a i šire.

Iako ima još četiri godine na raspolaganju, Kremlj se već uveliko priprema za to razdoblje i razmatra moguće opcije.

Najdirektniji, ali i najkontroverzniji potez koji bi Putinu omogućio da se kandiduje za treći uzastopni mandat je promena Ustava koja ukida ograničenje u broju vezanih mandata. Predsednik Rusije je današnjim obraćanjem stavio tačku na taj scenario.

Druga opcija bi podrazumevala da Putin ponovo postane premijer kao i 2008. godine kada je prvi put morao da prekine niz od dva vezana mandata. Mnogi analitičari su odbacivali ovaj scenario upravo zbog toga što se Putin i prošlog puta nerado zadovoljio drugom najmoćnijom funkcijom u zemlji.

Promene Ustava koje je danas najavio rešavaju ovaj problem. Predsednička funkcija bi postala protokolarna, dok bi stvarna moć, na kakvu je Putin i navikao, ležala u rukama premijera.

Još jedna od hipotetičkih mogućnosti, koju je takođe Putin danas potvrdio, bila je uzdizanje savetodavnog tela - Državnog saveta. Putin bi čak i na čelu Saveta nakon promene Ustava imao više moći od narednog predsednika.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Blic)