SVETSKI DAN SLOBODE MEDIJA
Kako smo dovde došli i gde je ta sloboda? Ključni trenuci u istoriji štampe koji su pokazali silu medija (FOTO) (VIDEO) (GIF)
Život u vremenu decentralizovane komunikacije i slobode informacije deluje kao nešto što su naši preci dugo gradili i iščekivali... Ipak, da li je to stvarno tako?
Objavljeno:
20:29h
Širom sveta 3. maj obeležava se kao svetski Dan slobode medija. Tim povodom, u Helsinkiju se organizuje i dvodnevna međunarodna konferencija, koju otvara generalni direktor Uneska Irina Bokova, kao i tamošnji premijer Juha Sipila.
Kako da sprečite Gugl da pamti sve što ste pretraživali?
-
Značaj slobodnih i nezavisnih medija za informisanje građana
je ključan za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja - poručila je Bokova povodom Svetskog dana slobode medija.
Iako je moto konferencije "Pristup informacijama i osnovnim slobodama kao osnovno pravo", a govornici puni beležaka o tome koliki je značaj slobode informisanja, zaštite slobode štampe od cenzure i sigurnosti novinara, realnost nam govori nešto sasvim drugačije: ocenjuje se da je sloboda medija na najnižem niovu u poslednjih 12 godina!
Dalo bi se pretpostaviti da je u eri interneta, u vremenu decentralizovane komunikacije i slobode informacije konačno postignut taj ideal. Apsolutna sloboda i deluje kao nešto što su naši preci dugo gradili i iščekivali... Ipak, da li je to stvarno tako?
S jedne strane, jeste, s obzirom na društvenu angažovanost koja se značajno podigla u savremenom svetu, sa internet revolucijama i, generalno, internetu kao otvorenoj, javnoj sferi, u onom Habermasovom smislu.
Ipak, mnogi su u skorijem periodu zbog te slobode gubili glavu, poput karikaturista Šarli Ebdoa, dok su drugi javno gonjeni zbog toga što su otkrivali velike tajne, poput Eda Snoudena i Džulijana Asanža. Nedavno smo imali i globalnu aferu zbog "Panamskih dokumenata", doduše iz kuhinje onih koji su iste te "slobodne" informacije godinama zloupotrebljavali. Postavlja se pitanje: treba li nam sloboda govora, medija i informacija, ako će neko da je koristi u pogrešne svrhe?
Afera veća od Vikiliksa i Snoudena zajedno: Kako predsednici, bogataši i šeici peru pare preko ofšora! (FOTO) (VIDEO)
ključni trenuci u istoriji slobode govora, kasnije i medija
399. p.n.e.
- Ako je uslov da me pustite na slobodu taj da više ne iznosim svoje mišljenje, o narode Atine, bolje me predajte bogovima! - izjavio je Sokrat na čuvenom suđenju.
1215.
Britanski kralj Džon potpisao čuvenu povelju sloboda, poznatiju kao Magna Carta, kojom je svojim pobunjenim grofovima dozvolio veće slobode. Taj čin smatra se kamenom temeljcem slobode govora u Engleskoj.
1516.
- Ako je zemlja slobodna, zašto jezici nisu? - napisao je čuveni Erazmo u svojoj "Edukaciji hrišćanskog princa".
1633.
Galileo Galilej stradao od Inkvizicije nakon tvrdnji da se Sunce ne vrti oko zemlje.
1644.
Pesnik Džon MIlton objavio pamflet Areopagitica, u kojem se pobunio protiv ograničavanja slobode štampe. - "Onaj koji uništava dobru knjigu, ubija smisao" - rekao je on tada.
1770.
- Gospodine Labe, prezirem ono što ste napisali, ali bih dao svoj život da bi se omogućilo dalje pisanje - rekao je Volter u čuvenom pismu.
1789.
Izašao temeljni dokument Francuske revolucije "Deklaracija o pravima čoveka", koja predviđa slobodu govora.
1859.
Filozof Džon Stjuart Mil objavio esej "O slobodi", u kojem je debatovao o toleranciji i individualnosti.
1948.
Usvojena Međunarodna deklaracija o ljudskim pravima, od strane UN. Ona poziva zemlje članice da promovišu ljudska, građanska, ekonomska i socijalna prava, uključujući slobodu izražavanja i veroispovesti.
1960.
Čuvena izdavačka kuća Pingvin izborila se za pravo da objavi seksualno eksplicitan roman "Ljubavnik lejdi Čaterli" od D.H. Lorensa.
1962.
"Jedan dan u životu Ivana Denisoviča" od Aleksandra Solženjicina podigla veliku buru u SSSR. Pisac koji je pisao o strašnim uslovima u Staljinovim radnim logorima prognan je 12 godina kasnije.
1989.
Iranski lider Ajatola Homeini doneo fetvu protiv pisca Salmana Ruždija zbog "bogohulnog" sadržaja svog romana "Satanski stihovi".
1992.
- I Gebels je podržavao slobodu govora, ali koja se njemu sviđa. Kao i Staljin. A kakva je onda to sloboda govora, ako je u stvari prezirete? - rekao je filozof Noam Čomski.
2004.
Holandski režiser Teo van Gog ubijen nakon objavljivanja svog filma o nasilju nad ženama u islamskim društvima.
Da li se išta promenilo posle afere Vikiliks na bolje
Udruženja novinara u Srbiji pozvala su medije da u 11:55 isključe ton i zamrače ekrane, u sklopu međunarodne akcije "Pet minuta gromoglasne tišine" kojom se upozorava na sve lošiji položaj novinara. Mi smo imali jedan problem: internet ne može da se ugasi.
(A.S.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!