HITLER JE ZBOG JEDNE STRATEŠKE GREŠKE PROMENIO CEO TOK ISTORIJE: Čovečanstvo nikada nije moralo da preživi rat!

Jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata bila bi ona koja se na kraju nikada nije dogodila - ali da jest, tok rata mogao je otići prema jednom sasvim drugačijem ishodu.

Naravno, kada govorimo o Drugom svetskom ratu, gotovo svaka bitka može se sagledati iz perspektive što bi bilo da je završila drugačije. Šta da Francuska nije pala tako brzo? Šta bi bilo da je nemačka vojska na Istočnom frontu birala neku drugu rutu? Što bi bilo da se iskrcavanje na Normandiju dogodilo u trenutku kada su Hitlerove snage bile u stanju pružiti veći otpor? Što da je japanski napad na Pearl Harbour zadao Amerikancima još veći poraz?...

Ali, jedna bitka koja je naročito intrigantna je ona, kako smo i spomenuli, koja se uopšte nije dogodila - govorimo o nacističkoj "Operaciji Morski lav" (Unternehmen Seelöwe), a ona je označavala plan kopnene invazije na Britaniju preko kanala La Manš...

Nakon što je pala Francuska, Adolf Hitler počeo je intenzivnije razmišljati o pokoravanju Britanije kao o narednom velikom pohodu. Ali, i on i nemački vojni vrh bili su poprilično skeptični u pogledu uspeha takve operacije. Naime, da bi uspeli iskrcati se na obalu Britanije, kamoli pokoriti je, morali su prvo zadobiti jasnu vojnu superiornost, na moru i u vazduhu, nad kanalom La Manš. Ipak, nemačka vojska i mornarica intenzivno su se pripremali za takav scenario - već su doveli dosta opreme na obalu, ali u vazdšnoj Bitki za Britaniju nemačka Luftwaffe nikako nije uspela nadjačati britanske vazdušne snage, štoviše, izgubili su puno više aviona nego što su očekivali.

17. septembra 1940. Hitler je odlučio trajno odložiti Operaciju Morski lav i na kraju ista nikada nije pokrenuta.

Samu operaciju Hitler je osmislio u julu te iste 1940. godine. Zapravo preferirao je da Britanija potpiše mirovni sporazum, odnosno da izađe iz rata, ali uvidevši da se to neće dogoditi, alternativa je bila invazija.

Plan invazije na Britaniju

U svojoj izvršnoj naredbi vojnom vrhu pod brojem 16, Hitler navodi: "Pošto Engleska, uprkos beznadnoj vojnoj situaciji, i dalje ne pokazuje znake da je spremna prihvatiti mirovni sporazum, odlučio sam pripremiti, a ako bude potrebno i implementirati, operaciju iskrcavanja. Cilj ove operacije je eliminisati Englesku kao bazu od kuda se vodi rat protiv Nemačke, a ako bude potrebno okupiraćemo celu zemlju u potpunosti".

Hitler je definisao četiri uslova koji moraju biti zadovoljeni da bi operacija mogla da počne: 1) Britanske vazdušne snage (RAF) moraju biti do te mere razbijene da više ne mogu znatno zapretiti nemačkom prelasku kanala.

2) Britanske mine moraju se ukloniti na mestima gdje će nemačke snage preći kanal, a moreuz Dover mora biti blokiran s obe strane s nemačkim minama.

3) Obalnim područjem između okupirane Francuske i Engleske mora dominirati teška artiljerija.

4) Britanska mornarica mora biti znatno angažovana u Severnom moru i na Mediteranu, tako da ne može intervenisati kada dođe do nemačkog prelaska.

Taj plan Hitler je tada proslijedio dvojici koja su trebala isti pripremiti i potencijalno pokrenuti - prvi je bio glavni komandant nemačke mornarice, Erich Raeder, dok je drugi bio glavni komandantnjemačkih vazdušnih snaga, Hermann Göring. Ali, i Raeder i Göring nisu bili previše entuzijastični... Čak su to jasno dali do znanja i svom šefu Hitleru. Nadalje, bili su kritični prema činjenici da Hitlerova direktiva ne uključuje stvaranje zajedničkog operativnog centra za mornaricu i vazdušne snage (kao što će kasnije biti slučaj u iskrcavanju saveznika na Normandiju kada su kopnene snage, mornarica i zračne snage zajedno upravljane iz Vrhovnog sedišta savezničkih ekspedicionih snaga - SHAEF).

Dakako, mnogi istoričari i vojni stručnjaci i danas vode debate po pitanju "što bi bilo, kad bi bilo". Među nekima vredi konsenzus da je Hitler mogao izvesti tu operaciju, i to uspešno. Preuzimanje Britanije bio bi potez koji bi itekako povećao Nemačkoj šanse da dobije Drugi svetski rat. Zašto onda nije pokušao? Neki smatraju kako Hitler jednostavno nije imao volje pokoriti Britaniju, čak ju je potajno i cenio te je zamišljao scenario u kome bi Britanija ostala carstvo, jednog dana možda i savezničko, dok bi nacistička Njemačka preuzela potpunu dominaciju nad Evropom. Nadalje, dok su Raeder i Göring po naredbi još pripremali snage za operaciju koja se nikada neće dogoditi, Hitler je već intenzivno razmišljao o pokretanju jednog drugog velikog napada... napada na SSSR.

Dakako, kako i znamo, napad Nemačke na SSSR uslediće 22. juna naredne godine, 1941. Uprkos ogromnim žrtvama, Hitler će tu bitku sa Staljinom izgubiti i to će biti početak skorašnjeg kraja Trećeg rajha. Iz te perspektive napad na SSSR bila je jedna ogromna strateška greška za Hitlera koja će ga koštati rata. Naime, za razliku od Britanije s kojom je sporazum tako jako želio, sa SSSR-om ga je već imao (Pakt Ribbentrop-Molotov), ali odlučio ga je prekršiti početkom leta 1941. i sve drugo je istorija, ona pisana, ona koja se dogodila. Operacija Morski lav će pak ostati deo istorije koja se mogla dogoditi, srećom pa nije, jer u protivnom možda bi Treći rajh još uvek postojao.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Advance.hr)