9 DRŽAVA EU PRIDRUŽILO SE MAKRONOVOM PREDLOGU ZA ZAPADNI BALKAN: Šta sad to znači za Srbiju, ULAZIMO U EU ILI NE?

Mesec dana bilo je dovoljno da francuski predlog za proširenje Evropske unije (EU) dobije protivtežu, u vidu dokumenta koje je potpisalo devet zemalja članica, a koji se takođe bavi ovim procesom, i time kako bi on mogao da bude efikasniji.

Razlika u odnosu na "non pejper" francuskog predsednika Emanuela Makrona ima, ali krajnji cilj nije promenjen - punopravno članstvo u EU.

I ovaj predlog, koji su potpisale Austrija, Estonija, Italija, Češka, Letonija, Slovenija, Poljska, Litvanija i Malta predviđa grupisanje poglavlja po tematskim oblastima, pristup na osnovu zasluga, stogo i pošteno uslovljavanje, podsticaje za zemlje kandidate, a insistira i na dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji.

U dokumentu, između ostalog, piše da početak novog zakonodavnog ciklusa EU pruža priliku za ponovni podsticaj inegraciji Zapadnog Balkana u EU, ali i da "unutrašnja reforma EU ne može biti preduslov za proširenje".

- Stoga, radujemo se predlozima Komisije za poboljšanje procesa proširenja. U svemu ovome trebalo bi da se konsultuju partneri sa Zapadnog Balkana - piše između ostalog u ovom predlogu, u kome se ističe da "naša vrata ostaju otvorena".

Poglavlja po oblastima

Izvori "Blica" iz Brisela navode da u dokumentu piše da sve ovo ne dovodi u pitanje odluke o otvaranju pregovora o pristupanju sa Albanijom i Severnom Makedonijom, koje bi najkasnije trebalo da budu donete do marta 2020. godine, "kako bi se ispunile obaveze EU".

Takođe, ovaj "non pejper" predviđa da se ne otvaraju poglavlje po poglavlje, već da se ona grupišu po oblastima i tako, grupno, ali i paralelno, otvaraju i zatvaraju.

Ovo je, možda, i glavna razlika u odnosu na francuski predog reforme pristupanja, koji je predvideo sedam faza pregovaračkog procesa. Za razliku od njega, koji je predvideo otvaranje faza jednom za drugom, ovaj predlog zemalja članica predviđa paraleno otvarananbje više grupa poglavlja.

"Bez 15 novih rampi"

Prema "Blicovim" informacijama iz Brisela, "ovo je očigledna poruka Francuskoj čija akcija, voljno ili slučajno, vodi ka razvodnjavanju procesa proširenja.

- Dakle, namera je da se Francuzima omogući da izađu iz trenutne situacije uzdignute glave, da se tu i tamo promeni proces, ali ne da se uvede 15 novih rampi ka članstvu. Najbitnije je da se ponavlja da je cilj da zemlje Zapadnog Balkana budu članice Unije, kao i da reforma procesa ne sme da spreči otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom - priča naš izvor.

U sada već drugom "non pejperu" po redu, posebna pažnja posvećena je poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Ona su, inače, i do sada bila "uslovna, s obzirom da se prva otvaraju i poslednja zatvaraju, a ovim dokumentom se potvrđuje njihova važnost i traži se da se ovom pitanju pristupi putem prioriteta, jasnih preporuka, i vremenskih rokova, navodi "Radio slobodna Evropa" (RSE).

- Napredak u reformama, posebno u oblasti vladavine zakona, trebalo bi da se održi i ubrza - navodi RSE detalje iz najnovijeg "non pejpera".

Portal piše i da EU i države članice treba da pruže veću podršku implementaciji evropske pravne tekovine, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da bi ispitivanje zakonodavstva koje pokriva ova poglavlja trebalo da započne u trenutku odobravanja kandidatskog statusa.

Finansijski podsticaji

Kao i u francuskom, i u ovom "non pejperu" se predviđa finansijski podsticaj za zemlje kandidate, što bi trebalo da bude neka vrsta nagrade za napredak. Između ostalog se pominje poboljšanje koordinacije finansijske podrške za region kao i povećana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, s ciljem povećanja investicije.

Ovo se, inače, naslanja na francuski predlog koji takođe predviđa finansijske podsticaje za one koji su uspešni i napreduju ka članstvu.

Države potpisnice ovog dokumenta smatraju da bi politički podsticaji trebalo da uključuju i godišnje susrete na nivou EU lidera i Zapadnog Balkana, kao i veće učešće predstavnika regiona na neformalnim sastancima Saveta.

Kako će na kraju izgledati dokument koji će se baviti reformom procesa pristupanja, i šta će sve predviđati, za sada je nepoznanica. Međutim, već u januaru sledeće godine stvari bi mogle da budu jasnije, do kada je i rok da članice izađu sa zajedničkim predlogom.

Ono što je sasvim sigurno jeste da će kompromis morati da se nađe jer je Francuska kandidovala temu i pokrenula raspravu, ali je isto tako jasno da bez promene metodologije na kojo je insistirao predsednik Francuske Emanuel Makron, Severna Makedonija i Albanija neće dobiti "zeleno svetlo" za početak pregovora sa EU.

BONUS VIDEO:

3. SASTANAK VLASTI I OPOZICIJE: Dolazak učesnika dijaloga u Skupštinu Srbije (VIDEO)

(Espreso.co.rs)