PROTIV HANDKEA USTAO I DOMAĆI PISAC: Dobitnik NOBELA U KLINČU SA KOLEGOM!

Austrijskom piscu Peteru Handkeu danas je uručena Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu, a, kao i u trenutku kada je u oktobru objavljeno njegovo ime, ponovo se digla prašina među onima koji ovu odluku Švedske akademije žele da ospore.

Većina zemalja regiona najavila je bojkot, a na društvenim mrežama se šire negativni komentari.

Kako mnogi strani mediji pišu, očekuje se da će stotine ljudi prisustvovati protestima protiv Handkea na centralnom trgu u Stokholmu, dok je drugai protestni skup planiran ispred koncertne dvorane gde se održava ceremonija.

Svečanosti neće prisustvovati predstavnici Albanije, lažne države Kosovo, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije.

Kako je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo na svom profilu na tviteru, ta zemlja neće imati predstavnika zbog "dodele nagrade osobi politički angažovanoj u davanju podrške velikosrpskoj politici Slobodana Miloševića 90-ih godina prošlog veka".

Spisku onih koji bojkotuju pridružila se Turska zbog, kako je navedeno, negiranja "genocida" u Bosni. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kazao je da zbog izbora Handkea "Nobel nema vrednost".

- Dodela Nobelove nagrade za književnost na dan ljudskih prava figuri koja negira genocid u Bosni i Hercegovini nije ništa drugo do nagrađivanje kršenja ljudskih prava - kazao je on turskoj televiziji.

Među najglasnijima u osudi na Tviteru je Piter Mas, američki novinar i pisac, koji je burno izrazio svoje protivljenje. Na njegovom profilu na Tviteru od juče je objavljen niz njegovih tekstova iz arhiva "Vaštingon tajmsa" iz devedsetih godina, a nekoliko puta "šerovao" je i hešteg #BosniaWarJournalists.

- Novinari koji su pratili rat u Bosni zauzimaju stav protiv Nobelove nagrade za Petera Handkea. Koristeći hešteg #BosniaWarJournalists, oni opisuju onome čemu su svedočili devedesetih - naveo je Mas.

Pod pomenutim heštegom oglasili su se, između ostalih, i Kristin Amanpur sa Si-En-En-a, Samanta Pover, koja je devedsetih radila kao ratni reporter za nekoliko medija, između ostalih "Boston gloub" i "Ekonomist", Rodžer Koen, u to vreme dopisnik "Njujork tajmsa" sa Balkana, Šri Fink, Dženin di Ðovani i drugi.

Mediji na nemačkom pišu o tome da ta nagrada šteti srpskoj demokratiji. Navodi se, između ostalog, da Handke toj nagradi nije dorastao, a citirali su i pisca iz Beograda Filipa Davida koji je kazao da je "Handke moralna nula".

- Teško je, ako ne čak i nemoguće, Handkeovo celokupno književno delo odvojiti od njegovih političkih aktivnosti. Nobelova nagrada će nesporazume u našoj regiji još jednom produbiti i rane devedesetih ponovno otvoriti - kazao je književnik.

Takođe, uoči same dodele 115 srpskih intelektualaca - univerzitetskih profesora, naučnika i književnika potpisalo je pismo podrške slavnom piscu koje je namenjeno Nobelovom komitetu, inostranoj i domaćoj javnosti.

Kako pišu strani mediji, Handke nije pozvan na tradicionalnu manifestaciju za laureate sa srednjoškolcima u predgrađu Stokholma, gde su mnogi studenti stranog porekla. Olga Tokarčuk će, međutim, prisustvovati.

Austrijski pisac u intervjuu za RTRS rekao je da nije očekivao kampanju koja se vodi protiv njega i da je imao ideju da pokuša da pomiri stavove.

Handke je dodao da voli Banjaluku i da bi voleo na proleće da dođe u Republiku Srpsku.

- Voleo bih da sretnem jednu majku sa jedne i jednu sa druge strane. Jednu majku iz Kravice, gde je bio početak svih masakra i jednu majku iz okoline Srebrenice. To je bila moja ideja, ali mislim da je bila pomalo naivna. Mislim da u ovom trenutku tu ideju ne mogu realizovati - rekao je Handke.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)