NAUČNICI SU VAN SEBE: Prema Zemlji juri nepoznata kometa!

Nešto čudno leti prema nama. Nešto malo i hladno i neobično brzo. Niko ne zna odakle dolazi ili kuda ide. Ali nije odavde. Ovo je međuzvezdana kometa - drevna kuglica leda, plina i prašine, formirana na zaleđenim obodima daleke zvezde, koju je neki splet gravitacije bacio na put prema nama, piše Washington Post.

Astronomima je ova kometa pravi mali paket podataka iz svemira – deo udaljenog mesta na koje ljudski rod nikad neće doći, ključ za sve svetove.

To je tek drugi međuzvezdani 'uljez' koji su naučnici videli u Sunčevom sistemu. Prateći kretanje komete, mereći je i prateći njeno ponašanje, istraživači traže tragove o mestu iz kojeg je došla i prostoru koji je preletela da bi došla u naš sistem.

Već su pronašli molekul koja se temelji na ugljeniku i eventualno vodi - dve poznate hemikalije u takvom vanzemaljskom objektu. Dok sunce zalazi iza planina Tennessee, a zvezde počinju jače da svetle i, astronom Doug Durig penje se na krov svog opservatorijuma i pali tri teleskopa usmerena prema nebu.

Postoje čak i planete koje kruže oko žutog sunca veličine poput našeg - iako ništa do sada pronađeno ne može odgovarati atmosferi koja ima zrak i duboke, plave okeane poput Zemlje. Ipak, čak i kada se gledaju kroz najmoćnije teleskope, egzoplaneti nisu vidljivi išta više od mrlja svetlosti. I nijedan živ čovek nema nade da putuje do neke druge zvezde jer samo približavanje najbližoj bi trajalo 40 000 godina.

Najbolja nada naučnika za pomno ispitivanje drugog sunčevog sistema bila je čekanje da nam dođe komadić jednog od njih. Bilo je to 30. avgusta, u mirnim trenucima pre zore, kada je samouk astronom u krimskom planinskom selu uočio bledu mrlju na horizontu, jedva prepoznatljivu na svetlucavoj pozadini zvezda. Gennady Borisov predao je svoja zapažanja Centru za male planete, astronomskoj klinici, za informacije o malim telima u Sunčevom sistemu.

Jedne noći kasnije, na pola puta preko planete, čudan izveštaj uhvatio je Durig. "Ja sam bio druga osoba koja je to posmatrala.To je potvrdilo da je kometa stvarna", rekao je Durig. U roku od nekoliko dana naučnici su prikupili dovoljno podataka kako bi izračunali orbitu kometa. Ali nisu pronašli ovalni put kojim se komete obično kreću oko sunca. Umesto toga, orbita je bila hiperbolička - nije se zatvarala u sebe. Objekt je takođe putovao ludom brzinom od 93.000 milja na sat, daleko brže od bilo koje komete, asteroida ili planeta koji kruže oko našeg sunca. "Wow", rekao je Davide Farnocchia, navigacijski inženjer u NASA-inom laboratoriju za mlazni pogon, koji je među prvim ljudima utvrdio da je kometa poticala iz drugog sistema.

Zato ih je oduševio novi međuzvezdani putnik. Nova kometa, koja je dobila ime 2I / Borisov u čast astronoma koji ga je prvi uočio, a očekuje se da će biti na dosegu teleskopa do jeseni 2020. Prema svom najbližem pristupu, sledećeg meseca, biće dvostruko dalje od Zemlje koliko je Zemlja udaljena od Sunca. Iako je u Sunčev sistem ušao iz pravca zvežđa Kasiopeja, naučnici još ne znaju odakle dolazi 2I / Borisov, niti koliko je dugo letio međuzvezdanim prostorom. S obzirom na trenutnu brzinu, uvereni su da putuje milionima ili milijardama.

Nađeno je da komete u našem solarnom sistemu sadrže neke od osnovnih sastojaka za život: vodu, ugljik, čak i složene organske spojeve. Sada bi nam 2I / Borisov mogao reći jesu li bitne životne molekule bile među sastavnim delovima sveta izvan našeg vlastitog. Ove jeseni Bannisterov kolega Alan Fitzsimmons otkrio je hemijski spoj koji emituje ova kometa. Razdvajajući svetlost od 2I / Borisova na njegove sastavne delove, njegov je tim pronašao tragove cijanogena, molekule napravljene od ugljikovog atoma i atoma dušika spojenih zajedno. "Kad sam to video, vikao sam od sreće, nešto što nije prikladno ponoviti u medijima", prisetio se Fitzsimmons. Nekoliko dana kasnije astronom Adam McKay otkrio je kako kiseonik struji iz komete, pokazatelj da sunčeva svetlost udara u vodu na površini i razbija molekulu. Ako se potvrdi, ovo bi bilo prvo otkrivanje vanzemaljske vode u našem sunčevom sistemu.

Prostor iza Neptuna i dalje nosi milione ledenih tela koja se mogu izbaciti iz orbite i izvan sunca. Ako se bilo koji od ovih raspršenih fragmenata uvuče u drugi sistem i počne da žari u toplini njegove zvezde, pojaviće se kao međuzvezdana kometa onima koji ga možda posmatraju.

"Postoji univerzalnost u tome, što je neverovatno". "Naš planetarni sistem je utkan zajedno s drugim planetarnim sistemom od strane tih malih lutalaca koji su se kretali po galaksiji." Dosledna opažanja poput ove, koja se svake večeri izvode s istim instrumentima, biće još važnija kada kometa postane vidljiva u Južnoj hemisferi, na kojoj su postavljeni mnogi najveći svetski teleskopi. "Ako možemo da dobijemo najbolju moguću putanju, možemo da je pratimo tačno u kom smeru ulazi, pa možda možemo otkriti odakle je stigla ", rekao je Farnocchia, inženjer Laboratorija za mlazni pogon. Identifikovanje matične zvezde ove komete bio bi ogroman podvig, astronomski ekvivalent pronalaska poruke u boci osobi koja ga je poslala pre milion godina s milijardi milja daleko. Možda se ne ispostavi da je to moguće, priznaje većina naučnika . Ali možda je to u redu, kažu. Jer će kometa već otkriti toliko toga drugog. To će nam reći nešto o rađanju solarnih sistema. To će povezati naš dom s jelovanjem šire galaksije. A sada kada smo to videli lakše je verovati da ih se može pronaći još.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Express.hr)