RUSIJA I ZAPAD VODE ŽESTOKI RAT, ALI NE ORUŽJEM: Slučaj SERGEJA SKRIPALJA otkrio je mračnu pozadinu KONTROLE VESTI

Na industrijskom imanju na periferiji švajcarskog grada Spiez nalazi se višespratni betonski kancelarijski blok obrubljen parkingom i fudbalskim terenom.

Skromna kapija sa malom pločom je sve što pozdravlja posetioce. Reka teče iza zgrade, a izvire iz vrhova masiva Bluemlisalp iznad.

Ovo je bernski Oberland, regija Švajcarske gde se Džejms Bond sreo sa Blofeldom u planinskom utočištu; gde je Šerlok Holmes navodno stradao.

Zgrada o kojoj je reč, na mestu švajcarske Savezne kancelarije za civilnu zaštitu, možda predstavlja dom za samo 98 akademika, inženjera, pripravnika i tehničara - a ipak je institucija koja se tamo nalazi, laboratorija Spiez, svetski poznata. Elitno postrojenje za globalne nuklearne, hemijske i biološke pretnje, jedno je od ograničenog broja lokacija koje je Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) odredila za istraživanje i analizu. Osigurana pod zaštitnim ogrtačem diplomatske neutralnosti zemlje, laboratorija Spiez svoj posao obavlja sa malo fanfara ili kontroverzi.

Tokom nekoliko meseci 2018. godine, međutim, ovo postojenje je zaustavljeno, jer se laboratorija našla u sukobu između Rusije s jedne strane i Ujedinjenog Kraljevstva i Zapada s druge. Od pokušaja atentata na diplomate iz zapadnih prestonica, taj sukob narasti, uvlačeći u sebe i napad hemijskim oružjem i skandale oko ruskog sportskog dopinga, piše Atlantic.

Kroz sve to Rusija i Britanija su prolazile maksimalno koristeći svoje PR službe, izlažući pukotine u svojim sistemima i društvima. Ipak, dok su se NATO lideri ove nedelje sastali u Londonu da bi razgovarali o budućnosti vojne alijanse 70 godina nakon njenog osnivanja, pojavljuju se i druge lekcije, koje nas uče o kontekstu sukoba Rusije i Zapada - koji se bore oko uticaja, poštovanja, bezbednosti, i sirove geopolitičke moći.

Dok je NATO osnovan da ujedini zapadni svet protiv pretnje vojne agresije Sovjetskog Saveza, čime je na kraju doprineo propadanju komunističkog bloka, alijansa je danas suočena sa nepokolebljivom Rusijom koja nastoji da iskoristi propagandu i dezinformacije kako bi sejala zbrku i nezadovoljstvo.

Rusija pokazuje spremnost da iskoristi svoju tradicionalnu vojnu silu i obaveštajne agencije za širenje svog uticaja. To je Moskva koja je sposobna da pokaže nesrazmernu moć - uprkos tome što je zbog zapadnih zemalja uskraćena za razvijenu ekonomiju i resruse - to čini zahvaljujući mreži međunarodnog uticaja, agresije, taktičkog lukavstva i kriminaliteta.

U isto vreme, NATO i njegove članice su podeljene, ometane i nemaju koherentnu strategiju za rešavanje ruskih pretnji. Velesilu grupe, Sjedinjene Države, predvodi predsednik čija je posvećenost osnovnom principu kolektivne odbrane saveza dovedena u pitanje; njene druge značajne članice troše domaće svađe (Britanija), dovode u pitanje stratešku budućnost NATO-a (Francuska), ili im nedostaje vojna moć i politička volja da popune prazninu (Nemačka).

A suočeni s novim nizom pretnji od Rusije, alijansa je više puta bila uhvaćena nepripremljena, ponekad zahvaljujući sopstvenim greškama, ali takođe u malom delu zbog nedostatka dugoročne vizije da se učini bilo šta drugo osim da se - smanje tenzije. Uprkos tome što je Rusija koristila hemijsko oružje na ulicama zemlje koja je članica NATO-a (Britanija) međunarodno "zamrzavanje" zemlje već počinje da se topi, njena ekonomija raste, a njeno vođstvo, suprotno tome, ostaje sigurno. Uspešno je proširila svoj uticaj na Bliskom Istoku i osigurala je svoju aneksiju Krima.

Period od pokušaja ubistva bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u martu 2018. godine do velikog zapadnog protvnapada koji je razotkrio ponašanje Moskve u oktobru 2018. godine nudi prozor ne samo u ove izazove, već i u druge koji se tek pojavljuju, dok tehnološki napredak dovodi do informacijskog rata, piše Atlantic.

Detalji o trovanju Skripalom su dobro poznati: U noći 4. marta 2018. godine, bivši ruski špijun, koji je živeo u penziji u Britaniji, bio je zajedno sa svojom ćerkom, koja je bila u poseti iz Rusije, i zapenio je na usta na klupi u parku u Salisburiju, 90 milja jugozapadno od Londona. Osam dana kasnije, tadašnja britanska premijerka Tereza Mej službeno je optužila Rusiju da je izvršila napad.

Britanska vojno-istraživačka ustanova Porton Daoun- koja je pored Spiez laboratorije jedan od ekspertskih centara akreditovanih od OPCV - utvrdila je da su Skripaljevi otrovani nervnim agensom zvanim Novičok. Hemijsko oružje, rekla je Mej, u zemlju su krijumčarila dva agenta koji su radili za rusku vojno-obaveštajnu agenciju, GRU. Kao odgovor, Britanija i njeni saveznici u 28 zemalja proterali su više od 150 osumnjičenih ruskih špijuna.

Rusija je protestovala zbog svoje navodne nevinosti i osudila zapadni odgovor. (Skripalj i njegova ćerka su na kraju preživeli. Druga žena, Dovn Sturges, umrla je, nakon što je na zglobove isprskala ono što je smatrala parfemom, ali u stvari je bio Novičok, a policajac je hospitalizovan tokom istrage o trovanju Skripaljevih).

Do trenutka kada je Mej iznela svoj stav u Parlamentu, ruska kampanja za diskreditaciju već je bila u punom jeku. U samo prvoj sedmici nakon pokušaja atentata, prema pet britanskih zvaničnika koji su razgovarali sa Atlanticom, američka vlada je pratila 11 alternativnih teorija o trovanju Skripalom koje su sve nastale u Rusiji.

Izveštaj iz King's College London iz marta 2019. godine otkrio je da su kompanije koje je finansirala ruska vlada, RT i Sputnik, odgovorne za 138 zasebnih i često oprečnih vesti o trovanju Skripalja tokom četiri nedelje nakon incidenta. One uključuju tvrdnje da je otrov proizašao iz Porton Dovna; da Skripalji nikada nisu bili otrovani; čak je i to da je trovanje zamišljeno da odvrati pažnju od Bregzita. Ruski mediji takođe različito spekulišu da je u pitanju britanska zavera, američka zavera, ukrajinska zavera ili zavera u okviru Rusije. Mej je rekla članovima Parlamenta da je lično optužena da je izmislila Novičok.

Objavljivanje takvih vesti nedeljama i mesecima nakon napada na Skripalja - i njihov uspeh u dostizanju široke i prijemčive publike - pojavljuje se na spiskovima najprisutnijeg sadržaja na društvenim medijima iz tog perioda. Ove podatke za The Atlantic prikupila je monitoring kompanija NewsWhip, koja prati koliko je „interakcija“ određene vesti prikupljeno na web lokacijama društvenih medija kao što su Fejsbuk, Tviter i Pinterest - mereno brojem lajkova, deljenja ili komentara.

Cilj Moskve, prema zvaničnicima Velike Britanije koji su zaduženi za nadgledanje i suprotstavljanje ruskom propagandnom ratu, bio je jednostavno preplavljivanje društvenih medija lažnim narativima i informacijama koje bi dovele u pitanje utvrđene britanske i zapadne pozicije. I to ne sa ciljem da ponudi jedno posebno alternativno objašnjenje, već jednostavno da dovoljno zamutite vode da bi ljudi doveli u pitanje vlastitu vladu.

Rusija negira navode i optužuje vladu SAD za manipulisanje medijima protiv curenja i cenzure. Ova ruska strategija je poznata bivšim sovjetskim satelitskim državama u Istočnoj Evropi (kao i Sjedinjenim Državama tokom predsedničkih izbora 2016.), rekli su zvaničnici i eksperti za Atlantic.

I početkom leta 2018. godine u Londonu su se pojavili znakovi da to ima neki efekat. Ankete sprovedene u mesecima nakon trovanja pokazale su da značajan deo stanovništva ne veruje u tvrdnju britanske vlade da Rusija stoji iza napada, prema službenim podacima, a većina skeptika bile si osobe od 18 do 24 godina.

Dana 14. aprila 2018. godine RT je objavio članak koji će postati 2018. godine o najpopularnija vest o incidentu, prema broju interakcija na mreži, pokazuju podaci NewsWhip-a. Prema RT-u, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da je "švajcarska laboratorija" otkrila da se za trovanje Skripaljevih koristio drugačiji toksin - ne Novičok, već BZ, koji je, kako je RT rekao, "u službi" u Sjedinjenih Država, Britanije i drugih zemalja NATO-a.

A ipak, članak je bio u potpunosti pogrešan. Spiez je zaista bio jedan od malog broja međunarodnih centara koje je OPCV izabrao da potvrdi zaključke Portona Dauna i pronašli su drugačiji toksin od Novičoka. Ali to je bio deo procedure: nakon što je primio uzorke od trovanja Skripaljevih iz Velike Britanije, OPCV je, prateći protokol, dodao novu supstancu u seriju za kontrolu kvaliteta - u stvari test kako bi se osiguralo da su rezultati Spiezove i druge laboratorije bili tačni. Ako nisu pronašli dodavani element, onda im se ne može verovati sve što su pronašli. Toksin koji je dodao OPCV bio je derivat BZ.

Spiez su u početku objavili tvit u kojem su rekli da ne mogu da komentarišu Lavrovove tvrdnje, a kasnije su objavili još jednu tvrdnju da je "bez sumnje Porton Daun identifikovao Novičoka."

Velika Britanija nije odgovorila na Lavrovove tvrdnje. Spiezov tvit koji delimično ispravlja priču dobio je samo oko 1.000 retvitova - manje od jedan procenat angažmana koji su zabeleženi u originalnoj RT vesti.

Slučaj ove vesti pokazuje kako moskovska propagandna mašinerija aktivno širi dezinformacije, a jedan drugi slučaj prikazuje kako Rusija iskorišćava greške zapada u svoju korist.

Independent, britanski portal, 3. aprila objavio je priču zasnovanu na intervjuu Garija Aitkenheda, izvršnog direktora Porton Douna. Aitkenhed je rekao da je britanska ustanova potvrdila da je toksin korišćen u Salisburiju Novičok, ali da njegovi naučnici "nisu utvrdili tačan izvor" odakle dolazi.

Međutim, samo nekoliko dana ranije - tadašnji ministar spoljnih poslova Boris Džonson je tvrdio da je Porton Daun potvrdio da nervni agent potiče iz Rusije. Očigledna kontradikcija eksplodirala je na internetu, pri čemu su je dodatno širile pristalice Kremlja, kao i ruska ambasada u Skoplju, Severna Makedonija, novinar RT u Severnoj Americi, pa čak i Fejsbuk nalog, „San Diego Za Bernija Sandersa 2020".

Britanija je požurila da sanira štetu nakon što je jedinica za brzo reagovanje u Dauning Streetu 10, koja prati mrežni saobraćaj i usko sarađuje sa komunikacionim timom za nacionalnu bezbednost, primetila da priča raste na internetu.

Kasnije tog dana, Porton Dovn pokušao je da razjasni Aikenhedove primedbe, tvitnuvši da su „stručnjaci ustanove precizno identifikovali nervni uzročnik kao Novičok.

- Nije, i nikada nije bila naša odgovornost da potvrdimo izvor otrova. - napisali su.

Sedmicu kasnije, Ujedinjeno Kraljevstvo je objavilo pismo upućeno savetniku za nacionalnu bezbednost generalnom sekretaru NATO, kojim je formalno izneta optužnica protiv Rusa.

U isto vreme kada se dogodio medijski blitz, ruska ambasada u Londonu pisala je pismo za pismom Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije sa nizom detaljnih pitanja za koja su britanski zvaničnici tvrdili da su usmerena da zaokupe njihovo vreme i pažnju.

Od 6. marta - dva dana nakon pokušaja atentata na Skripalja - do 18. februara 2019., ambasada je izdala desetine verbalnih ispisa ili zvanične diplomatske prepiske, sa 41 zahtevom i 57 pitanja. (Ruska ambasada je objavila spisak ovih zahteva.) Unutar vlade Velike Britanije, jedan zvaničnik je rekao za Atlantic, ova akcija je nazvana "diplomatskim DDoS napadom", što je referenca na sajber-napad u kome se server iskuljučuje tako što ga "preopetrete informacijama".

U isto vreme, na internetu je otkriven porast ruskih bot aktivnost. U šest nedelja posle trovanja Skripalja, pa sve do vazdušnih napada koji su 13. aprila na Siriju pokrenuli Velika Britanija, SAD i Francuska, kao odgovor na hemijski napad sirijskog predsednika Bašara al-Asada, britanski zvaničnici kažu da su izračunali porast od 4.000 procenata u ovoj vrsti aktivnosti.

GRU, ista organizacija koja je poslala dvojicu agenta u Salsburi, takođe je igrala ulogu, i Spiez je, opet, bio u središtu toga. U maju 2018. godine, OPCV-ovi objekti širom sveta dobili su e-mail od Laboratorije Spiez u kojem je bio poziv na konferenciju za specijaliste hemijskog i biološkog rata. Sama konferencija bila je stvarna, treći takav sastanak koji je organizovala švajcarska istraživačka lokacija, a imejl adresa je poslata sa imenom Švajcarskog saveznog ministarstva odbrane, vladine agencije zadužene za laboratoriju. U prilogu je bio Word dokument koji je trebao da sadrži informacije o sastanku.

Bilo je, međutim, malih detalja sa kojima sve nije bilo u redu: recimo, nijansa crvene boje na švajcarskoj zastavi u gornjem levom uglu dokumenta je bila pogrešna. U stvari, Word dokument je sadržao zlonamerni softver koji bi se ugradio u bilo koji računar koji je otvorio datoteku. Ali bilo bi potrebno nekoliko nedelja da to iko primeti, a tek u julu 2018. godine Spiez je na svom Tvitter nalogu izdao upozorenje da je e-pošta poslata u njihovo ime bez njihovog znanja, i da je ona u stvari bila sofisticirani napad. Trojanski konj poznat kao napredna uporna pretnja, koji omogućava napadačima potpunu kontrolu nad kompromitovanom mrežom domaćina.

Ko stoji iza napada - i čemu su se nadali - nikad nije potvrđeno. Ruska ambasada je odbila da se bavi ovim konkretnim slučajem kada ih je Atlantic pitao. Kasperski, firma za sajber-sigurnost koja je analizirala incident, rekli su da ne znaju sigurno ko su hakeri, da li su bili uspešni ili čak koji im je bio cilj.

Kroz posebna „tajna vrata“ iz ulice 10 Dauning Strit, duboko u kabinetu u centralnom Londonu, nalazi se glavni centar vlade za hitne slučajeve: Savet za informisanje kabineta A - ili Kobra. Ovo je britanski ekvivalent Situacijske sobe Bele kuće. To je mesto gde se u kriznim vremenima održavaju hitni sastanci, radi koordinacije strategije u najsigurnijem okruženju.

U okviru Kobre nalaze se brojni saloni u kojima zvaničnici mogu slušati šta njihovi ministri unutra razgovaraju. Tokom proleća i leta prošle godine, grupa nekih od najviših zvaničnika vlade za komunikacije, nazvana "Comms Cobra", svakodnevno se sastajala da bi razgovarala o tome kako da odgovori na ruski dezinformacijski napad. Bili su u režimu pune krize - ne samo da je ruska kampanja bila prevelika u svom obimu, već je Rusija, čini se, bila korak ispred Velike Britanije.

Među merama koje je grupa preduzela bila je da učvrsti krug upletenih ljudi. U jednom trenutku tokom leta broj ljudi, vladinih odeljenja i agencija uključenih u reagovanje na slučaj Skripalj bio je ogroman. Odeljenje za životnu sredinu je vodilo čišćenje, a matična kancelarija se bavila sigurnošću, dok su londonska metropolitanska policija, britanske obaveštajne službe i lokalne policijske snage vršile istragu. Takođe su bili uključeni lokalni saveti Salsburija, Ministarstvospoljnih poslova i kabinet. Uvedeni su novi procesi, podižući nivo službene tajnosti nekih komunikacija i rezultirajući često glomaznim postupcima.

5. septembra 2018. Britanija je napokon zadala svoj prvi udarac. Mej je rekla Parlamentu da su dvojica ruskih špijuna odgovornih za trovanje Skripaljevih identifikovana, što je vest koje je, zbog tajnih komunikacija, samo izabran broj ministara iz kabineta bio svestan. Ona je istakla na kojem je letu par stigao, kada i kako su posetili Salsburi, kad su stigli u kuću Skripaljevih, i kojim letom su se vratili u Rusiju. Objavljeni su snimci CCTV njih dvojice u različitim fazama njihovog putovanja. Tragovi Novičoka čak su pronađeni u njihovoj zajedničkoj hotelskoj sobi, rekla je Mej.

Usred očiglednog neuspeha u suprotstavljanju britanskom slučaju, optuženi agenti pojavili su se na ruskim državnim medijima tvrdeći da su posetili Salsburi na turističkom putu. Unutar kabineta kabineta u Vestminsteru, rekao je jedan zvaničnik, britanski tim za bezbednosne komunikacije sedeo je „zalepljen za televiziju“ i gledao njihove tvrdnje, ali na kraju je odlučio da ne reaguje - širom Evrope, satirične TV emisije i veb portali pratili su priču i ismevali je. Među njima i Espreso:

Ako je septembar bio mesec kada je Velika Britanija upravljala narativom oko trovanja bivšeg špijuna, u oktobru je za Rusiju stigao novi udarac.

10. aprila, mesec dana nakon trovanja, četiri muškarca stigla su u Holandiju sa diplomatskim pasošima. Tri dana ranije, Asad, ključni saveznik Rusije, izveo je napad hemijskim oružjem na predgrađe Damaska, a OPCV, koja je bazirana u Hagu, bila je zadužena da istraži ne samo trovanje Skripaljevih, već i napad u Siriji.

Muškarci, svi ruski obaveštajni službenici, dodeljeni su operaciji hakovanja u kojoj su trebali da ciljaju mreže OPCV ulazeći putem Wi-Fi veze. Po njihovom dolasku, međutim, grupu (naknadno identifikovanu kao pripadnike GRU jedinice ) nadgledale su holandske službe bezbednosti, a 13. aprila, četvorica su uhapšena. Dvojica od njih ostavili su svoju opremu u prtljažniku automobila koji je bio parkiran ispred sedišta OPCV-a. Za holandske, britanske, američke i švajcarske tajne službe - koje su sve bile uključene u operaciju - to je bilo blago.

Napuštena oprema otkrila je da je uključena jedinica GRU poslala službenike širom sveta da izvrše slične sajber napade. Bili su u Maleziji i pokušavali da ukradu informacije o istrazi propalog aviona kompanije Malaisia Airlines, MH17, i u hotelu u Lozani, Švajcarska, gde se održavala konferencija Svetske antidoping agencije (VADA), dok je Rusija bila suočena sa međunarodnim sankcijama.

Britanija je saopštila da je ista jedinica GRU-a pokušala da kompromituje računarski sistem Ministarsva spoljnih poslova i Porton Dovna posle trovanja Skripaljevih.

Međutim, hapšenja nisu odmah objavljena javno. Dana 4. oktobra, Ujedinjeno Kraljevstvo je objavilo spisak prekršaja od strane ruske države i posebno jedinice GRU-a koja je uhvaćena. Tog jutra, britanski ambasador u Holandiji pridružio se holandskom ministru odbrane na konferenciji za štampu u Hagu, gde su javnosti objavili pokušaj ruskog hakovanja OPCV-a.

U popodnevnim satima američko Ministarstvo pravde najavilo je optužbe protiv sedam agenata GRU-a povezanih sa holandskom istragom, optužujući ih da su planiralai napade na VADA i OPCV, i za sajber-napade usmerene na američko postrojenje za nuklearnu energiju.

Sigurnosni zvaničnici u Londonu rekli su mi da je sve pomno koordinisano i vremenski usklađeno sa američkim optužnicama. Objavljena je zajednička izjava britanskog i holandskog premijera kako bi potvrdili ovu poruku. Ruska ambasada je odbila da komentariše operaciju ili američku optužnicu.

OPCV nije bio jedini cilj jedinice GRU-a na NJIHOVOM putovanju kroz Evropu. Prema američkoj optužnici, takođe su imali karte za voz u Bazel, Švajcarska. Američke vlasti tvrde da bi ruski hakeri tada putovali - u Spiez.

Ali uprkos ovoj pobedi zapada - i ruskom amaterizmu - jasno je da je Moskva nanela stvarne udarce u svojoj komunikacijskoj bitci sa Londonom 2018. godine.

Ujedinjeno Kraljevstvo je ponekad bilo zaslepljeno, padalo je u zamke, činilo greške i videlo je zabrinjavajući sektor javnog mišljenja koji vodi prema konspirativnom skepticizmu. Nesumnjivo je da je Rusija tokom leta 2018. postigla nekoliko uspeha u "ratu informacijama". To bi moglo biti dovoljno za GRU.

Budući da je kampanja za američke predsedničke izbore 2020. već uveliko u toku, fokus ruskih napora za dezinformaciju mogao bi se ponovo prebaciti na Sjedinjene Države. Da li su pripremljene za ono što dolazi? Šta je Moskva naučila iz svog šestomesečnog propagandnog rata sa Britanijom?

- Bez obzira na to koje akcije preduzimate protiv ruskih obaveštajnih službi, oni će staviti ogromnu količinu resursa u kampanju divergencije - rekao je Bil Evanina, šef kontraobaveštajne službe američke vlade.

- Najneverovatnija osobina Vladimira Putina je njegova sposobnost da negira to što je danas četvrtak i da ubedi ljude u to- zaključuje.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Atlantic)