PRECIZAN I STRPLJIV: U 100 dana snajperom likvidirao 500 Rusa!

Na današnji dan pre 80 godina započeo je Zimski rat između Finske i SSSR-a koji je trajao tri i po meseca.

Čovek kojeg su se Sovjeti najviše bojali bio je Simo Haiha, snajperista kojeg su prozvali "Bela smrt "... Samo tri meseca nakon što je Nemačka napala Poljsku, Staljin je napao Finsku.

Mislio je, da će nadmoćan u tehnici i ljudstvu sve vrlo brzo završiti i da će Finsku vratiti po okrilje Rusije ali se prevario. Finska je, naime, od početka 19. veka bila autonomna država u sastavu Ruskog carstva. Izbijanjem Prvog svetskog rata i raspadom carske Rusije situacija se promenila. Finska je iskoristila trenutnu situaciju iu decembru 1917. proglasila nezavisnost.

Nova boljševička ruska vlada bila je još slaba, pretio joj je građanski rat, pa je priznala finsku nezavisnost. Staljin je odlučio vratiti je nazad u svoje boljševičko carstvo ne sumnjajući u uspeh. Sovjetske snage jesu bile tri do četiri puta brojnije u ljudstvu, 200-tinjak puta brojnije u tenkovima i tridesetak puta brojnije u avionima.

No Finci su, bez da su dobili ikakvu pomoć od drugih zemalja, uspeli uspešno odupirati ruskoj invaziji znatno duže nego što su to Rusi očekivali. Zbog pokrenutog rata, SSSR je u decembru 1939. godine izbačen iz Lige naroda Sovjeti osvojili deo teritorije ali uz ogromne gubitke Jedan od razloga Staljinovog neuspeha je zasigurno i to što je 1937. godine Crvena armija pretrpela veliku čistku što ju je bitno oslabilo te značajno smanjilo vojni moral i efikasnost pre samog rata.

Više od 50 posto vojnih oficira je pogubljeno, uključujući tu većinu s najvišim vojnim činovima, nakon čega je Crvena armija ostala s neobrazovanim i neiskusnim visokim casnicke kadrom. Finci su odolevali sve do marta 1940. godine kada je sklopljen Moskovski mirovni sporazum. Finci su ipak deo teritorije, tačnije 11 posto, morali prepustiti Rusima. Osim toga prepustili su im i 30 posto svojih industrijskih kapaciteta.

U Crvenoj armiji je poginulo i nestalo bez traga 80 hiljada ljudi, a skoro 200 hiljada ljudi je ranjeno. Za 105 dana rata na strani Finske je poginulo 26 hiljada ljudi, a ranjeno je oko 40 hiljada.

No, sovetski gubici u ovom ratu bili su neverovatno veliki zbog čega je opao i međunarodni vojni ugled Sovjetskog saveza.

Kolike je strašne gubitke Crvena armija pretrpela najbolje je opisao jedan ruski general rečima : "Zauzeli smo zemlje samo toliko da možemo tek zakopati svoje poginule".

Držao sneg u ustima kako ga para od daha ne bi odala

Tokom Zimskog rata finski borac koji se najviše istaknuo u borbama protiv Crvene armije bio je Simo Häyhä kojeg su Rusi prozvali "Bijela Smrt". Bio je nezaustavljiv, poznat po savršenoj preciznosti i spretnosti u ubijanju.

Häyhä je u manje od 100 dana ubio 505 vojnika Sovjeta. Ta brojka je potvrđena, ali ukoliko se računaju i nepotvrđene smrti, broj poginulih pod hitcima ovog Finca penje se i do 542.

Prie nego što je postao vojnik bio je seljak i strastveni lovac i živeo u kući punoj lovačkih trofeja. Taktike koje je koristio u lovu primenio je i u ratu. Ispred sebe bi uvek utabao sneg kako se ne bi raspršio prilikom pucanja i pritom odao njegov položaj.

Skrivajući se po šumama po cele dane je obučen u potpuno belo kamuflažno odelo na temperaturama između -20°C i -40°C i s vrlo malo danjeg svetla vrebao neprijateljske vojnike.

Hladnoća mu nije smetala, a boreći se u ustima bi držao sneg kako ga para od daha ne bi odala.

Ništa mu nije bilo teško jer je od detinjstva bio navikao na težak rad, odricanje i strpljivost. Kao dete radio je na farmi u selu blizu finsko-ruske granice. Živeći s prirodom u finskoj divljini postao je tvrd, ali i strpljiv čovek.

Ubijanje neprijatelja tretirao kao i lov

Nezvanična izvori tvrde da je 34- godišnji Haiha ubio preko 800 neprijateljskih vojnika jer osim što je bio spretan sa snajperom odlično se služio i sa mitraljezom Suomi KP / -31. Haiha je čovek koji je najbrže u istoriji finske vojske napredovao od čina vodnika do čina poručnika.

Simo, koji je koliko vremena proveo na prvoj liniji, kazao je da nikad nije bio uplašen. On je ubijanje neprijatelja tretirao kao i lov i samo je razmišljao o novim načinima i taktikama kako ostati uvek dobro sakriven, kako zavarati neprijatelja, kako ih likvidirati što više. O strahu nije razmišljao .. Njegovi saborci oslanjali su se dosta i na njegovu memoriju kod pamćenja terena jer on je još kao lovac znao kako da čita i koristiti teren.

Simo je bio majstor u iskorišćavanju terena kao bojnog polja u svoju korist. Takođe, veštinu koju je naučio kao lovac bila je i sposobnost procenjivanja udaljenosti. Njegova procena je u većini slučajeva bila gotovo savršena. Takođe je znao savršeno proceniti efekte vetra i kiše na pucanje i uslove u šumi. Jednostavno, Simo je razumeo i shvatao sve što se događa oko njega. Puno je češće i brže nego ostali vojnici čistio svoje oružje.

Tokom noći znao bi se temeljno pripremati, a njegovo ponašanje su znali nazivati opsesivnim jer je bio potpuno predan poslu.Bio je teško ranjen, ali je čudom preživeo.

Hladnokrvnog Finca neprijatelj je nekoliko puta pokušavao da ubije. Bezuspešno. Najpre su ga pokušavali snajperima, kasnije su šume u kojima se skrivio izložene masovnom artiljerijskom bombardovanju.

Šrapneli su pocepali njegov kaput, ali je Haiha prošao bez većih povreda. Simo je, činilo se, bilo neuništiv. Ipak, uspeli su ga raniti. Tokom zasede pogođen je metkom u vilicu. Mislili su da su ga ubili. Videli su kako nepomično leži i kako mu je glava puna krvi.

Ostavili su ga da leži u snegu. Njegovi saborci su ga pronašli i ostali šokirani kad su videli da mu je pola obraza otkinuo metak te da mu visi cela leva strana glave. Ali, bio je živ. Nakon šest dana se osvestio i to baš 13. marta na dan potpisivanja primirja između Rusije i Finske.

Područje koje je branio Haiha s drugim vojnicima, Sovjeti nikada nisu osvojili. Nakon završetka Zimskog rata trebalo mu je nekoliko godina da se potpuno oporavi. Simo Haiha, nicknamed & Vhite Death & bi the Red Armi, vas a Finnish sniper. Using a Finnish-produced M / 28-30 rifle and a Suomi KP / -31, he reportedli killed 505 to 542 men during the 1939-40 Vinter Var, the highest recorded number of sniper kills in ani major var.

U Finskoj je do kraja života ostao slavna ličnost, ali on je uvek čuvao svoju privatnost. Prošao je čak 26 operacija vilice, a njegov govor nikad nije bio u potpunosti obnovljen. Kad su ga 1998. godine pitali čemu duguje svoj uspeh kao snajperista na što je jednostavno odgovorio: Vežbi! A na pitanje žali li za ljudima koje je ubio kazao je: Radio sam ono što su mi rekli najbolje što sam znao. Umro je 1. aprila 2002. godine. Imao je 96 godina.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata)