MANIJAK DUGINIH BOJA JE UBIJAO GEJEVE: Priča o jednom od najbolesnijih monstruma

U specijalu 'Nikad otkrivene ubice' donosimo priče koje su šokirale i zaprepastile javnost, a uprkos opširnim istragama zloglasni monstrumi nikad nisu pronađeni.

Nikada otkriveni ubica likvidirao je 13 muškaraca u parku Paturis u predgrađu brazilskog grada Sao Paula u razdoblju od februara 2007. do avgusta 2008. godine. Zajedničko im je da su svi bili deklarisani homoseksualci, stari između 20 i 40 godina.

Svima osim jednome, 'Manijak duginih boja' presudio je pucnjem iz pištolja, od čega ih je 11 ubijeno hicem u glavu. Jedan je muškarac pretučen na smrt dok je poslednja žrtva ubice primila čak 12 metaka kalibra 38. Većina ubijenih bila je slabijeg socijalnog statusa.

Policija je tokom istrage objavila kako bi ubica mogao da bude neko iz njihovih redova. Još od 2008. godine pokušavaju da utvrde jesu li svi ubijeni istim oružjem koje nikada nije pronađeno. Veruje se da je reč o poluautomatskom pištolju.

Na temelju izjava više svedoka, 10. decembra 2008. godine uhapšen je 46-godišnji policijski narednik Jairo Francisco Franco.

Jedan od svedoka tvrdio je da je Franca vidio kako je kobne noći 19. avgusta 2008. godine 12 puta pucao u crnog gej muškarca. Drugi svedok izjavio je da je narednika često viđao kako se kreće po parku u potrazi za homoseksualcima i novim žrtvama.

Postoje još najmanje tri žrtve?

Krajem 2008. godine pojavile su se informacije da su otkrivene još najmanje tri žrtve u gradu Osascu te se sumnja da su delo istog manijaka jer su počinjena vrlo sličnim oružjem.

Jedna od žrtava bila je transvestit. Ubijen je u jednom od brojnih jeftinih motela u gradu, čije sobe često iznajmljuju skriveni ljubavnici.

- Ubica je uveren da obavlja neku vrtu čišćenja. Ne voli homoseksualce, on ih mrzi - rekao je Fortunato.

Pokolj je počeo 4. jula 2007. godine. U zelenilu parka Paturis tada je pronađeno telo prve žrtve, leš 32-godišnjeg Josea Cincera Henriquea.

Od tada je još 12 muškaraca ubijeno u istom parku, poznatom okupljalištu LGBT zajednice.

Devet tela pronađeno je u gotovo identičnim okolnostima. Žrtve su polugole ležale odbačene u žbunju, s metkom u potiljku i hlačama omotanim oko vrata.

Lokalni mediji objavljivali su razne teorije pa se pisalo i da je ubica susrete sa žrtvama organizovao na internetu, koristeći društvenu mrežu Orkut.

Crtač skicirao žrtve, a onda ih ubijao

Serijski ubica koji je takođe ubijao homoseksualce širio je strah 1970.-ih godina u Kaliforniji. Zvali su ga Crtač ili Crni Crtač. Ubio je 14 homoseksualca i napao trojicu u San Franciscu 1974. i 1975. godine. Naziv Crtač je dobio jer je skicirao svoje žrtve, onda se s njima seksao te ih nakon seksa ubijao nožem. Žrtve je upoznavao u gej klubovima, barovima i restoranima.

Crtač bi u baru ili klubu izabrao žrtvu. Napravio bi njenu skicu i onda je pokazao svojoj "meti" kako bi započeo razgovor. Njima je to često laskalo te je većina odlazila s njim.

Preživeli nisu hteli da svedoče protiv ubice

Policija je najprije mislila da je reč o višestrukim ubistima jer su se žrtve "delile" u tri grupe. Crtač je prvo ubio šest transseksualaca. Kasnije je ubio šestoricu koje je upoznao u sado-mazo barovima. Na kraju je napao petoricu među kojim su bili poslovni ljudi te uspešni ljudi iz javnog života. Trojica preživelih su bili iz te grupe.

Preživjeli su ubicu i napadača identifikovali, ali nisu hteli da to izađe javno pa su odbili da sverdoče protiv napadača. Harvey Bernard Milk, prvi gej političar izabran na javne funkcije u Kaliforniji rekao je da razume zašto trojica napadnutih nisu hteli da izađu u javnost.

- Bojali su se da će izgubiti posao - rekao je Milk.

Policija je s muškarcem kojeg su napali identifikovala 1970.-ih razgovarala nekoliko puta. Reč je o muškarcu koji se lečio na psihijatriji zbog seksualnih problema. S policijom se poigravao i zločine nikada nije priznao. Pretpostavlja se da je žrtve ubijao nakon seksa zbog srama od vlastite homoseksualnosti. . Pretpostavlja se da je ubica dosad umro, možda prirodnom smrću, možda od AIDS-a. Možda je još živ, ali ako i je, verovatno je danas starac.

Pitanje je i da li su trojica žrtava koji su preživeli napad danas živi. Ako jesu, postavlja se pitanje da li će ikada ispričati šta se zaista dogodilo i reći ko je ubica. Ako to ne naprave ili ako su i oni već preminuli, slučaj će zauvek ostati misterija.

Upravo zbog zaštite žrtava policija nikada nije objavila njihova imena. Takođe nikada nisu objavljene njihove fotografije kao niti fotografija osumnjičenog za ubistva.

Bonus video

(Espreso.co.rs/24 sata.hr)