UGASIO SLOBODNE MEDIJE, KRAO PARE ZA METRO, NAMEŠTAO PORODICI TENDERE: Ovo su SKANDALI zbog kojih ORBAN PADA

Višegodišnja vladavina Viktora Orbana pretrpela je najteži udarac do sada.

Budimpešta i više velikih gradova palo je u ruke opozcije i to nije slučajno.

Od 2010. godine, od kada neprekidno vlada, Orbanov režim potresali su različiti skandali i kontroverze, od koji su neki odjeknuli širom Evrope, poput migranske politike, obračuna sa Fondacijom Džordž Soros ili nedavnog seks skandala gradonačelnika Đera, ali ima i onih koji su ostali ispod radara.

U nekim od njih možda bi se mogao tražiti i razlog za razočaravajući rezultat na lokalnim izborima, piše "Blic".

Mediji pod jednom kapom

Jedna od najčešćih zamerki na Orbanovu vladavinu odnosi se stanje u medijima. Od 2010. godine, kritičko (opoziciono) mišljenje u medijima gušeno je korak po korak, pa se danas slobodni mediji mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Ove druge, koji drže Orbanovu stranu, lakše je nabrojati - svi (njih više od 400) su pod kapom nedavno osnovanog konglomerata "Srednjoevropska fondacija za štampu i medije" na čijem je čelu Orbanov čovek od poverenja Gabor Liskaj.

S obzirom na koncentraciju medija na jednom mestu, možda bi neko pomislio da će regaovati institucije zadužene za kontrolu monopola, međutim to je sprečio lično Orban posebnim ukazom kojim se Fondacija izuzima od obaveze da prođe proveru mađarskog tela za konkurenciju. Orban kaže da je to "državni interes", a opozicija da vraća Mađarsku u vreme nacionalizacije medija.

Kao primer gašenja medija mogao bi se uzeti primer "Népszabadság" ("Slobodan narod") najveće dnevne političke novine, kritički nastojene prema Orbanu.

List je do gašenja u oktobru 2016. bio u vlasništvu "Mediaworks Group" čiji je vlasnik bio austrijski biznismen koji kupuje firme po Mađarskoj i Balkanu pomoću kredita u mađarskoj državnoj banci, tvrde novinari iz ugašenih novina. To ga je, uvereni su, učinilo ranjivim na ucenu te je dobio direktivu da ih se reši. Austrijanac je naknadno prodao "Mediaworks Group" firmi za koju se veruje da je sada u vlasništvu Lorinca Mesaroša, bliskog Orbanovog prijatelja i jednog od najbogatijih ljudi u Mađarskoj.

Stadion u “glavnom gradu Orbanistana” i voz za - nigde

Druga najčešća zamerka na Orbanov madant je način trošenja novca iz budžeta, što mađarskog, što EU, zbog čega je Mađarska bila pod istragom Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF).

Najbolji primer u najmanju ruku čudnog trošenja novca može se naći u Felčutu, premijerovom rodnom selu udaljenom od Budimpešte 34 kilometra.

Felčut, nekada siromašno mestašce, danas ima vrtić, starački dom i fudbalski stadion sa 3.800 mesta, iako celo selo ima oko 1.800 stanovnika. Zanimljive su još tri stvari kada je ovaj stadion u pitanju. Prvo, napravljen je preko puta Orbanove kuće, a drugo, plaćen je čak 13 miliona evra. Treća - stadion "pod terasom" rodne kuće premijera gradila je firma gorepomenutog Lorinca Mesaroša, navodi "Blic".

Poznato je da je Orban veliki ljubitelj fudbala, zbog čega se i veruje da je u njegovom rodnom selu nikao stadion kakav mu očigledno nije potreban. Opozicioni socijalisti Felčut podrugljivo nazivaju “glavnim gradom Orbanistana”, a izgradnju stadiona porede sa Diznilendom.

Stadion ipak nije jedini projekat u Felčutu koji je naišao na kritike. Tu je i pruga, udaljena od stadiona svega kilometar, a od putnika, čini se, nekoliko svetlosnih godina. Reč je o liniji voza koju je delimično finansirala EU, ali koji ne prevozi dovoljno putnika da bi bio isplativ. Potrebno je da pomenutim vozom dnevno putuje svega nekoliko stotina putnika, ali ni njih nema... Pogađate, i prugu je gradio Mesaroš.

Od drugara do tajkuna

Stadion u Felčutu dobar je šlagvort za deo priče koji se odnosi na najmoćnije ljude u Mađarskoj.

Reč je o ljudima koji su poput Mesaroša uglavnom deo Orbanovog najužeg kruga i koji su uspon počeli u vreme kada je on došao na vlast. Mesaroš na primer, jedva je preživljavao radeći kao vodoinstalater, sve do 2010. kada se upustio svet privatnog biznisa i toliko napredovao da se pored građevine, danas uspešno bavi i turizmom i drugim delatnostima. U njegovom vlasništvu je lanac hotela i holding sa različitim firmama. Zanimljvo je da Mesaroš otvoreno priznaje da svoj uspeh duguje "dobrom gospodaru" Orbanu.

Ipak, on nije jedini. Primer za ovu kategoriju je i Laslo Sij, biznismen u čijem je vlasništu kompanija “Duna Aszfalt” koja je dobijala gotovo sve javne tendere vredne stotine milijardi forinti. Samo tokom 2017. godine njegove firme su osvojile tendere u vrednosti od 1,8 milijardi evra (606,5 milijardi forinti), a 44 odsto sredstava za ove projekte potiče iz Evropske unije. Sij je i jedan od bliskih ljudi Orbanu kojeg su istraživački novinari uslikali na jahti na Jadranu 2018. godine, a više od tome možete pročitaati u posebnoj vesti, kako prenosi "Blic".

Ko će kome, ako ne Orban zetu?

Pored bliskih prijatelja, u Orbanovo vreme obogatili su se i članovi njegove porodice. Primer je Ištvan Tiborc, suprug Orbanove najstarije ćerke Rahel, koji je nakon studija prava osnovao firmu za elektroniku i zarađivao 10.000 evra godišnje.

Nekoliko godina kasnije, kada je njegov tast već postao premijer, Tiborcova firma je 2014. i 2015. dobila ugovore teške oko 65 miliona evra za nabavku LED rasvete gradova koje vode Fidesovi gradonačelnici. Projekat se delom finansirao iz evropskih fondova pa je Evropska kancelarija za borbu protiv prevara pokrenula istragu.

Metro u Budimpešti - najveća prevara u EU?

OLAF se oglasio i oko projekta gradnje četiri metro linije u Budimpešti. Tvrde da su primetili da su koruptivnim delima i nepravilnostima "zaraženi" ugovori vredni oko 272,8 milijardi forinti, te da bi EU mogla da tražiti nazad deo uloženog novca (govori se čak o dve trećine).

Smatra se da su malverzacije s metroom jedan od najvećih slučajeva finansijskih malverzacija u Evropskoj uniji uopšte, ali ni izdaleka nije izdvojen. Od 2012. godine OLAF ih je u Mađarskoj identifikovao ukupno 24.

Superluksuzna putovanja

I sam Orban bio je na meti zbog luksuznih putovanja. Mađarski premijer nekoliko puta je uslikan u luksuznom džetu “Bombardier Global 6000”.

U julu 2018. godine Orban je u Bugarsku na fudbalsku utakmicu Ludogorec-Videoton došao upravo njime, zatim je istim avionom putovao u Nižnji Novgord u junu na utakmicu Argentina-Hrvatska, a potom istim prevozom došao i u Moskvu 15. jula na finale SP u fudbalu kada se sastao i sa Vladimirom Putinom.

“Bombardier Global 6000” zvanično ne pripada mađarskom avioprevozniku, već firmi iz Austrije, gde je i registrovan, ali kako navodi istraživački portal “Atlatszo”, uglavnom je parkiran na aerodromu u Budimpešti.

Reč je o avionu koji košta 60 miliona dolara, a sat vremena leta ovom luksuznom letelicom košta između pet i 10.000 dolara. Avion je inače dugačak 30 metara, a može da ugosti maksimalnih 17 putnika, zaključuje "Blic".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)