SRBI SU NAROD RAZBOJNIKA I TERORISTA: Širak se zalagao za preuzimanje SREBRENICE, ali je sačuvao beogradske mostove

Žak Širak, nekadašnji predsednik Francuske, preminuo je danas.

Ostaće upamćen kao neko ko je bio na čelu Francuske u dva mandata. Prvi put od 17. maja 1995. do 16. maja 2002. i drugi put od 17. maja 2002. do 17. maja 2007. Takođe, ostaće upamćen i po mnogobrojnim aferama iz političke karijre, a Srbi ga pamte kao jednog od velikih zagovornika bombardovanja Republike Srpske i Srbije.

Godine 2011. Širaku je izrečena dvogodišnja uslovna zatvorska kazna pošto je bio proglašen za proneveru javnih sredstava kojima je finansirao stranku koju je vodio. Prvi je francuski šef države koji se suočio sa krivičnim gonjenjem još od Drugog svetskog rata, ali suđenju nije prisustvovao zbog zdravstvenih poteškoća.

U istorijskoj presudi, sud je Širaka proglasio krivim u dva povezana slučaja u vezi sa lažnim poslovima stvorenim u stranci RPR (Republikanska stranka), koju je vodio tokom svog mandata u periodu 1977-1995.

Osuđen je za proneveru javnih sredstava, zloupotrebu položaja i nezakonit sukob interesa. Širak je više puta negirao krivično delo.

- Razočarani smo ovom presudom. Razočarani su verovali u drugačiji ishod. Nadam se da ova presuda ni na koji način neće ugasiti duboku naklonost koju Francuzi osećaju prema Širaku - rekao je tada jedan od njegovih advokat Žorž Kižman.

Širak je uživao imunitet od krivičnog gonjenja tokom predsedničkog mandata 1995-2007, tokom koga je poveo Francusku u evro i oštro se suprotstavio američkoj invaziji na Irak.

Širak se zalagao za zauzimanje Srebrenice

Biblioteka Bila Klintona, nekadašnjeg predsednika SAD, objavila je pre nekoliko godina do tada nepoznate dokumente o ratu u BiH, u kojima je dosta pažnje posvećeno inicijativi Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, da se Srebrenica vojnom silom oslobodi i preuzme od Srba.

- Francuska je spremna sve svoje vojne potencijale stavi iza akcije za ponovno zaposedanje Srebrenice. Još ne znam šta Britanci misle. Oni su direktno zainteresovani jer je Goražde, gde su njihovi vojnici, blizu Srebrenice. Pitam se hoće li se i oni, kako su to Holanđani uradili u Srebrenici, samo spakovati i otići. Ne želim da Francuska bude saučesnik u takvoj situaciji - rekao je Širak Klintonu.

Tadašnji francuski predsednik dodao je i da vojna operacija vraćanja Srebrenice Bošnjacima zavisi od volje SAD, Velike Britanije i Nemačke. Širak je naglasio i da njegova zemlja ne može dopustiti "da se oni poubijaju a mi sedimo i ne radimo ništa, čime postajemo saučesnici".

Klinton je na to odgovorio da ceni čvrst stav Francuske po pitanju Srebrenice, ali je naglasio da je za njega Goražde mnogo bitnije.

- Goražde je bitnije od Srebrenice i od Žepe, kako zbog veličine, tako i zbog psihološkog efekta - naveo je Klinton, dodajući da će Srbi, ako se nešto desi u Goraždu, smatrati "da imaju odrešene ruke za napad na Sarajevo".

Ipak, u dokumentima se navodi da Britanci nisu bili spremni za brzu i nasumičnu odluku o vojnoj akciji u BiH, uprkos pritiscima iz Pariza.

Takođe, Britanci su smatrali da Srbi mogu zauzeti Žepu kad god to žele, iako su sumnjali da će se to desiti jer im je "neophodno nekoliko dana da 'svare' Srebrenicu". U dokumentu se još navodi i da je Velika Britanija još jednom izrazila spremnost da zadrži svoje vojnike u BiH.

- Jedan od osnovnih razloga zašto sam mislio da je ispravno poslati britanske vojnike tamo (u BiH) i zašto oklevam da ih povučem jeste što u tom slučaju preti opasnost od šireg balkanskog rata - naveo je Džon Mejdžor, tadašnji britanski premijer.

Kako je Širak govorio o Srbima i bombardovanju Jugoslavije 1999. godine

Tadašnji francuski predsednik Žak Širak podržao je inicijativu svetskih moćnika o bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, a kontigent francuskih vojnika bio je jedan od brojnijih u misijama NATO na našu zemlju. Pored mnogobrojnih skandaloznih izjava na račun nedužnih građana Srbije, jednom se posebno istakao i Širak.

- Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista - rekao je tadašnji šef Francuske.

Bio protiv bombardovanja mostova i centra grada

Tokom NATO agresije na našu zemlju, Žak Širak je pret NATO odlučno postavio zahtev da se beogradski mostovi i centar nipošto ne bombarduju. Zahvaljujući njegovom čvrstom stavu da se Srbi ne kazne totalno, ljudi na beogradskim mostovima i koncertima su preživeli.

Postoje, međutim, mnogobrojne teorije i pretpostavke o tome zašto je Širak poštedeo beogradske mostove, a jedna od takvih teorija, koja nikad nije zvanično potvrđena, jeste i to da je načuo da se veliki broj francuskih državljana okuplja na mostovima kako bi izrazili solidarnost sa srpskim narodom.

Prvi predsednik zemlje-članice EU i NATO koji je posle bombardovanja posetio Srbiju

Širak je prvi predsednik jedne zemlje-članice EU i NATO, koji je posle bombardovanja posetio SRJ. On je u u Beograd doputovao na poziv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u dvodnevnu zvaničnu posetu 2001. godine.

Poseta je otpočela tako što je položio cveće na Spomenik zahvalnosti Francuskoj na beogradskom Kalemegdanu, dok je njegov izaslanik položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

Predsednici Jugoslavije i Francuske ocenili su tada posle sastanka u današnjoj Palati Srbija, a tadašnjoj Palati Federacije da pridruzivanje Jugoslavije EU predstavlja "prirodan put".

- Prvi korak za to već je učinjen, diskusijom o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji - koji će, nadam se, biti potpisan "vrlo brzo" - istakao je Širak na zajednickoj konferenciji za novinare, posle susreta sa Koštunicom.

- Jugoslavija mora da se vrati na mesto koje je očigledno njeno - mesto u evropskoj porodici - rekao je Širak, podsećajući da je za pridruživanje Uniji potrebno ispuniti niz uslova, među kojima poštovanje granica, razvoj regionalne saradnje, reforme u zemlji.

Širak je Koštunici preneo stav Francuske o neophodnosti saradnje sa Hagom i istakao da, bez obzira na nacionalnost, svi koji su počinili ratne zločine moraju da odgovaraju pred ovim sudom.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/mediji)