MOGU LI DEMOKRATE ZAISTA DA SMENE TRAMPA? Njihove nade su ipak UZALUDNE - američkog predsednika spasiće JEDNA STVAR
Hoće li Tramp otići?, Foto: AP

BURA U AMERICI

MOGU LI DEMOKRATE ZAISTA DA SMENE TRAMPA? Njihove nade su ipak UZALUDNE - američkog predsednika spasiće JEDNA STVAR

Samo su dva predsednika zapravo ikad bila opozvana...

Objavljeno:

Demokratska stranka planira da sprovede istragu da li bi predsednik Donald Tramp trebalo da bude opozvan zbog toga što je od Ukrajine tražio informacije u vezi sa bivšim potpredsednikom, Džo Bajdenom.

Bilo je nekih poziva na njegov "impičment" tokom višegodišnje istrage u vezi sa Rusijom, ali ovaj put predsednica Kongresa Nensi Pelosi otišla je dalje i osnovala grupu koja će pokrenuti istragu o opozivu.

Pravni stručnjaci sugerišu da predsednici ne mogu biti procesuirani dok su na funkciji, tako da bi jedini način na koji bi mogao biti smenjen sa posla bio impičment.

Ali kako se to događa? I ko je u prošlosti bio na taj način smenjen? Odgovor vas može iznenaditi ...

Šta je uopšte impičment? U političkom kontekstu, to znači podići optužbu u Kongresu koja će biti osnova za suđenje. Američki ustav kaže da će predsednik „biti smenjen sa funkcije zbog prevare i osuđivanja za izdaju, podmićivanja ili drugih visokih zločina ili prekršaja“.

Proces opoziva mora započeti Predstavnički dom i potrebna mu je samo jednostavna većina. Suđenje će se održati u Senatu. Ali, tamo je za opoziv potrebno dve trećine glasova - a ova prekretnica nikada nije dostignuta u istoriji Amerike.

Samo su dva predsednika zapravo ikad bila opozvana. Nedavno, Bil Klinton - 42. predsednik Sjedinjenih Država - našao se pred sudom zbog krivokletstva pred velikom porotom i ometanja pravde, nakon što je lagao o prirodi svoje afere sa Monikom Levinski, a zatim ju je navodno pitao da i sama laže o tome.

Parlament je glasao 228 prema 206 za opoziv predsednika Klintona za prvo optuženje, a 221 prema 212 za drugo. Međutim, kada je suđenje 1999. stiglo do Senata, nije se uspelo približiti dvotrećinskim podrškama potrebnim za prolazak, tako da je Klinton završio svoj mandat.

foto: Profimedia

Jedini drugi predsednik koji je preuzeo dužnost bio je Endru Džonson, koji je četiri godine služio od 1865. godine - 17. osoba koja je obavljala tu ulogu. Kongres ga je opozvao 1868. godine. Glasanje je usledilo samo 11 dana nakon što se on oslobodio Edvina Stantona, njegovog ratnog sekretara - čoveka koji se nije slagao sa njegovom politikom. Paralele između otpuštanja gospodina Stantona i direktora FBI-ja Džejmsa Komnija- čoveka koji se nije složio sa Taumpom - nisu ostale nezapažene u američkoj štampi.

Za razliku od Klintona, međutim, opstanak g. Džonsona bio je neizvestan: dvotrećinska većina je izbegnuta za samo jedan glas, zahvaljujući brojnim republikancima.

Kasnije je senator Ajove Džejms Grajms objasnio:

- Ne mogu se složiti da uništim skladan rad Ustava u cilju uklanjanja neprihvatljivog predsednika.

Republikanci kontrolišu Senat, tako da Tramp neće bitit njen s dužnosti ako ga se članovi njegove stranke ne okrenu protiv njega. Velika većina republikanaca ostala mu je odana. Naravno, postoje i izuzeci, poput senatora Mita Romnija koji je bio usamljeni glas iz redova republikanskih senatora koji je tražio veću transparentnost Bele kuće u vezi s ukrajinskim kontaktima.

Ali izgleda da će Tramp ostati u Beloj kući zahvaljujući svojoj podršci među republikancima.

U široj javnosti predsednik je i dalje nepopularan, ali je apetit za impičmentom nizak. Anketa sa Univerziteta Monmaut sprovedena ovog meseca - pre priče o Ukrajini - sugeriše da samo 35% Amerikanaca smatra da Trampa treba smeniti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.