SVET NAM SE PRETVORIO U PAKAO, GORI POLA ZEMLJE: Zašto svi ćutimo o ovome, naša deca NEMAJU BUDUĆNOST

Avgust je ove godine bio sinonim za velike požare. Gorelo je u Grčkoj, u Sibiru i Amazonu, ali požara je bilo daleko više samo što mnogi nisu ni našli prostora u medijima. Čak i ovi najveći požari prošli prilično "ispod radara", pogotovo izveštaji o tome šta ih je tačno prouzrokovalo.

Uticaj globalnog zagrevanja očigledan je od ekvatora pa do polova: koralni grebeni su ugroženi povišenim temperaturama mora, šume se povlače na više, hladnije lokacije, polarnim medvedima se usled topljenja polarnog leda smanjuje stanište, glečeri se tope na svakom kontinentu.

Jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji je regija u kojoj živimo, Dunavsko-Karpatski basen, a uticaj klimatskih promena evidentan je i u Srbiji.

Primeri su sledeći: - Kao rezultat promene klime, uobičajene vremenske prilike izostaju. Slučajevi suše i poplave sve su češći, ozbiljniji i skuplji. - U mnogim područjima, porast temperature i suša ograničiće poljoprivrednu proizvodnju, a to je jedan od najvažnijih sektora srpske ekonomije. Područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena pustošenjem. - Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, postaće oskudna, jer porast temperature još više ugrožava već pogođene resurse podzemnih voda u Srbiji. - Šumski požari su češći i ozbiljniji. - Očekuje se smanjenje snežnog prekrivača i dužine zimskog perioda, što utiče na rezerve vode u zemljištu.

Ovo je tek početak, a evo kako je to na terenu izgledalo ovog leta...

GRČKA

Na stotine vatrogasaca borilo se početkom avgusta protiv šumskih požara koji su izbili u Grčkoj - na ostrvima Eviji i Tasosu, kao i u blizini Tebe, severozapadno od Atine. Na Eviji su, posle manastira, iz mera predostrožnosti evakuisana i dva sela. Evakuisani su manastir Svete Bogorodice Mavrovske i sela Markrimali i Kontodespoti.

Dim koji se širio od požara prekrio je poluostrvo Atika, uključujući i Atinu, koja je udaljena oko 110 kilometara.

Požar, koji je zahvatio borovu šumu, gasilo je 227 vatrogasaca sa 75 vatrogasnih vozila. Iz vazduha im je pomagalo šest "kanadara" i šest helikoptera.

Grčka televizija objavila je snimke na kojima se videlo kako je gust, crni dim prekrio oblast, dok vetar raznosi pepeo kilometrima daleko.

Zvaničnici civilne zaštite su upozorili ljude u pogođenim oblastima, posebno starije, decu i one kojima imaju srčanih ili problema s disanjem, da ostanu u zatvorenom prostoru i da nameste klima uređaje tako da se koristi vazduh samo iz prostorije.

Jak vetar i nepristupačan teren otežavali su napore vatrogasaca da se izbore s požarom koji je zahvatio šumu koja je obuhvaćena programom EU Natura 2000.

Na desetine vatrogasaca, dva kanadera i helikopter, borili su se protiv požara i na ostrvu Tasos.

Treći požar bukteo je kod Tebe, severozapadno od Atine, napominjući da su u Grčkoj, u vreme povećanog rizika od izbijanja požara, za javnost zatvoreni parkovi i šumski predeli.

Šumski požari van kontrole bukteli su u još najmanje četiri regiona u Grčkoj. U svega tri dana, vatrogasci su intervenisali 182 puta.

Grčka se često tokom sušnih letnjih meseci suočava s požarima, a vlasti su upozorile na povećan rizik od izbijanja požara ove nedelje.

Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da sve veći broj požara širom sveta predstavljaju zabrinjavajući simptom globalnog zagrevanja.

RUSIJA

Šumski požar zahvatio je prostor veći od 30.000 kvadratnih kilometara u Sibiru i na ruskom Dalekom istoku, na području do kojeg vatrogasci nisu mogli da stignu.

Najpre se tvrdilo da je potencijalna šteta manja od troškova gašenja požara, ali je onda predsednik Vladimir Putin naložio vojsci da učestvuje u gašenju.

Vatra nije zahvatila naseljena mesta, ali je gusti dim pogodio oko 800 naselja, uključujući velike gradove kao što su Novosibirsk, Krasnojarsk i Čita.

Meteorolozi su najavili kišu u nekim krajevima zahvaćenim požarom, ali su naveli da padavine neće biti dovoljno jake da bi ugasile vatru.

Ruski predsednik naložio je tada vojsci da učestvuje u gašenju ogromnih šumskih požara koji su nekoliko nedelja besneli u Sibiru, gde je nekoliko miliona hektara uništeno i čitavi gradovi pod dimom.

Putin je doneo odluku o slanju vojske posle izveštaja ministra za vanredne situacije Jevgenija Ziničeva.

Organizacije za zaštitu životne sredine poslednjih dana su kritikovale vlasti zbog nedovoljno preduzetih mera za gašenje požara.

Odmah posle Putinove odluke, rusko Ministarstvo odbrane navelo je da je uputilo deset aviona i deset helikoptera na područje Krasnojarska, koje je najviše pogodjeno požarima koje gase 800 vatrogasaca.

Šumski požari neobični za Sibir uzrokavali su temperatura od 30 stepeni, suva grmljavina i jak vetar na tom području.

Ukupno 2.700 vatrogasaca upućeno je na gašenje svih požara dok je u pet okruga proglašeno vanedno stanje.

Rusko tužilaštvo saopštilo je da je deo velikih požara u Sibiru, koje su aktivisti za zaštitu prirode opisali kao klimatsko vanredno stanje, podmetnut u pokušaju da se prikrije nelegalna seča šume.

Generalno tužilaštvo saopštilo je da su registrovani slučajevi namernog paljenja vatre u Irkutsku kako bi se prikrila nelegalna seča šume.

BRAZIL

Broj požara u Amazonu dostigao je novi rekord. Brazilski Institut za istraživanje svemira (INPE) zabeležio je 72,843 požara. Broj požara je porastao za 83% u odnosu na isti period prošle godine, a ovo je i najveći broj požara od 2013. godine kada je počelo beleženje.

Satelitske slike pokazale su da je sever Brazila, pokrajina Roraima, prekriven crnim dimom. Na jugu države 9. avgusta je objavljeno vanredno stanje, dok je pokrajina Akre, na granici Brazila sa Peruom, od petka u pripravnosti zbog požara.

Na društvenim mrežama korisnici su kritikovali medije i brazilsku vladu pošto amazonska prašuma gori već, kako navode, tri nedelje, a o tome nije pisao nijedan medij.

Požari su učestali i u pokrajinama Mato Groso i Para, gde je poljoprivredna aktivnost već zašla u amazonski basen i podstakla krčenje šuma. Požari su ovde inače česti usled sušnih perioda, ali su i namerno podmetnuti od strane farmera koji krče šume kako bi imali više prostora da uzgajaju stoku.

Najveća prašuma na svetu, Amazon, vitalno je skladište ugljenika koji usporava tempo globalnog zagrevanja. U njoj takođe živi više od 3 miliona biljnih i životinjskih vrsta kao i oko milion starosedelaca.

Nagli porast šumskih požara počeo je u januaru, kada je Žair Bolsonaro, brazilski predsednik, doneo odluku da se region Amazona razvija u pravcu poljoprivrede i rudarstva.

Kada je upitan šta misli o požarima, Bolsonaro je odbacio kritiku i dodao da je vreme queimada tj. doba kada seljaci koriste vatru kako bi raskrčili zemljište.

“Zvali su me Kapetan motorna testera. Sada sam Nero, zapalio sam Amazon” izjavio je Bolsonaro.

Svemirska agencija INPE, objavila je da nagli porast divljih požara ne treba pripisati sezoni suša i prirodnim fenomenima.

“Nema ničeg abnormalnog u klimi ove godine, ili u količini padavina u Amazonu koje su doduše malo ispod proseka”, izjavio je Alberto Secer istraživač u INPE.

“Sušni period stvara povoljne uslove da se požari šire, ali započeti požar je ljudskih ruku delo, bilo slučajno bilo namerno” rekao je Alberto.

Brazilski predsednik je ranije ove godine otpustio direktora Instituta za istraživanje svemira nakon što je statističke podatke agencije ocenio kao netačne. Ti podaci pokazivali su povećan trend krčenja šuma u Brazilu.

DRAMATIČNO PITANJE

Postavlja se pitanje da li imamo šanse da izbegnemo katastrofe koje se predviđaju kao posledica klimatskih promena ako ne održimo temperaturni porast ispod 2°C?

BONUS VIDEO:

OVAKO IZGLEDA KROV NOTR DAMA IZ KAMERE VATROGASCA! Zastrašujuće! (VIDEO)

(Espreso.co.rs)