PRAVDA ZA SESTRE HAČATURIJAN: Ubile su OCA MONSTRUMA na spavanju! Slučaj otkriva MRAČNU ISTINU o ruskim zakonima

U julu 2018. godine, tri sestre tinejdžerke izbole su i pretukle oca u snu, u njihovom moskovskom stanu.

Istražitelji su potvrdili da ih je otac godinama fizički i psihički zlostavljao.

Optužene za ubistva, sestre su postale jedna od najvažnijih tema rasprave u Rusiji, a više od 300.000 ljudi potpisalo je peticiju koja zahteva njihovo puštanje na slobodu.

Uveče, 27. jula 2018., Mihail Hačaturjan (57) pozvao je Krestinu, Angelinu i Mariju, koji su u to vreme bili maloletnice, jednu po jednu u svoju sobu. Grdio ih je da nisu pravilno očistile stan i prskao im biber sprej po licu. Ubrzo nakon toga, kada je zaspao, devojke su ga napale nožem, čekićem i sprejom za biber, nanevši mu smrtonosne rane po glavi, vratu i grudima. Otkriveno je da ima više od 30 rana nožem.

Tada su mlade žene pozvale policiju i uhapšene su na licu mesta. Istraga je ubrzo otkrila opsežnu istoriju nasilja u porodici.

Hačaturjan je redovno tukao svoje ćerke tokom tri godine, mučeći ih, držeći ih kao zatvorenike i seksualno ih zlostavljajući. Taj dokaz protiv njihovog oca navodi se u njihovim optužnicama.

Slučaj je u Rusiji postao veoma praćen. Aktivisti za ljudska prava tvrdili su da sestre nisu zločinke, već žrtve, jer nisu imale načina da dobiju pomoć i zaštitu od oca koji ih zlostavlja. Međutim, u Rusiji ne postoje zakoni koji štite žrtve nasilja u porodici.

Prema zakonskim izmenama uvedenim 2017. godine, neosuđivana osoba koji pretukla člana porodice, ali ne dovoljno jako da ga smesti u bolnicu, suočiće se sa samo novčanom kaznom ili dve nedelje u pritvoru.

Policija u Rusiji obično nasilje u porodici tretira kao „porodično pitanje“, pružajući malu ili nikakvu pomoć.

Majka sestara, koja je takođe pretrpela prebijanje i zlostavljanje od Hačaturijana u prošlosti, obraćala se policiji godinama ranije. Kao i komšije porodice, koje su se veoma plašile njega. Ali nema dokaza da je policija postupila po bilo kojem od ovih apela za pomoć.

U vreme ubistva devojčicina majka nije živela sa njima, a Hačaturjan je zabranio ćerkama da je kontaktiraju. Prema psihijatrijskim procenama, devojčice su živele izolovano i patile od post-traumatskog stresa (PTSP).

Slučaj sestara Hačaturijan kretao se sporo. Više nisu u pritvoru, ali imaju ograničenja: ne mogu razgovarati s novinarima, niti jedni s drugima. Tužioci insistiraju na tome da je ubistvo Hačaturijana bilo namerno ubistvo, jer je on spavao, a sestre su koordinisale svoje akcije, otimajući nož ranije tog jutra. Motiv je bio osveta, tvrde oni.

Ako budu proglašene krivom po toj optužbi, sestre se suočavaju sa zatvorskom kaznom i do 20 godina. Navodi se da je Angelina držala čekić, Maria lovački nož i Krestina sprej s biberom.

Međutim, advokati sestara kažu da je ubistvo u stvari bio čin samoodbrane. Zaista, ruski krivični zakonik omogućava samoodbranu ne samo u slučajevima neposredne agresije, već i u slučajevima „kontinuiranog zločina“, poput situacije sa taocima u kojoj se žrtva muči. Odbrana insistira na tome da su sestre bile žrtve „kontinuiranog zločina“ i da ih je zbog toga trebalo pustiti na slobodu.

Advokati sestara nadaju se da bi optužba mogla biti odbačena, jer je istraga potvrdila zlostavljanje Hačaturijana prema ćerkama još od 2014. godine.

Aktivisti za ljudska prava i mnogi drugi Rusi sada žele da se zakon izmeni i uvedu mere poput skloništa koje finansira država, ograničavajući naredbe i kurseve za upravljanje agresivnim ponašanjem nasilnika.

Nema teških podataka o tome koliko žena pati od porodičnog nasilja u Rusiji, samo procene, ali prema mišljenju aktivista za ljudska prava, to bi moglo da uključi čak jednu od svake četvrte porodice. Brojni drugi šokantni slučajevi dospeli su u medije, uključujući Margaritu Gračevu, kojoj je muž odsekao ruke sekirom.

Neki stručnjaci kažu da je do 80% žena koje se drže u ruskim zatvorima zbog ubistava ubilo domaćeg nasilnika u samoodbrani.

Došlo je do protesta protiv sestara Hačaturijan među konzervativnijim delovima ruskog društva. Udruženje pod nazivom Muška država, koje kao dve glavne vrednosti navodi "patrijarhat" i "nacionalizam", a na društvenim se medijima hvali gotovo 150.000 članova, organizovalo je kampanju pod nazivom "Ubice iza rešetaka", insistirajući da sestre ne budu puštene na slobodu.

Pored peticije change.org koja poziva na odbacivanje slučaja sestara, bilo je i solidarnih čitanja poezije, mitinga i pozorišnih predstava.

Daria Serenko, feministkinja i aktivistkinja iz Moskve koja je pomogla u organizaciji trodnevnog skupa podrške u junu, kaže da je glavni cilj javnih događaja da se priča održi u vestima i da se pruži prilika svima da progovore na siguran način.

- Nasilje u porodici je stvarnost života u Rusiji. Možemo to ignorisati, ali utiče na naš život čak i ako je nikada nismo lično morali doživeti - kaže ona.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)