fasciniran transhumanizmom
PEDOFIL MILIONER HTEO JE DA STVORI NOVU RASU! Namerno je birao maloletnike za GNUSNE NAMERE, učestvovali i NAUČNICI
Epstajn je tokom godina razgovarao sa stručnjacima o svom planu
Džefri Epstajn, imućni finansijer optužen za seksualnu trgovinu maloletnicama, imao je neobičan san – nadao se da će stvoriti novu ljudsku rasu sa svojim DNK, tako što će oploditi žene na svom ogromnom ranču u Novom Meksiku.
Epstajn je tokom godina razgovarao sa stručnjacima o svom planu, tvrde ljudi upoznati sa slučajem, iako nema dokaza da je ikada došlo do realizacije njegovih ideja.
Epstajnova vizija je odraz njegove dugogodišnje fascinacije onim što je sada poznato kao transhumanizam – nauka poboljšanja ljudske populacije tehnologijom poput genetskog inženjeringa i veštačke inteligencije. Kritičari porede transhumanizam sa modernom verzijom eugenike, diskreditovanog polja poboljšanja ljudske rase kroz kontrolisano razmnožavanje.
Epstajn, koji je u julu optužen za seksualnu trgovinu maloletnicama, bio je patološki lažov – lagao je klijentima o svom identitetu, bogatstvu, finansijskim i ličnim postignućima. Istovremeno, uspevao je da uz pomoć svojih veza i harizme kultiviše vredne odnose sa biznismenima i političkim liderima.
Epstajn je privukao mnogo uglednih naučnika, uključujući nobelovca, fizičara Mareja Gela-Mana koji je otkrio kvark, fizičara Stivena Hokinga, paleontologa i evolucionog biologa Stivena Džeja Gulda, neurologa Olivera Saksa, Džoržda Čerča, molekularnog inženjera koji je radio na identifikaciji gena čijom izmenom se mogu stvoriti super ljudi i fizičara i nobelovca Frenka Vilčeka. Epstajn ih je mamio novcem – neki naučnici su rekli da su zbog primamljive ponude bili slepi na njegove seksualne prestupe i čak veruju u neke od njegovih polovičnih naučnih ideja.
Naučnici su se okupljali na večernjim žurkama u Epstajnovoj vili na Menhetnu, gde su tekli šampanjac i skupocena vina iako sam Epstajn nije pio alkohol. Neki su išli na konferencije koje je milijarder sponzorisao na Američkim Devičanskim ostrvima, a jednom su se naučnici – uključujući Hokinga – ukrcali na podmornicu koju je unajmio Epstajn. Milijarder je organizovao i švedski sto na Harvardovom odeljenju Programa za evolucionu dinamiku, čijem je pokretanju pomogao sa donacijom od 6,5 miliona dolara.
Epstajn je bio voljan da ulaže u istraživanja koja su drugi smatrali bizarnim. Jednom naučniku je rekao da finansira napore da se identifikuje misteriozna čestica koja možda uzrokuje osećaj da vas neko gleda.
- Na jednom skupu u Harvardu Epstajn je kritikovao borbu protiv gladi jer to povećava rizik od prekomerne populacije – rekao je psiholog sa Harvarda Stiven Pinker, koji je tada bio prisutan, opisujući Epstajna kao "intelekualnog varalicu".
Kad je Pinker ukazao da istraživanja pokazuju da visoka stopa smrtnosti novorođenčadi samo tera ljude da imaju više dece, Epstajn se iznervirao, a kolega je psihologu kasnije rekao da više nije poželjan na skupovima milijardera.
BEBI RANČ
Epstajn je, kako tvrde dva nagrađivana naučnika i jedan poslovni savetnik, od ranih 2000-tih počeo da govori stručnjacima i biznismenima o svojim ambicijama da upotrebi svoj ranč u Novom Meksiku kao bazu gde bi se žene oplođavale njegovom spermom i rađale decu.
To nije bila tajna. Jedan naučnik je rekao da je Epstajn otkrio ovu ideju na jednoj večeri 2001. u vili na Menhetnu, drugi navode kako su o tome razgovarali na konferenciji na Devičanskim ostrvima 2006, u Sent Tomasu. Sva tri izvora su rekla da smatraju njegovu ideju uznemirujućom i nategnutom. Nema međutim naznaka da bi to bilo protiv zakona.
Žaron Lanijer, osnivač virtuelne realnosti, razgovarao je sa jednom naučnicom iz NASA, sa skupova, koja je prisustvovala Epstajnovim skupovima. Ona mu je rekla da je cilj milijardera bio da oplodi po 20 žena u određenom periodu, na svom ranču "Zoro" od 10.000 kvadratnih metara, smeštenom blizu Santa Fea.
Epstajn je, kako je rekla naučnica, ideju o bebi ranču zasnovao na Skladištu za germinalni izbor, koje je trebalo da bude banka sperme nobelovaca koji su želeli da pojačaju ljudsku genetiku. Samo je jedan nobelovac priznao da je dao spermu u ove svrhe, a skladište je prekinulo sa funkcionisanjem 1999.
- Imao sam utisak da je Epstajn koristio večernje zabave – na kojima su prisustvovale i neke veoma atraktivne naučnice – da izabere kandidatkinje koje bi nosile njegovu decu – rekao je Lanijer.
Jedan pristalica transhumanizma rekao je da je sa Epstajnom razgovarao o krionici, zamrzavanju tela kako bi se oživelo u budućnosti. Epstajn je tada rekao da želi da zamrznu njegovu glavu i penis.
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/The New York Times)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!