BALKANAC SE ODSELIO U NAJSKUPLJU DRŽAVU U EVROPI: Evo šta kaže o cenama tamo!

Želite da odete na Island? Najpre ćete verovatno da se raspitate o toj zemlji na Guglu, a jedno od najčešćih pitanja je "why is iceland so expensive", dakle - zašto je ta zemlja tako skupa?

Ta država je i službeno najskuplja evropska zemlja, objavila je krovna evropska statistička organizacija (EUROSTAT). Uzeti su svi parametri - prehrambena košarica, prevoz, stanovanje...

Na tom ostrvu cene su u proseku 56 odsto više nego u ostatku Evrope, što Island čini najskupljom zemljom, ispred Švajcarske, Norveške i Danske.

Zašto je tako skupo u zemlji koja po podacima 'CIA Factbooka' ima 350 hiljada stanovnika? Pre svega jer je Island izolovan, klima je negostoljubiva i ne uspeva većina kultura, pa za neke namirnice, posebnoe sveže voće i povrće, treba izdvojiti značajnu sumu.

Na Islandu u jednom restoranu radi i jedan Splićanin kojeg je "Slobodna Dalmacij" zamolili da prošeta po tamošnjim trgovinama i pošalje fotografije i cene nekih osnovnih proizvoda.

- U Splitu sam u jednom restoranu imao oko pet hiljada kuna, a ovde mi se plata s prekovremenim satima popne i na 2.000 evra. Sve je skuplje, ali se može uštediti. Da sam znao i pre bih došao ovde. Ljudi su odlični, gostoljubivi i cene rad, nema dana da će vam plata kasniti ili da će vas za nešto zakinuti. Plaćena je doslovno svaka minuta mog rada, a imam i dovoljno vremena da se odmorim. Naime, u jednoj nedelji dva dana radim, pa dva odmaram, pa tri radim.

Uglavnom, u celom mjesecu radim 15 dana, a 15 sam slobodan. U dane kad radim to je oko 12 sati. Povoljno plaćam i sobu u kojoj sam smešten sam, te kuhinju i zajedničke prostorije koje delim s još jednim kolegom. Smeštaj plaćam ovo 200 evra. U Splitu sam plaćao isto toliko podstanarski stan plus režije. Ne radim u Reykjaviku nego u jednom manjem mestu - ispričao je mladi Splićanin koji, kaže, ne želi u novine imenom i prezimenom, ali je pristao da napravi đir po svome gradiću od kojih 600 stanovnika - Seydisfjorduru (Seyðisfjörður).

Pa prema fotografijama koje nam je poslao to ispada ovako:

Dve litre suncokretovog ulja na Islandu je 1.249 kruna ili preračunato - oko 10 evra. U Hrvatskoj se dve litre ulja mogu naći za 2 do 3 evra. Kilogram šećera je jedan evro, pola kilograma maslaca je oko 4 evra (u Hrvatskoj je između 5 i 7 evra)

- Pakovanje sira goude od 1,1 kg zapada oko 15 evra, 500 grama testenine je 2 evra, koliko košta i kilogram banana.

Pola kilograma grožđa je bilo oko 2 evra i to s popustom od 50 odsto, dakle kilogram je inače u punoj ceni oko 4 evra. Pakovanje od 600 grama hleba zapada oko 5 evra. Kilogram pilećih prsa je oko 14 evra. Pola kilograma kafe je 5 evra. Šampon za kosu je 5 evra, gel za tuširanje je oko 3 evra. Deset rola WC paipra je 6 evra. Kilogram dimljenog lososa je oko 36 evra. Kilogram riže košta oko 2 evra.

Dakle, mogao bih reći da su cene u načelu skuplje 50 - 70 odsto od onih u Splitu, iako ima proizvoda koji su i više od 100 odsto skuplji, recimo toalet papir, piletina i hleb koji je nenormalno skup. Deset jaja je oko 4 evra. Međutim, maslac je recimo jeftinije nego u Hrvatskoj - kaže taj Splićanin.

Prema Iceland Magazinu, "potrošačke cene na Islandu prosečno su 66 odsto veće nego u Evropi", a troškovi u zemlji "vatre i leda" nadmašuju troškove i skupe Švajcarske koja je pojam skupog života. Iceland Magazine i MSN comk tako pišu da sendvič u trgovini može koštati više od 10 evra. Jednostavan obrok u restoranu za dvoje s jednim sledom zapada i do 95 evra, ali opet imate i objekata brze hrane u kojima možete daleko jeftinije da prođete.

Ako želite da popijete pivo taj luksuz ćete platiti između 5 i 10evra.Troškovi smeštaja po hotelima i privatnom smještaju su za 10 do 30 odsto skuplji nego recimo u Norveškoj, Švedskoj...

- Skupoća na Islandu je kombinacija politike, ekonomije i geografije. Zbog neobradivih površina, hladnoće i dana koji ponekad traju samo tri sata, ostrvska klima nikako ne pogoduje poljoprivredi. Malo je domaćih useva i puno se hrane uvozi. Isto vredi i za većinu drugih dobara. Troškovi uvoza tih proizvoda - obično iz Velike Britanije, Nemačke, Sjedinjenih Država i Norveške - prelaze na potrošača. Na Islandu se uvezeni slatkiši i alkohol šalju uz dodatnu naknadu za teret, a svi proizvodi od pšenice podležu relativno visokoj tarifi. Zato je kruh iznimno skup - pišu strani mediji uz opasku kako je 2008. godine Island zahvatila finansijska kriza koja je dovela do pada triju banaka u zemlji, a vrednost nacionalne valute, krune, je pala.

Ali zemlja se nekim čudom jako brzo oporavila. Od 2009. godine, kruna je ojačala za neverovatnih 40 odsto u odnosu na evro. U 2017. godini smatrana je jako sigurnom valutom. Inače, Island ima porez na dodanu vrednost ili PDV koji iznosi 24 odsto, dok je PDV na prehrambene proizvode 11 odsto.

Cena karata

Cena povratne avionske karte za Island iz Splita u 10. mesecu iznosi oko 340 - 400 evra, s jednim presedanjem - u Kopenhagenu ili Muenchenu. Ako želite na primer da odsednete u nekom hotelu u glavnom gradu Reykjaviku, onda ćete npr. pet dana da izdvojite u nekom solidnom hotelu između 600-1000 evra. Ima i jeftinijeg smještaja, i to u privatnim apartmanima i hostelima.

10 ČINJENICA O ISLANDU

1. Prvi priznali Hrvatsku

Kao prva država koja je priznala Hrvatsku ostaće uvek zapamćen Island (19. decembra 1991.), a istoga dana to je učinila i Nemačka, iako uz odluku da njezino priznanje na snagu stupa 15. februara 1992., zajedno s ostalim članicama EU-a.

Hrvatska je s Islandom uspostavila diplomatske odnose 30. juna 1992. godine

2. Blizu Grenlanda

Island (Lyðveldið Ísland; Republika Island), ostrvo i država u severnom delu Atlantskog okeana, 287 km jugoistočno od Grenlanda i 798 km severozapadno od Škotske; obuhvata 103 000 km².

3. Mitovi i legende

Islandski jezik se jako malo promenio iz vremena doseljavanja Vikinga na ostrvo u devetom veku. Neki Islanđani i dalje veruju u vilenjake, a deca lako čitaju tekstove na drevnom nordijskom jeziku koji su stari i hiljade godina.

4. Vulkanska aktivnost

Island je poznat zbog recentne vulkanske delatnosti te po izvorima vruće vode (najveći je Deildartunguhver u Borgarfjörðuru, s 250 l vruće vode u sekundi) i gejzirima. Oko 200 vulkana potiče iz postglacijalnoga razdoblja.Vulkanske erupcije se događaju u proseku svake 4 godine.

5. Erupcija iz 1963.

Godine 1963. podmorskom vulkanskom erupcijom nastao je jugozapadno od ostrva Vestman otok Surtsey (1,6 km²), a vulkan na njemu nazvan je Surtur. Povremenim erupcijama vulkana prekrivenih ledenjacima nastaju velike poplave zbog otapanja leda (vulkan Katla ispod ledenjaka Mýrdalsjökull). Česti su potresi, ali retko nanose veću štetu.

6. Sneg pada i leti

Zbog položaja na dodiru polarnih i tropskih zračnih masa te uticaja Golfske i Grenlandske morske struje Island ima okeansku klimu s hladnim letima i relativno blagim zimama. Srednja je temperatura zraka u julu je između 10,9 °C na severu i 11,3 °C na jugu, a u januaru između –1,5 °C na sjeveru i 1,2 °C na jugu.

7. Samo tri sata dana

Vetar je jak, posebno zimi. U višim predelima u unutrašnjosti vlada oštra planinska klima; sneg može pasti u svako doba godine. Island je poznat zbog velikih naoblačenja, magle i čestih kiša. Zimi dnevna svetlost traje tri do četiri sata.

8. Luteranska vera

Najgušće je naseljena južna i jugozapadna obala; čak 62,7% stanovništva živi na širem gradskompodručju Reykjavika. Prema mestu rođenja i državljanstvu stanovnici su Islanđani (93,4%; potomci irskih i skandinavskih doseljenika), Poljaci (2,9%), Litvanci (0,5%), Danci (0,3%) i dr. Službeni je jezik islandski, a vera luteranska (76,2% stanovništva, 2013).

9. Naseljenost

Danas na Islandu živi oko 350 hiljada ljudi. Od početka XX. veka broj stanovnika udvostručio se svakih 50-ak godina; 1900. na Islandu je živelo 77. 967 stanovnika, 1950. godine 141 042 stanovnika, a 2000. godine 279 049 stanovnika.Stopa prirodnoga priraštaja među najvišima je u Evropi.

10. Duga obala

Najveći deo ostrva građen je od bazalta tercijarne starosti, koji je pokriven mlađim izljevima lave, vulkanskim pršincem (tuf) i liparitom. Obala je duga 4970 km.

Dok je u Splitu u vreme pisanja ovog teksta (oko 13 sati) bilo sunčano i 32 stepena, u Reykjaviku je bilo 15 i sunčano. Sledećih dana se najavljuje poluoblačno, pa onda razdoblje kišnih dana.

- Sve mi je dobro, ali vreme me najviše ubija. Kiša zna nekada da pada i sedam dana, i to nisu pljuskovi, nego ona sitna, ubitačna koja pada li pada, u danu ne bude ni minute u kojem stane - priča Splićanin.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Slobodna Dalmacija)