Šokaktno otkriće: Agencija AP imala veze sa nacističkim režimom u Nemačkoj? (FOTO)

Kad su u Nemačkoj nacisti 1933. godine došla na vlast, jedan od prvih ciljeva Hitlerove partije bio je dobijanje podrške medija. Kako u Nemačkoj, tako i u inostranstvu. Mnoge britanske i američke agencije morale su da zatvore svoje kancelarije. Bivši oficir SS ubijao naciste za izraelski Mosad?! (FOTO) Međutim, Asošijeted pres ostala je jedina novinska agencija sa Zapada, čija je kancelarija radila u Hitlerovoj Nemačkoj. Time su se našli u veoma "profitabilnoj situaciji", bili su jedino sredstvo informisanja za svetske medije iz nemačke totalitarne države. Kada su SAD ušle u rat, 1941. godine, AP napušta Nemačku. Ovog čoveka je autor Džejms Bonda nazivao vrhunskim špijunom! Evo i zbog čega! Međutim, svet su prilično šokirali podaci da je AP, zapravo, uspeo da ostane u Nemačkoj tokom tridesetih godina prošlog veka zahvaljujući obećanju da neće podrivati Hitlerov režim. Osim toga AP je imao formalnu saradnju sa Hitlerovim režimom pa je tako dostavljao američkim listovima materijal direktno proizveden i izabran u nemačkom Ministarstvu za propagandu. Istoričari navode da je AP mogao da ostane u Nemačkoj jedino ako su dvostruko sarađivali.

Novinska agencija iz Njujorka je tako potpisala "Schriftleitergesetz", odnosno zakon kojim obećava da neće objavljivati bilo kakav materijal koji bi oslabio snagu Rajha u inostranstvu ili u Nemačkoj, a morali su i da zaposle novinare koji su tu isto vreme radili za doktora Gebelsa. Takođe, dozvoljavali su nacističkom režimu da koriste njihovu fotografsku arhivu za antisemitsku propagandnu literaturu, pa su tako fotografije jedne od tri najveće novinske agencije na svetu "krasile" "bestseler" brošuru "Der Untermensch", kao i izdanje "Jevreji u SAD". Kompleksi su čudo: Hitler je imao deformisani, malecni penis! (FOTO) Cilj izdanja je bio da se prikaže dekadentnost Jevreja u SAD, pa se tako na naslovnoj strani nalazi fotografija Njujorka Fiorela Lagvardije (da, aerodrom se zove po njemu) kako na prijemu jede rukama. Jedan od četvorice fotografa koje je AP zaposlio tokom tridesetih bio je Franc Rot, član ogranka SS zaduženog za propagandu. Navodi se da je njegove fotografije birao niko drugi do onaj mali frustirani čovek rođen u Austriji. Od kako je Harijet Šarnberg, nemačka istoričarka, objavila šta je pronašla, AP je sa sajta uklonio Rotove fotografije.

Nalazi nemačke istoričarke objavljeni su koji mesec pre proslave 170 godina od osnivanja Asošijeted presa. "Gardijan" navodi da ti nalazi postavljaju teška pitanja o njihovoj ulozi u akcijama nacističke Nemačke za sakrivanjem pravog lica tokom Hitlerovih prvih godina na vlasti, ali i o odnosu agencije sa savremenim totalitarnim režimima. Kada sam imala 14 godina, nacisti su se otimali ko će da spava sa mnom! (FOTO) (VIDEO) Sporazum Nemačke i jedne od trenutno tri najveće novinske agencije na svetu - pored Frans presa i Rojtersa - dao je Asošijeted presu mogućnost da izveštava iz društva koje bi u suprotnom u potpunosti bilo skriveno od sveta. Njihov dopisnik iz Berlina Luis P. Lohner je uostalom za to osvojio Pulicera 1939. godine. Međutim, sporazum je omogućio i još nešto, mnogo strašnije - da nacisti sakriju neke zločine. Herijet Šarnberg kaže da je Hitlerovom režimu saradnja sa AP omogućila da "prikaz rata istrebljenjem prikaže kao konvencionalni rat". U junu 1941. godine nacističke snage osvojile su grad Lavov na zapadu Ukrajine. Ušli su u grad i otkrili da su sovjetske trupe izvršile masovna ubistva. Fotografije Franca Rota na kojima se vide gomile tela u zatvoru obišle su svet. Zbog toga je organizovana osveta, a žrtve su bili Jevreji koji su živeli u tom gradu.

Međutim, nalazi nemačke istoričarke pokazuju da su te fotografije izabrane Hitlerovim ličnim naređenjem i nakon toga preko američke agencije dostavljene medijma u SAD. - Umesto da objave fotografije pogroma u Lavovu kada je ubijeno na hiljade Jevreja, američkim medijima su dostavljene fotografije na kojima se vide žrtve samo sovjetske policije i brutalnosti ratnih zločinaca Crvene armije - kaže Šarnbergova. Kako navodi, "pošteno je reći da su te slike odigrale svoju ulogu u prikrivanju pravog karaktera rata koji su vodili Nemci". Nakon ovih izjava i tvrdnji, AP je u saopštenju naveo da podaci Šarnbergove "opisuju individualne, i njihove aktivnosti pre i tokom rata koje su bile nepoznate Asošijeted presu". Osim toga, oni tvrde da trenutno rade na proceni dokumenata i svoje arhive kako bi "bolje razumeli taj period". - Dok istražujemo, AP odbija bilo kakvu insinuaciju da je namerno sarađivao sa nacističkim režimom. Tačna kararkterizacija je da su i AP i druge novinske organizacije bile podređene pritisku nacističkog režima od trenutka kada je Hilter došao na vlast do 1941. kada je AP proteran iz Nemačke. Menadžment se tom pritisku protivio i novinari su radili na tome da prikupe tačne, ključne i objektivne vesti u mračnim i opasnim vremenima - navodi se u saopštenju AP.

Inače, oni su 2012. godine postali prva novinska agencija sa Zapada koja je otvorila kancelariju u Severnoj Koreji, pa se sada naravno postavlja pitanje nezavisnosti i neutralnosti te njihove kancelarije. Tokom 2014. godine NK njuz sajt iz Vašingtona naveo je da su visoki zvaničnici Asošijeteda 2011. godine "dogovorili distribuiranje propagandnih vesti Pjongjanga preko imena AP". Oni ističu da je cilj toga bio pristup veoma profitabilnom tržištu za distribuiranje fotografija iz totalitarne države u kojoj je opšte poznata situacija sa medijima i informacijama. Na internet je procurio i navodni "draft" sporazuma AP i Pjongjanga u kojem se navodi da je AP bio voljan da državnoj agenciji Severne Koreje dozvoli da bira jedan tekst i jednog fotografa iz njihovog odeljenja za propagandu da radi u kancelariji AP. "Gardijan" takođe piše da AP iz Sevene Koreje nije preneo mnoge događaje koje su svetski mediji pratili - od šestonedeljnog nestanka iz javnosti lidera Severne Koreje Kim Džong Una u septembru i oktobru 2014. godine, preko hakovanja kompanije Soni navodno izvršenog direktno iz Pjongjanga, pa sve do izveštaja o gladi.

Kada je AP ranije ove godine potpisao sporazum o otvaranju biroa u Pjongjangu jedan od bivših zvaničnika AP biroa Žan Li je komentarisao da je to znak "njihovog pojačanog samopouzdanja u svoje sposobnosti da drže strane novinare pod kontrolom". Međutim, AP negira da je cenzurisana i ističe da ne objavljuju priče severnokorejske državne agencije, ali da su zvaničnici u mogućnosti da dozvole ili zabrane pristup informacijama ili intervjue. Nejt Tajer, bivši dopisnik AP iz Kambodže koji je objavio onaj draft sporazuma, kaže za "Gardijan" da deluje da je AP malo naučio iz svoje istorije. - Tvrditi, kao što to agencija radi, da Severna Koreja ne kontroliše njihovu ispostavu je ludo. Ali na kraju, važno je da li kažete svojim čitaocima da li je ono o čemu izveštavate bazirano na nezavisnim i neutralnim izvorima - kaže Tajer. (Espreso.co.rs/ Nedeljnik.rs)